Време је да се сретнемо у петак...
Ових дана сам имао бројне разговоре са људима поводом протеста у Косјерићу. Сви ми имамо неку замерку некоме или нечему. Могло је овако и онако. Све ја вас разумем. Изиграни смо по ко зна који пут. Али овај пут ми просто немамо више избора да упиремо прстом једни у друге. Сви смо ми грешили у избору, имали нека погрешна виђење. Али човек је склон грешкама али исто тако и исправкама. Мислим да је време да се сретнемо очи у очи на протесту и опростимо једни другима замерке. Једном смо били јединствени и чинили невероватну снагу бунта. Били смо заједно деведесетих у тржном центру и држали се једни других. После смо се расули по странкама које су нас отуђиле о ослабиле. Мењали смо коалиције, слушали лидере којима је само стало до рејтинга и фотеља. Временом смо одлазили из партија и прешли у посматраче. Избори су се дешавали без нас, гласали су страначке хорде слепо слушајући страначке инструкције. Прошло је много година од како смо задњи пут били заједно. Од последњег дана револуције па до петка који нам следи ове недеље Србија је тумарала слепо. Изгубили смо демократију. Изгубили смо институције, изгубили смо добре укусе, изгубили смо поверење, изгубили смо веру а нада нам је уфитиљила. Држава је претворена у радикалну доктрину обучену у лажну демократију напредњака. Млади људи беже из државе, селе се читаве породице из малих места. Културног живота нема. Преовладао је неки језив кич препун простаклука...
У петак 15.02.2019.г. имамо прилику да се окупимо поново и саберемо снагу. Имамо прилику да се разјаснимо, изгрлимо и опростимо једни другима све оно што смо замерили. Немамо времена да се расправљамо ко је шта радио, немамо јер оно истиче и гори под ногама. Не говорим о функционерима бивших власти. Говорим о нама који смо били у разним таборима мислећи да је баш он најбољи. У тој борби нисмо схватили да смо били слуге лидера и да смо се отуђили једни од других. Више нема лидера! Јесте ли приметили? Остали смо само ми и нико други. Власт милују еви из ЕУ и ови из Русије. И једни и други воле слугеране како би остварили што лакше своје циљеве. И у таквој ситуацији Србија добија светло на крају тунела да изађе из тмине. После силне муке, депресије и сивила небо нам поклања излаз. Излаз није ни нека страна сила, ни корачнице, излаз смо ми сами ако се окупимо у што већем броју. Ако ми поново надвладамо ову таму светло ће све више озаривати ова слепа лица која тумарају верујући шта им шапућу тамничари.
Драги пријатељи, познаници, суграђани, позивам вас да дођете у петак у 18 часова у тржни центар. Време је драги моји да покренемо ове зарђале кости, да скинемо прашину са себе и стекнемо вољу да променимо ово лоше што нас је зајашило и уништава из дана у дан. Без вас ништа се неће променити. Нико нам други не може скинути муку и решити проблеме. Једноставно морамо сами све решити а и ко други?
Када се догоди народ на улицама, догодиће се и енергија која ће прво нама учесницима напунити ове дотрајале батерије које нам је исцрпело безнађе. А онда постајемо генератор те енергије која се преноси. Хајде да стварамо ту позитивну енергију, хајде да отерамо ову тмину. Хајде да поставимо ствари на своје место. Не плашите се. И ви којима прете послом, изађите, нека прете. После ћете ви њих питати много тога а они ће одговарати пред законом. Када виде нашу снагу и решеност, подвиће реп и почети да вам се улагују јер то је таква сорта људи, а ми смо ћутањем тој истој сорти дозволили да нас надвлада...
У петак 15.02.2019.г. имамо прилику да се окупимо поново и саберемо снагу. Имамо прилику да се разјаснимо, изгрлимо и опростимо једни другима све оно што смо замерили. Немамо времена да се расправљамо ко је шта радио, немамо јер оно истиче и гори под ногама. Не говорим о функционерима бивших власти. Говорим о нама који смо били у разним таборима мислећи да је баш он најбољи. У тој борби нисмо схватили да смо били слуге лидера и да смо се отуђили једни од других. Више нема лидера! Јесте ли приметили? Остали смо само ми и нико други. Власт милују еви из ЕУ и ови из Русије. И једни и други воле слугеране како би остварили што лакше своје циљеве. И у таквој ситуацији Србија добија светло на крају тунела да изађе из тмине. После силне муке, депресије и сивила небо нам поклања излаз. Излаз није ни нека страна сила, ни корачнице, излаз смо ми сами ако се окупимо у што већем броју. Ако ми поново надвладамо ову таму светло ће све више озаривати ова слепа лица која тумарају верујући шта им шапућу тамничари.
Драги пријатељи, познаници, суграђани, позивам вас да дођете у петак у 18 часова у тржни центар. Време је драги моји да покренемо ове зарђале кости, да скинемо прашину са себе и стекнемо вољу да променимо ово лоше што нас је зајашило и уништава из дана у дан. Без вас ништа се неће променити. Нико нам други не може скинути муку и решити проблеме. Једноставно морамо сами све решити а и ко други?
Када се догоди народ на улицама, догодиће се и енергија која ће прво нама учесницима напунити ове дотрајале батерије које нам је исцрпело безнађе. А онда постајемо генератор те енергије која се преноси. Хајде да стварамо ту позитивну енергију, хајде да отерамо ову тмину. Хајде да поставимо ствари на своје место. Не плашите се. И ви којима прете послом, изађите, нека прете. После ћете ви њих питати много тога а они ће одговарати пред законом. Када виде нашу снагу и решеност, подвиће реп и почети да вам се улагују јер то је таква сорта људи, а ми смо ћутањем тој истој сорти дозволили да нас надвлада...
