Мир Божији, Христос се роди...
Мир Божији, Христос се роди...
Мир Божији је спокојство, благодат љубави и вере, истинско и дубоко веровање у спасење душе. Мир Божији није оно што ми радимо у Србији а и остали Хришћани друге националности. Ми својатамо Христа као да је Он послат само за једну нацију.
Ко је Исус Христ?
Син Бога Оца који нам је послат на земљу као спасење. У то време нису постојале ни шајкаче, није било три прста, није било ни петарди, није било ни ватромета, није било ничег што данас итекако практикујемо. Апостоли су били у то време гласници Христови и никада нису заговарали националне припадности већ су се борили за глас истине, за реч Божију која нам је стигла преко Христа. Бог нам је послао сина свог да нас научи како да спасемо душу, није послао у људе раздор но помирење.
Божић је симбол рађања нашег спаса а распеће круна Божије промисли да Христос смрт победи смрћу и подари нам васкрсење. Али од рођења па до распећа Христос нам је подарио бројне беседе, мудрости и заповести. Дао нам је главну молитву '' Оче наш '' која симболизује читав систем живота. Ако кажеш '' Оче наш који си на небесима '' то је отац свих а не само твој. Не можеш Христовим именом величати своју нацију, симболе и обичаје. Временом Хришћанство се закомпликовало слабости народа. Остало је пуно паганштине и митологије, а Христос је баш и дошао на земљу да нам помогне како би се тога растосиљали.
Грешно је када свештеник освећује пушке светом водицом. То није свештеник Христа но ђавољи слуга. Грешно је од Божића правити пир и гозбе са све ватрометима. Није Христово рођење циркуска представа. То је Син Божији, није син Аркана да би сад лумповали и пуцали као у филмовима јефтине продукције. Не можемо уз Божићну честитку подцењивати друге вере јер и у њима има добрих и лоших као и код нас самих. Не смемо у радосном поздраву бити рђави јер то није Господу угодно. Није печено прасе централни догађај Божића, није ни трпеза на столу. Молитва породице и покајање са праштањем је срж Божића драги мој народе...
Ако си Христов верник онда си човек љубави и помирења. Ако си свестан грехова својих, бори се покајањем. Није лако грех победити, није лако стишати бурне мисли у свом уму јер је око њега прегршт примамљивих странпутица света. Бог ће гледати твој труд у покајању, неће гледати колико си прасе унео у кућу и колико си петарди опалио код бадњака. Небо пева када се грешник каје. Небо не слуша ни петарде, ни рафале, нити гледа ватромете ни колики си донео бадњак а ни колико свињче. Не смемо изгубити суштину Хришћанства које се заснива на добротољубљу и несебичности. Не можемо бити већи Хришћани од самог Христа...
Грех је као живи песак, све што се више батргаш дубље упадаш. Тек кад се умириш имаш шансу да изађеш. Али ми смо као народ заборавили срж Хришћанства. Обузети смо обичајима а не истинском вером. Ритуали Божића надмашују радост рођења Христа спаса. Више посвећујемо пажњу материјализму попут сламе, жита, мекетања, мукања да би нам била берићетна година него молитва за спасење. Та паганштина нам је још увек омча око врата. И даље народ иде код гатаре, код астролога, код разних других превараната. И даље смо огорчен народ јер нико нама није крив што смо појавом комунизма пљунули на Бога. Ми смо оне верујуће протерали, одузимали им сва права и градили сујетни рај на земљи. Ми смо од цркава правили клозете и штале. Ми смо се смејали верницима и проглашавали их затуцаним будалама. Од тада па до данашњег дана се тражимо у сопствености. Били смо верујућ народ али не кроз обичаје, већ смо се заиста Богу молили са страхопоштовањем. Добро се сећам баке Станимирке која као најстарија пред иконом се моли Господу а и ми сви са њом. Знао се ред, знало се поштовање. Данас као модерни грађани не знамо ни ко пије а ни ко плаћа. Ми смо као муве без главе. Немамо веру, немамо страх од греха, немамо грижу савест и немамо осећај за опрости ми. Све су то последице наше одлуке да се одрекнемо Бога...
Читајте житија светих, научићете суштину живота кроз Христа. Молите се Господу у себи, немојте бити транспарентни верник - хвалисавац. Веру своју испољите стрпљењем, покајањем, праштањем. Не мрзите никог и ако вас мрзе. Покушајте да промените ситуацију, пружите први руку помирења па макар вас друга страна исмејала. Ви будите чисти пред Богом а други нека раде шта хоће јер зло постоји колико и добро. Гадно је када зло превагне и наруши баланс. Када зло превлада онда крену ратови, убиства и разврат.
Данас је Божић. Данас смо у духу Бога. Будимо радосни јер живот без Бога не би имао смисао. Страшна је помисао да човек се роди, живи и умре а да после тога ником ништа, као да није ни постојао. Бог нам је дао надање, циљ и пут да живот има смисла.
Свима вама желим МИР БОЖИЈИ са радосним поздравом ХРИСТОС СЕ РОДИ...
