Зашто морамо изаћи на протесте?

Председник Србије и даље воза аутобусима своју масу по градовима. И даље ради једну те исту методу, доведи народ, сними и пирказуј једне те исте као масовну подршку у свим градовима. Али из дана у дан све је то блеђе и блеђе и полако истина долази до свих очију и ушију. Има нешто специфично код људи попут Александра Вучића. Увек пред крај своје владавине тврдоглаво праве још веће глупости одбијајући да прихвате пораз.

Вучићева владавина сведена је на удомљавање партијских поданика који иза себе имају сумњиве биографије. Напредњачки навијачи су заборавили колико у СНС-у има пребеглих функционера из ДС-а. Али воле да нам трљају о нос жуте. Сећам се добро после петог октобра када је један момак рекао да иде у социјалисте јер тамо сад има најмање комуниста. Исти случај је и са жутима јер ти жутисти су одавно пребегли у СНС... Но, вратимо се теми...

Жалосно је што се деца лече СМС порукама, што родитељи болесне деце морају да мољакају за помоћ. Држава нема одговор за ове проблеме. И док видимо како се паре бацају на пропаганду ухвати нас мука гледајући мучене родитеље како се боре за сваки динар не би ли обезбедили лекове за болесну децу. Када би медији у Србији приказали само петнаест минута стварну слику живота у Србији, многима би се дигла коса на глави. У овој нашој лепој држави живи се веома лоше. Људи једва састављају крај са крајем. Од силних проблема попушта им здравље, а кад здравље попусти добијаш додатне проблеме ослањајући се на здравство које је у расулу. На крају многи дигну руке и чекају раширених руку смрт јер очај кад превлада то је веома страшно. И када би медији пренели реалне приче о животу грађана, ни један политичар више не би смео да се хвали. Да имамо објективне медије политичари би морали да се труде и раде. Ми у Србији имамо лажљиве медије који су се прилагодили лажљивим политичарима...

Од када је Вућић на власти, хајдемо реално да признамо колико нам је боље или горе? Ево неки су преко странки домогли се радних места. И супер, примају мале плате да могу имати редовне оброке и да плате држави дажбине. А живот? Где је живот? Диктатура сведе људе на мизерију а друштвени живот вам спакује на ТВ дневник. Одавно сте заборавили шта је то одмор, путовања из забаве, шта је то куповина добре јакне ( да се извољева) а не стално најјефтиније. Када сте задњи пут провели викенд потпуно опуштено?Када сте задњи пут куповали нешто не гледајући најефтиније цене? Не сећате се? Разумем вас потпуно али не разумем вас што ћутите? Не разумем вас зашто не тежите бољем и квалитетнијем животу? Заплашили су вас да ћете изгубити ово мало прихода. Држе вас на ланцу страха и претњи. Да вам кажем, човек некада мора и да се одрекне свега како би почео изнова и досегао нешто боље...

Дозволили смо да нам обесмисле културне вредности. Деца са манирима испадају шоње а док су она распуштена готивна. Угледни професор је смарач али зато нека политичка битанга је вредна аплауза. Све смо изокренули од најосновнијих манира до оних најодговорнијих. На одговорне функције постављамо лоше људе и наравно да ће се временом створити кримогено друштво. Чим се створи кримогени систем наравно да ће се све искалити на нама. Корупција почиње да царује самим тим може свака будала да вас тужи и да изгубите на суду ни криви ни дужни. И то преовлада у свим сегментима система. А зашто нам се то десило? Па јер смо почели да бирамо најгоре и гласамо за њих. Ми гласамо за лидера странке а уопште не гледамо ко иде уз лидера. Ако је неко лош човек он не може бити по дифолту добар јер је у странци неког лидера за ког навијамо. Када дођу избори нико не гледа шта нека странка нуди од кадрова, какав програм прокламује. Људи крену да навијају онако ето без и мало савести. И све то данас нам се обија о главу...

Ови протести што се дешавају су заиста једина шанса да рестартујемо себе и цео систем у Србији. Не можемо више себи дозволити ни лошу опозицију која се бори против власти. То што су сада неки против Вучића то не значи да им је све опроштено. Они могу да учествују у протесту али не кмогу рачунати да ћемо их поставити на неку функцију. И надам се да ћемо ми као народ увести ред и научити да се за време избора бирају поштени и вредни људи. По селима не бирајте страначке кандидате, бирајте оне за које знате да су добри људи. Не сме да победи странка, мора да победи поштење. Ни једна странка нема комплетно идеалну листу кандидата. Ако у мојој изборној јединици '' моја '' странка не нуди доброг кандидата, нећу га гласати јер знам оног другог да је добар човек. А шта је народ радио до сада? Па ево у Косјерућу носиоц листе је био Вучић као да се он кандидује за председника опшптине Косјерић. И сви гласају Вучића а уопште не гледају ко је кандидат у њиховој изборној јединици. Морате да знате да сваки кандидат неке изборне јединице представља вас у скупштини. Од њега зависи да ли ће се борити за вашу заједницу или не. Али ви заокружите Вучића и добијете неког одборника којег боли дупе за ваше проблеме. А Вучић вам неће помоћи јер он је само лидер који вам је био фаворит али тим људи који иде уз њега је четворогодишња главобоља по све нас...

Зато вас позивам да изађете на протесте, да се окупимо и изборимо за вредности живота којих немамо. Да властима поручимо да је време да оду а опозиционим странкама дамо до знања, да не могу рачунати на стари систем који нас убија деценијама. Странкама морамо поручити да све лоше кадрове не могу нам нудити јер нећемо их подржати. Но, отом - потом...

Косјерић 15.02.2019.г. Тржни центар 18 часова. Прилика за народ да промени и власт и опозицију...