Пред Божић...
Памтим Божићне празнике од малена. Са покојним оцем раним јутром ишао сам по бадњак. Гледао сам како се прекрсти три пута и секиром одсече бадњак. Као дечак нисам схватао суштину Божића али временом ако трагаш до суштине и дођеш...
За мене је Божић најлепши празник јер је симбол породице, слоге, љубави и присутне енергије која попут снега пада по теби. Има нешто посебно у Божићном дану, није то само пуки датум којег је неко прогласио Христовим рођењем. Уопште није битан датум већ сабрана породица која посвећује мисли Хирсту и признаје га као Сина Божијег. Неверујући људи то не могу да схвате и због тога ће имати опречна мишљења и вазда проналазити изговоре како је то примитивно...
Христос је мир, љубав и спасење. Христос није раздор и повод за свађу. Људи се деле на православце, католике, протестанте, јехове итд. Не схватају да је Христос беседио свим људима на планети. Христоса није занимала нација, боја коже већ спасење сваке душе. Није донео људима поделе, но јединство. Људи су временом закомпликовали молитву уводивши ритуалне процесе а заправо је све тако једноставно...
На жалост, Божић код већине људи своди се на ритуал доношења бадњака и печенице. Кажу ваља опалити из прангије кад се одсече бадњак што је невиђена глупост јер Господ није људима донео војне доктрине већ дар праштања и покајања. Свештеник који благосиља пушке је свештеник сотоне а не Христов пастир. Хришћанин који мрзи, који велича своју веру омаловажавајући друге није хришћанин но преварена душа која се сврза по ђавољим стазама. Ниси хришћанин ако носиш крстачу око врата од злата, ти си само горда душа која види материјалну добит. Ниси ти Христов ако си на себи истетовирао крст, то никакве везе нема са твојим спасењем душе. Једини спас је молитва, покајање, праштање и добротољубље. Све остало браћо и сестре по Христу је превара...
Јутрос када сам донео бадњак и прислонио га уз кућу, нисам га донео као србин већ као Христов верник. Нисам опалио из петарде јер то није Хришћанско учење. Божић за мене није национално питање већ ствар вере а вера у Христа је попут ваздуха, намењена свим плућима на свету... Не могу Христа свести на своју националност јер бих се огрешио о браћу по Христу широм света. Нећу бити дрчан верник но кротак. Национална симболика нема никакве везе са Сином Божијим. На свету су различити језици и различита имена Бога, али обратите пажњу да ни једна истинска вере не поручује зло, мржњу и рат. Све имају универзални језик љубави, праштања и покајања. Када људи схвате да постоји само Бог човека а не религије богова, ова земља можда и постане оно што је првобитно била, рај на земљи...
Мрзиш католике! Они мрзе тебе као православца. Зар то није и суштина ђавољих замки да поделе Хирста у народу и направе хаос? То се дешава само духовно слабим верницима да их запоседне мржња. Духовни оци не причају о политичким проблемима већ све време позивају на трагање за Богом. Ви што славите крсне славе, да ли знате колико су ти светитељи пролили суза молећи Господа за опрост греха? Да ли знате како су провели животе у мантијама? Једва да су узимали нешто од хране а ви на славама знате и три дана да се преједате и опијате. То светитељи нису радили већ напротив живели су у скромности одрицајући се материјалних ствари. Не можемо светитеље сматрати за мале богове јер то је противно Христовом учењу. Тако жалостите светитеље које славите. Морамо почети да учимо основе Христових беседа. Морамо то урадити како би пронашли пут спасења. Тренутна ситуација је таква да су сви верници на речима а на делима нигде никога... Нећеш бити спашен само зато што носиш бројаницу око руке, што имаш икону у кући, што си постио седам дана а кајао се ниси, а ни праштао. Једноставно речено то је тако и тачка!
За мене је Божић најлепши празник јер је симбол породице, слоге, љубави и присутне енергије која попут снега пада по теби. Има нешто посебно у Божићном дану, није то само пуки датум којег је неко прогласио Христовим рођењем. Уопште није битан датум већ сабрана породица која посвећује мисли Хирсту и признаје га као Сина Божијег. Неверујући људи то не могу да схвате и због тога ће имати опречна мишљења и вазда проналазити изговоре како је то примитивно...
'' Дом мој - дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину разбојничку ''. - Матеј 21: 13
Христос је мир, љубав и спасење. Христос није раздор и повод за свађу. Људи се деле на православце, католике, протестанте, јехове итд. Не схватају да је Христос беседио свим људима на планети. Христоса није занимала нација, боја коже већ спасење сваке душе. Није донео људима поделе, но јединство. Људи су временом закомпликовали молитву уводивши ритуалне процесе а заправо је све тако једноставно...
'' И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате против кога; да и вама Отац ваш који је на небесима опрости вама сагрешења ваша. Ако ли пак ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама сагрешења ваша '' - Јеванђеље по Марку 11-25
На жалост, Божић код већине људи своди се на ритуал доношења бадњака и печенице. Кажу ваља опалити из прангије кад се одсече бадњак што је невиђена глупост јер Господ није људима донео војне доктрине већ дар праштања и покајања. Свештеник који благосиља пушке је свештеник сотоне а не Христов пастир. Хришћанин који мрзи, који велича своју веру омаловажавајући друге није хришћанин но преварена душа која се сврза по ђавољим стазама. Ниси хришћанин ако носиш крстачу око врата од злата, ти си само горда душа која види материјалну добит. Ниси ти Христов ако си на себи истетовирао крст, то никакве везе нема са твојим спасењем душе. Једини спас је молитва, покајање, праштање и добротољубље. Све остало браћо и сестре по Христу је превара...
Јутрос када сам донео бадњак и прислонио га уз кућу, нисам га донео као србин већ као Христов верник. Нисам опалио из петарде јер то није Хришћанско учење. Божић за мене није национално питање већ ствар вере а вера у Христа је попут ваздуха, намењена свим плућима на свету... Не могу Христа свести на своју националност јер бих се огрешио о браћу по Христу широм света. Нећу бити дрчан верник но кротак. Национална симболика нема никакве везе са Сином Божијим. На свету су различити језици и различита имена Бога, али обратите пажњу да ни једна истинска вере не поручује зло, мржњу и рат. Све имају универзални језик љубави, праштања и покајања. Када људи схвате да постоји само Бог човека а не религије богова, ова земља можда и постане оно што је првобитно била, рај на земљи...
Мрзиш католике! Они мрзе тебе као православца. Зар то није и суштина ђавољих замки да поделе Хирста у народу и направе хаос? То се дешава само духовно слабим верницима да их запоседне мржња. Духовни оци не причају о политичким проблемима већ све време позивају на трагање за Богом. Ви што славите крсне славе, да ли знате колико су ти светитељи пролили суза молећи Господа за опрост греха? Да ли знате како су провели животе у мантијама? Једва да су узимали нешто од хране а ви на славама знате и три дана да се преједате и опијате. То светитељи нису радили већ напротив живели су у скромности одрицајући се материјалних ствари. Не можемо светитеље сматрати за мале богове јер то је противно Христовом учењу. Тако жалостите светитеље које славите. Морамо почети да учимо основе Христових беседа. Морамо то урадити како би пронашли пут спасења. Тренутна ситуација је таква да су сви верници на речима а на делима нигде никога... Нећеш бити спашен само зато што носиш бројаницу око руке, што имаш икону у кући, што си постио седам дана а кајао се ниси, а ни праштао. Једноставно речено то је тако и тачка!
'' Дечице моја, не љубимо речју ни језиком, него делом и истином ''.
( Јованова прва посланица )
