А реч је тешка...
Доносим вам непријатну вест да ће излаз бити тежак по све нас. Кроз та врата чим нога прекорачи праг спадају све маске лажи које смо стављали на лица. Дошао сам да вам кажем оно што не желите чути а свакако ће вас једном затећи. Питаће вас неко зашто тако и коме сте се повијали? Пробаћете да се извучете преко лагања али ни једна лаж не може изаћи из уста...
У свету таме људи тумарају хватајући се за мрак. Сикћу од муке, беса и зависти, хватају сваког ко жели напоље. Склони смо свађи, склони смо саплитањима сваког гласа разума. А реч је тешка...
Отровне речи на све стране решетају сваку истину. Мржња и зло опседају мисли док похлепа напада као несносни свраб коже. Замењене улоге владају светом. Штрока мења лепоту, незналица зналца, лопов поштењака, лоше оптужује добро да је лоше. Побркани лончићи нису више игра безазлене деце. Учини лоше и свали све на другог како би себи олакшао терет. Пребаци своју неодговорност на туђа плећа за нове прилике и циљеве престижа.
А реч је тешка а тако лако изађе као лаж. Понос је нестао, нестала су саосећања и грижа савест. Измилело је све најгоре у нама као чопор пацова. Све што нам је неко поклањао за спас ми смо то беспоштедно изгазили ногама. Ово је време када би Исуса Христа прогласили за лажног пророка само да би спасили трговину у храму. По новинама би му качили афере, смишљали како је страни плаћеник који жели да нам науди. Намерно би и у инат Христу отишли ка другим божанствима, клали би телад за жртве митолошким боговима.
Лаж, лаж и лаж... Обмане на сваком кораку, залуђивање ума, скретања пажње. Скини се го за господара да би причали о твом скандалу ток он чини највеће зло. Носи вешала у инат свима да би невине пастире прогласили за крволочне вукове. Тешка је реч попут огромне стене која притиска груди. Школовани илузионари извлаче из рукава карте. Превара ради пуном паром док се ми склањамо у своје сенке које све мање имају места.
Ову причу затуцани неће разумети али они су одавно одустали од знања. Њихов је живот сведен на задовољство да причају о заверама света, чукањем о сто да не чује зло, да причају ко кога по авлији јебе и да се непрестано надају да ће им конобарица дати ону ствар. Убедили су себе у неко знање које нема никакво упориште. Предрасуде у главама и машта стварају класичне сеоске аброве. Таквима смо дозволили пажњу и мишљења и такви су окупирали институције и прогнали угледне учитеље.
И на крају пси лају а каравани пролазе...