Не хули на Бога!

'' Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзети, или ће другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не може се служити Богу и мамону '' - Јеванђеље по Матеју...

Има већ неколико година како се у Србији помиње старо веровање у бога Перуна. Сад видим да се то протажира поново. Видео сам једну фејсбук групу :

Мада кажу да су променили назив али суштина је иста...  Хајде прво да видимо ко је Перун.

Перун, Словенски бог неба и грома али и покровитељ владара. Вероватно је био врховни бог свих старих Словена. Перунов дан био је четвртак. Перуну је била посвећена биљка перуника и дрво храст.
Име „Перун“ изводи је прасловенска реч, а изводи се од индоевропског корена „пер“ односно „перк“ који има значење „ударити“ (врло снажно, силовито ударити), „распрснути“ и суфикса „ун“ који означава онога који извршава радњу. У пољском „пјоре“ („piore“) значи „ударам“, док „пиорун“ значи гром. Срби, Бугари и Руси (данашњи Руси, Украјинци и Белоруси) га називају Перун, Пољаци Пјорум (Piorum), Чеси Пераун (Peraun), а Словаци Перон (Peron) односно Паром (Parom). Појављује се и код балтичких народа (Литванаца) под именом Перкунас.
Словенско име бога грома Перун, подударно је литванском имену бога грома Перкунас.
Скоро исти облик имена бога грома код Словена и Литванаца можда указује на порекло бога Перуна у време религијског, а можда и језичког, заједништва Словена и Литванаца. Постојање бога грома као врховног бога у време многобожачких веровања упадљиво је и код Старих Грка и Римљана. Исто место, у списку богова, Перуна, Зевса и Јупитера може указивати на заједничке религијске основе Индоевропљана, то јест да су у време заједништва имали бога брома као важно, или врховно божанство.( Извор: Википедија )

Први запис који говори о врховном богу-громовнику код Словена оставио је византијски историчар Прокопија из Цезарије који је у VI веку у свом делу О Ратовима (лат. De bellis) забележио веровања Анта и Словена.
Верују наиме (и Анти и Словени) да je један од богова, творац муње, једини господар света, и жртвују му говеда и све остале жртвене животиње.
Када су Словени прихватили хришћанство Перуна, као громовника, заменио је Св. Илија. Срби су иначе задржали доста варовања која су прилагодили Православљу. И то би било то што се техничких података тиче у вези Перуна...



Господ Бог је послао на свет свог Сина Исуса Христа као нашег спаситеља. Временом смо и ми Срби прихватили његово учење и проповеди. Реч Божија је дошла и до нас као наше спасење. Од многобожачке нације постали смо верујући у једног Бога Оца створитеља. Престали смо да се клањамо статуама, боговима и да приносимо жртве. Мада, ако ћемо искрено тај обичај можемо видети на трпезама крсних слава, на Божић где кољемо прасад.Али све су то ритуали који немају толико јаке духовне везе са Богом...

Вера у Бога је јединствена, она не може бити подељена на ово или оно божанство. Не постоји Бог нације, расе, постоји Бог човека. Не можемо се враћати у пећинско доба и тврдити да је тад била права вера у нашем племену. Зар ћемо се попљувати на светог Саву који нас је продуховио? Зар смемо пљунути у лице Христу који нам је дао светло да изађемо из тумарања по тмини идолопоклоништва? Ја не смем а могу јер Бог ми даје слободу избора. Себе не могу да видим као многобожца и ако сам у раној младости прво упознао источњачку културу од Индије па до Кине. И Мудрост Господња довела ме је кроз те путеве у Православље. Богато искуство које сам стекао научило ме да је Бог један и да су добра дела, покајања и праштања једини пут који води ка спасењу. Ритуали су неважни. Пост без покајања и праштања је лаж и варање самог себе. Човек који се непрестано моли за опрост грехова је у већем духовном посту него онај који пости ради хране.

Духовне обмане у данашњем времену су веома префиргане. Много је имена за Бога а један је Бог. То када човечанство стварно прихвати десиће се и спасење света. Они који заговарају разне вере, обичаје су пастири који одводе свој чопор далеко од стада како би га вукови појели. Много је оних који воде у странпутицу. Они су слаткоречиви, љубазни, а заправо су лисице одевене у јагњећу кожу.

Дакле, ти ћеш отићи да се клањаш Перуну сматрајући да је то Бог који ће ти подарити шта? Шта дарују Перуни, Одини и остали Богови? Хоћеш да се сведеш на клање животиња како би се умилостивио твојим идолима? Овај мој небески шеф тражи од мене да се кајем, праштам и волим.Овај мој Бог је бог и мог непријатеља па сам склон помирењу и праштању. Овај мој Бог ми је послао Сина свог Христа и жртвовао га за све нас. Твој Перун је само обожавање природног феномена званог грмљавина јер у то доба људи су живели примитивно па је и сама ватра од грома била чудо... Касније, човек открива у себи све више Божанског па ствара сам ватру трењем дрвета о дрво. Када је запалио прву искру својим рукама, оно што је даривао идолима као жртву почео је да пече и једе укуснију храну. Мој Бог је послао Христа који је званично и историјска личност, дакле стварно је живео међу народом на овој планети. Није мит, није измишљотина...

Опет ћу рећи! Бог није својина ни једне нације. Бог је отац свих људи на планети. Нема Српски Бог, нема Хрватски, Руски, Амерички. Имаш само добро и зло, Бога и Сатану. Имаш вечиту борбу између добра и зла. Зло је свима познато јер је лако применљиво а добро је тежи пут али вредан сваког проведеног минута. Бог нам поручује љубав, народ покварен у својим верама то једни другима оспоравају. Ни у једној религији нема порука зла, мржње, све се своди на универзалну љубав, праштање и покајање. То је доказ постојања једног Бога. Али, авај... Зло када се усади у људима почиње да преобликује свако добро. И највећи хулитељи Бога су заправо верски фанатици, националисти  и сви они који су ограничени као тераса.

Не хули на Бога!

Довољно је свет огрезао у зло. Пуно смо посустали у борби за добро. Мало се кајемо, мало праштамо, мало волимо. Вољење смо претворили у себучлук. Кајање смо претворили у оптуживања а праштања у мржњу. Зашто је свет постао оволико зао? Зато што народ не моли Бога за опроштај и не прашта. Не постоји више баланс између добра и зла, зло је превагнуло у свету. Људи мисле да ако оду у цркву на литургију и одстоје молитву да је то спас. Није! Свети Јован Златоусти давно је рекао да у његовој литургији, њему не требају посматрачи, но учесници! Није довољно то што једном годишње славиш крсну славу или постиш седам дана пред печеницу. Ко се сећа уопште '' Оче наш ''? Ко је задњи пут то у себи изговорио? Ко? Има ли ко браћо и сестре? Ако јеси, зашто си? Јеси ли смрнџао? Ако ти молитва није умна и честа, постаћеш као биљка у саксији коју не заливају редовно па ћеш на крају се осушити...

Знам да ће многи наћи разлог оправдања, оспоравања. И речи Хростове су многи оспоравали али на крају су дошле до њих. Време учини своје ма колико се било ко од нас сада осећао убеђено у своје ставове.

'' Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их. Е да ли се бере са трња грожђе, или са чичка смокве? Тако свако добро дрво плодове  добре рађа, а зло дрво плодове зле рађа. '' Јеванђеље по Матеју...

Ко има уши, чуће, ко има очи видеће...