Мир Божији је спокојство, благодат љубави и вере, истинско и дубоко веровање у спасење душе. Мир Божији није оно што ми радимо у Србији а и остали Хришћани друге националности. Ми својатамо Христа као да је Он послат само за једну нацију.
Ко је Исус Христ?
Син Бога Оца који нам је послат на земљу као спасење. У то време нису постојале ни шајкаче, није било три прста, није било ни петарди, није било ни ватромета, није било ничег што данас итекако практикујемо. Апостоли су били у то време гласници Христови и никада нису заговарали националне припадности већ су се борили за глас истине, за реч Божију која нам је стигла преко Христа. Бог нам је послао сина свог да нас научи како да спасемо душу, није послао у људе раздор но помирење.
Божић је симбол рађања нашег спаса а распеће круна Божије промисли да Христос смрт победи смрћу и подари нам васкрсење. Али од рођења па до распећа Христос нам је подарио бројне беседе, мудрости и заповести. Дао нам је главну молитву '' Оче наш '' која симболизује читав систем живота. Ако кажеш '' Оче наш који си на небесима '' то је отац свих а не само твој. Не можеш Христовим именом величати своју нацију, симболе и обичаје. Временом Хришћанство се закомпликовало слабости народа. Остало је пуно паганштине и митологије, а Христос је баш и дошао на земљу да нам помогне како би се тога растосиљали.
Грешно је када свештеник освећује пушке светом водицом. То није свештеник Христа но ђавољи слуга. Грешно је од Божића правити пир и гозбе са све ватрометима. Није Христово рођење циркуска представа. То је Син Божији, није син Аркана да би сад лумповали и пуцали као у филмовима јефтине продукције. Не можемо уз Божићну честитку подцењивати друге вере јер и у њима има добрих и лоших као и код нас самих. Не смемо у радосном поздраву бити рђави јер то није Господу угодно. Није печено прасе централни догађај Божића, није ни трпеза на столу. Молитва породице и покајање са праштањем је срж Божића драги мој народе...
Ако си Христов верник онда си човек љубави и помирења. Ако си свестан грехова својих, бори се покајањем. Није лако грех победити, није лако стишати бурне мисли у свом уму јер је око њега прегршт примамљивих странпутица света. Бог ће гледати твој труд у покајању, неће гледати колико си прасе унео у кућу и колико си петарди опалио код бадњака. Небо пева када се грешник каје. Небо не слуша ни петарде, ни рафале, нити гледа ватромете ни колики си донео бадњак а ни колико свињче. Не смемо изгубити суштину Хришћанства које се заснива на добротољубљу и несебичности. Не можемо бити већи Хришћани од самог Христа...
Грех је као живи песак, све што се више батргаш дубље упадаш. Тек кад се умириш имаш шансу да изађеш. Али ми смо као народ заборавили срж Хришћанства. Обузети смо обичајима а не истинском вером. Ритуали Божића надмашују радост рођења Христа спаса. Више посвећујемо пажњу материјализму попут сламе, жита, мекетања, мукања да би нам била берићетна година него молитва за спасење. Та паганштина нам је још увек омча око врата. И даље народ иде код гатаре, код астролога, код разних других превараната. И даље смо огорчен народ јер нико нама није крив што смо појавом комунизма пљунули на Бога. Ми смо оне верујуће протерали, одузимали им сва права и градили сујетни рај на земљи. Ми смо од цркава правили клозете и штале. Ми смо се смејали верницима и проглашавали их затуцаним будалама. Од тада па до данашњег дана се тражимо у сопствености. Били смо верујућ народ али не кроз обичаје, већ смо се заиста Богу молили са страхопоштовањем. Добро се сећам баке Станимирке која као најстарија пред иконом се моли Господу а и ми сви са њом. Знао се ред, знало се поштовање. Данас као модерни грађани не знамо ни ко пије а ни ко плаћа. Ми смо као муве без главе. Немамо веру, немамо страх од греха, немамо грижу савест и немамо осећај за опрости ми. Све су то последице наше одлуке да се одрекнемо Бога...
Читајте житија светих, научићете суштину живота кроз Христа. Молите се Господу у себи, немојте бити транспарентни верник - хвалисавац. Веру своју испољите стрпљењем, покајањем, праштањем. Не мрзите никог и ако вас мрзе. Покушајте да промените ситуацију, пружите први руку помирења па макар вас друга страна исмејала. Ви будите чисти пред Богом а други нека раде шта хоће јер зло постоји колико и добро. Гадно је када зло превагне и наруши баланс. Када зло превлада онда крену ратови, убиства и разврат.
Данас је Божић. Данас смо у духу Бога. Будимо радосни јер живот без Бога не би имао смисао. Страшна је помисао да човек се роди, живи и умре а да после тога ником ништа, као да није ни постојао. Бог нам је дао надање, циљ и пут да живот има смисла.
Свима вама желим МИР БОЖИЈИ са радосним поздравом ХРИСТОС СЕ РОДИ...
