Главуџанци и демократија...

Демократију сви гледамо кроз бројне деценијске приче режима који су нам се задесили у држави. Неки дан сам писао о томе али решио сам још мало о теме да вам појасним...

Етимолошки, демократија је изведена од грчких речи demos (народ) и kratein (владати).

Недоречености у схватању и тумачењу демократије настају због разлике између саме идеје и облика који демократија поприма када се институционализује, односно реално примени као концепт друштвеног уређења. Проблеми схватања демократије леже и у различитим нивоима на који индивидуе, појединци схватају, доживљавају своја индивидуална права односно да ли су, и на који начин, упознати са својим правима.

Демократија је када народ својом вољом бира своје представнике у власти. А ти представници које народ изабере заступају интересе својих гласача. Код нас је велики проблем што смо деценијама били под једнопартијским системом. Нама је сваки лидер неке странке Тито. Никако да научимо да је политичар на власти вољом народа а не његовом вољом. И никако да се одучимо од обожавања лидера странки од којих очекујемо да ће нам све проблеме решити. Морамо да схватимо да се проблеми решавају тимски и да не постоји газда странке. И сама странка бира тим људи вољом својих припадника. Код нас је то све изманипулисано и због тога живимо накарадну демократију у Србији...

 У Србији се демократија поистовећује са жутима, Сорошем и осталим светским заверама. Тврдимо да нигде нема демократије али нисмо у праву јер ми заправо и не знамо шта је демократија...

Када сам био активни учесник у петооктобарској револуцији нисам то радио јер ми је дошао неки Стивен или Џонатан и тутнуо лову у џеп да рушим Слободана Милошевића. Морате схватити да је Милошевић сам себе срушио јер је својом политиком довео наше животе у Србији на неподношљивост. Због тога сам шетао, букао, пиштао. Сањао сам демократију, сањао сам да могу нормално отићи у продавницу и купити неке добре патике а не да то радим преко шверцера. Сањао сам живот без тензија, без корачница, без оних партијских корбачлија и сл. Победили смо диктатора али демократију смо убили колико одмах...

Рекох да смо диктаторски народ. Комунисти су нам испрали мозгове да се осећамо неспособнима без лидера. И Ђинђића су третирали као Тита. Нема ко није у странкама био мали Тито. И сва политичка борба се заснива на лидерима. Кад сте видели да се на изборима партије надмећу са идејама и плановима? Ја се не сећам али зато главуџе председника странки само пиче од плаката до телевизија. Главуџе на главуџе а народ гласа ту и ту главуџу.

Они који су наступали на неким изборима са добрим предлозима, плановима и идејама били су исмејани и игнорисани од народа. Такви су код нас филозофи или народски речено млатикурци.
Гласајте за ову главуџу! Главуџаааааа!!!

Демократија у свету свакако да функционише али ми се деценијама надамо да је мртва. Често гледам сјајног комичара али и опасног критичара Џон Оливера који у ситна цревца истражује глупости политичара али и компанија и сл. И сећам се кад је добро искритиковао Трампа да је рекао: '' Ок, у Америци је пуно тога катастрофално али демократија ипак постоји јер да не постоји да ли мислите да бих сад овде седео и зајебавао председника државе ''... Тај Џон Оливер када би једну емисију одрадио у Србији као што ради у Америци био би убијен одмах. Да се не лажемо али то је проклето тако.

На жалост у Србији ће морати да прође још дуго времена да би народ схватио суштину демократије. За сада то је методологија трулог запада, масона, Сороша и сто кураца и палаца неких...

Мука ми је више од типова који шире идеје везаног пса. Види како је пас леп, како се храни, какву кућицу има. Шта му фали? А да пас проговори имао би много тога рећи. Можда би му рекао му се сере на његову слободу ограничену дужином ланца. Ми у Србији одавно живимо таквим системом само што смо ми у горој ситуацији јер поменути пас има редовне оброке и кров над главом. Ми смо сведени на мрвице и голи опстанак.

Јесте ли заборавили Качавендину методологију лопатања. Ако је то лек за наркоманију онда је и лек за све остало што није по вољи главуџе. А многи би још увек да таквим методологијама одржавају мир у држави и своје фотеље.

Да смо држава демократије имали би углед и став према свему. Али ми смо вазда слугерани неке главуџе. И та главуџа одлучи тако и тако а ми ко овнови блејимо за главуџом.


Опет ћу да сањам демократију и Србији. Јеботе живот нисам никад ни престајао! Сањам да живим од својих руку. Сањам да путујем и да склапам пријатељства. Овако сам затворен у Косјерићу јер прошле године случајно сам био два пута у Пожеги. Скупљао сам новац да надоградим своју фото опрему. Муку сам мучио. И опет нисам комплетиран. И морам свим силама да се трудим да добацим своје радове до света јер у Србији је то доконост и свирање курцу.

Шта се просераваш, баци ту играчку и иди неђе ради. Имаш Елкок, Кепа, Путеве... Крампај пичка ти материна јер и ја крампам јер сам одавно дигао руке од себе и својих снова. Ћутао сам ко пизда на првој неправди али сад се издркавам на вама који се још не предајете...

Оног дана када народ прихвати суштину демократије, нестаће и Шешља, нестаће и Аркановаца и свега оног што је изнедрила диктатура и обожавање главуџа...




 Док владају галуџанци у Србији, демократија ће бити демокрнтија...