Косјерић ове године...

Одакле више црпиш толике фото приче у тако једном малом месту? Прошле године ми је једна пријатељица из Чешке поставила питање. Косјерић јесте мали на географској карти али фотографија има милион углова и неисцрпне кадрове. Једног трена прођеш поред једног дрвета и усликаш нешто већ оног другог тренутка видиш нови кадар, ново светло, нове сенке и лист како се врти на паучини. А ове године шетао сам бројним богазима и стазама ове наше општине. Ево малог фото осврта на овај наш Косјерић...

Не треба ти дрон да би гледао из птичије перспективе, полети сам у плаветнило неба и диви се птичијем погледу... Над вароши лебдио је човек и нестао према заласку сунца...

Брдо Субјел као стражар посматра варошицу у колориту. Од Марјанове куће најлепши је поглед за широкоугаоне фотке...

Увек су у центру пажње са које год стране да угледаш варош...

Изнад села Рогићи пуца поглед на преминулу индустријску зону Косјерића која је некад била дика и понос...

На обали Скрапежа љубави се заклињу на вечност...

Бистри се дневна политика, скандали на средњој страни. Ко је коме пљунуо у лице и ко је данас испао са потернице...

Ко се дисконектовао саса ове планете пише на уличној фејсбук табли... Уморна жива лица гледају она весела са умрлица јер ред је да се на крају стави најлепша слика...

Које је то превозно средство боље од мотокултиватора???

Много посла - мало пара... Вредни људи су данас у Србији потпуно обезвређени...

Како си, шта радиш?

Зима, зима е па шта је...

У дворишту Олимпијског базена две су јеле џакале последње летње приче...

У Косовским Јунацима јабуке зреле и сочне на дохват руке...

Деца су украс света! Њихови маскембали не могу сакрити ту лепоту невиних бића. Можда деца требају да натерају родитеље да скину маске лажних срећа, успеха и задовољстава...

Кад порастем бићу мотор...

Златни јесењи дукати сипред старе ветеринарске станице која полако зараста у коров...

Да ли је зграда лошег расположења или је то само облак у пролазу...

Свакодневне приче, по неки пролазник и доколица...

Ван вароши село спава а како и не би поред хорских партитура бројних птица...

Родило жито! Студенти су побегли у иностранство. Ко је запалио запалио је а ко није тај круни кукуруз...

Стара штала заспала у забораву...

Храст од три стотине лета стоји поносно! Још кад би могао да прича...

А кад вече крене у шетњу одсјаји одлазећег сунца чине нестварне призоре у оку посматрача...

На заласку...

Ноћ шета улицама нашег града...

Сви спавају...

Људи пролазе и одлазе у своја уточишта за миран сан...

Остају само звезде будне... Лаку ноћ...

Натпис као аманет остављен будућим генерацијама...


Све фотографије су ауторски заштићене. Без дозволе аутора не смеју бити коришћене за интернет странице, блогове и сл. Поштујте туђи рад и труд!