Чији си?
Згражавамо се када геј популација на својим парадама подсмевају иконе, Христа и светитеље. Спремни смо да их бијемо, каменујемо а са друге стране навијачи лајкују по друштвеним мрежама монтажу фудбалера чија је глава на икони јер је он за њих светац. Каква је разлика? Апсолутно никаква, скрнављење је скрнављење. Не смемо толерисати ни једно богохуљење.
Богохуљење је у овим случајевима потпуно исто. Може вам бити дражи овај момак спортиста али његова глава на икони је богохуљење оног који је ту монтажу направио а и свих оних који то оправдавају. Са друге стране геј популација очито намерно провоцира и не крије своје намере...
'' Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзети, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону '' ( Јеванђеље по Матеју )
На жалост све је више народа који верује у Бога рутински или боље рећи обичајно. Веома је мало оних који се моле искрено у себи тражећи опрост од Христа. Мислите да је довољно стајати у порти цркве и одслушати свештеника гледајући кад се он прекрсти па се сви крсте? Свети Јован Златоусти је давно рекао и увек волим да то напоменем '' Мени не требају у цркви посматрачи него учесници у молитви ''... Многе нације присвајају Христа а он није ни Српски ни Хрватски, ни православни ни католички, он је син Божији!
Када видим крстове истетовиране на телу па златне ланчуге око врата са крстовима од кило ипо, душа ме заболи колико људи не схватају своју веру и колико су залутали. Крст није амајлија. Бројанице нису амајлија. Иконе нису амајлија! Не спашава ништа од дрвета, камена, драгуља, племенитих метала што носате на прстима, око руке, око врата. Спашава само искрено покајање у молитви, праштање и чињење доброг. Све остало можете бацити у воду. Џаба вам је и да стојите поред самог Христа ако у свом уму не прихватите њега као спасиоца душа. Џаба и то што идете у хаџилук ако вам дан није прошао у покајању, умној молитви и праштању. Све је џаба ако се не држимо покајања, праштања и добротољубља.
Може цео стадион да виче '' Помози Боже ''али то је празнословље, бескорисно помињање Божијег имена у сврхе забаве око лопте. Узалуд ширите три прста у ваздух, узалуд неки дужу три скупљена прста у ваздух. Маните се симболике, јер вера ако је симболична она је само прах којег први поветарац однесе у ништа.
Верник је онај који у себи умно тражи од Бога покајање. Господе помилуј ме грешног је директно обраћање Богу. То можете у себи говорити у било ком тренутку. Јер ако човек изгуби интиму са Богом он се удаљава од њега све даље и даље. На примеру људи лако се то може објаснити. Двоје када се заљубе и ако једно почне да се удаљава од другог, ту љубав бледи, ту се стварају формалности и на крају дође до раскида, свађа и свега оног што није добро. Такви и ми постајемо када се удаљимо до Бога...
'' Ходите мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим. Јер јарам је мој благ, и бреме је моје лако''... ( Јеванђеље по Матеју )
Богохуљење је у овим случајевима потпуно исто. Може вам бити дражи овај момак спортиста али његова глава на икони је богохуљење оног који је ту монтажу направио а и свих оних који то оправдавају. Са друге стране геј популација очито намерно провоцира и не крије своје намере...'' Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзети, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону '' ( Јеванђеље по Матеју )
На жалост све је више народа који верује у Бога рутински или боље рећи обичајно. Веома је мало оних који се моле искрено у себи тражећи опрост од Христа. Мислите да је довољно стајати у порти цркве и одслушати свештеника гледајући кад се он прекрсти па се сви крсте? Свети Јован Златоусти је давно рекао и увек волим да то напоменем '' Мени не требају у цркви посматрачи него учесници у молитви ''... Многе нације присвајају Христа а он није ни Српски ни Хрватски, ни православни ни католички, он је син Божији!
Када видим крстове истетовиране на телу па златне ланчуге око врата са крстовима од кило ипо, душа ме заболи колико људи не схватају своју веру и колико су залутали. Крст није амајлија. Бројанице нису амајлија. Иконе нису амајлија! Не спашава ништа од дрвета, камена, драгуља, племенитих метала што носате на прстима, око руке, око врата. Спашава само искрено покајање у молитви, праштање и чињење доброг. Све остало можете бацити у воду. Џаба вам је и да стојите поред самог Христа ако у свом уму не прихватите њега као спасиоца душа. Џаба и то што идете у хаџилук ако вам дан није прошао у покајању, умној молитви и праштању. Све је џаба ако се не држимо покајања, праштања и добротољубља.
Може цео стадион да виче '' Помози Боже ''али то је празнословље, бескорисно помињање Божијег имена у сврхе забаве око лопте. Узалуд ширите три прста у ваздух, узалуд неки дужу три скупљена прста у ваздух. Маните се симболике, јер вера ако је симболична она је само прах којег први поветарац однесе у ништа.
Верник је онај који у себи умно тражи од Бога покајање. Господе помилуј ме грешног је директно обраћање Богу. То можете у себи говорити у било ком тренутку. Јер ако човек изгуби интиму са Богом он се удаљава од њега све даље и даље. На примеру људи лако се то може објаснити. Двоје када се заљубе и ако једно почне да се удаљава од другог, ту љубав бледи, ту се стварају формалности и на крају дође до раскида, свађа и свега оног што није добро. Такви и ми постајемо када се удаљимо до Бога...
'' Ходите мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим. Јер јарам је мој благ, и бреме је моје лако''... ( Јеванђеље по Матеју )