Сећања на нека времена...

Далеке 1994.г. у прошлом веку седео сам у кафићу Евергрин заједно са Иваном Јовановићем тадашњим директором Радио Косјерића и са мојим зетом Звонком. Преговарали смо о почетку рада емисије '' Чекајући петак ''. Захваљујући тој емисији ушао сам у свет медија. 1994 - 2015.г. Мало ли је?До душе имао сам и један прекид захваљујући СПС-овској власти која се тада светила опозиционим људима па сам наравно остао без посла али сам почео да радим на Радио Магу код Радула Топаловића - Коге. Били смо веома ефикасан радијски тим. Касније Радио Маг се гаси а ја добијам понуду да поново радим у старој матичној кући.

Представа '' Кидај од своје жене ''

Тренирао сам младе људе борилачким вештинама викендом. Голубарио сам са Српским високолетачима, чак сам био и председник удружења голубара. Лутао по брдима, шумама пешака или бициклом. Свирао по кафићима рок музику. Једно време сам радио и као ди џеј. Чак сам и глумео у две представе. Била су то креативна времена. Носила ме љубав према стварању. Ни сам не знам како сам све то постизао али недостаје ми то време.

Увек сам био гладан сазнања и жедан нових изазова. Годинама сам брао лековито биље, научио шиатсу масажу, изучавао акупресуру. Сретао сам мношто људи са којима сам учио пуно корисних ствари. Не смем да заборавим да се бавим фотографијом скоро три деценије. За ових четрдесет и шест година стекао сам бројне вештине јер сам од малих ногу изгарао за тим.  Знао сам сатима да тренирам као манијак. Изводио сам ударце фанатично док не досегнем перфекцију. Знао сам да зовнем другара Зоју и кажем ето ме, а он пристави кафу. Ја истрчим шпринтом до њега и стигнем пре кључања воде. Увек сам себи постављао циљеве да ми буде што занимљивије. Највише волим да читам, то је страст која траје и данас дању.

Рачунарима се бавим од пентијума који је имао брзину 166 мегахерца! Данас је сваки телефон бржи од њега. Сећам се времена када су сви имали пентијуме са 133 мегахерца а ја купим од 166. Па дођу другари да виде а оно на кућишту шљашти дисплеј зелене боје на којем пише брзина процесора. Па то су била дивљења, усхићења а заправо ништа није било то нешто брже.  Но, свет рачунара се више везује за мог другара Марјана који ми је милион пута помогао око свега. Сад ако не знаш питај Гугл а пре је било ако не знаш зови Марјана.

Логично је да сам баратао са програмима за обраду звука. Саунд Форџ 4.5 верзија и стари добри Винамп. Но, временом сам ушао у свет вектора па сам почео да радим у Корелу. Данас баратам Линуксом, Корелом, разним едиторима за обраду видеа и фотографије. Виндовс десетку мрзим а редовно жалим за седмицом.

Музички период ме треснуо као грозница. Прва гитара била је из Кине и то купљена у школској задрузи. После је дошла Немачка класична која и данас дању је у мом поседу и има врхунски звук. Та гитара мучена прошла је голготу свирки по кафићима, напољу уз ватру итд. Моја прва електрична гитара биле је Фендер Сквајер коју сам поклонио сестрићу. После сам купио Лес Пол и морао да продам због финансијских потешкоћа. Поседујем озвучену вестерн Ибанез акустару. Електрици се никад више нисам вратио. Данас повременом скинем гитаре са зида, очистим прашину и одсвирам пар песама. Иза себе сам оставио пуно ауторских песама а најпознатија је '' Ја ћу се сећати '' која је написана 1995.г. А касније снимљена код Саше Јовановића који ми је ономaд рекао да му је то први рад на аранжманима. Свирало се доста у том периоду. Задња свирка била је концерт у Манусу. Димитрије Османовић - Димче, Саша Јовановић и ја. Негде сам затурио снимак али потрудићу се да га нађем и објавим...


Када се окренем у прошлост видим живот који је имао смисао, полет и енергију. Када се окренем у садашњицу, видим себе као човека који има и даље пуно енергије стварања али нема више коме да ствара. Ово су времена окренутих леђа, гледања својих послова, себичлука и страха. Некада смо се једни другима дивили за нешто што правимо, данас се све подцењује и оспорава...

Сви смо ми били у том неком периоду хероји улице. Свако од нас носио је неку харизму. Данас су дошла времена копирања. Све се своди на тренутак који шерујемо на Инстаграму или Фејсбуку. Полако бледе сећања јер колотечина живота у данашње време је сведено као да си у чекаоници која је препуна а тебе никако да прозову.

Стари Евергрин...

Политика је све уништила. Био сам у тим водама у жељи да мењам свет. То је просто немогуће јер у свакој странци заседну они који само гледају себе и како да напуне своје џепове. Видео сам све и свашта. Нисам био само пуки члан, био сам и на функцијама које су опасно почеле да угрожавају мој свет и здравље. Хвала Богу што ме вешто удаљио од страначког живота. Дуго времена ми је требало да се рестартујем и опоравим од тог живота који је заправо пакао...

Недостаје ми то време стварања и људи са којима сам имао крила. Живот нас је разбуцао и натоварио нам бројне проблеме који нам цртају боре по лицима а седе длаке полако побеђују црне... Нестало је са животне сцене пуно квалитетних људи, пријатеља. Недостају ми пуно јер њиховим одласком све се променило. Често мислим на те драге људе са којима сам имао квалитетно проведено време. Данас ретко имам са ким да поделим искуство, теорије и догодовштине, успоне и падове.

Радио Косјерић са снимања...

Детаљ са снимања краткоg филма '' Јазбина ''

Боравци у природи су мој саставни део живота...

Сцене у споту су из представе '' Вирус '' где сам глумео главну улогу познатог рокера који оболи од сиде... Режија Срђан Клечак...

Било је ово неко мало подсећање на нека времена која су нестала и нико није могао ту ватру да пренесе у ова нова... Чувам тај пламичак, можда ћу једном успети да га предам некој новој генерацији која ће запалити ватру достојног живота...