Косјерске закрпе...
Колико се живот срозао у Србији можемо видети на сваком кораку. Дно је испливало на површину. Пацови и остали штакори коло воде...
Један старији човек који је некад давно добио посао од странке сада је у другој. Исти тај човек не зна да објасни зашто је тачно у тој странци али је ту и осећа се значајно. Он иде тако на састанке одбора, учествује у '' одлукама ''. Сиромашан је, време је за њега давно стало. На ленци суше се окрпљене гаће као заставе палог система. Али он се осећа значајно што ће неком тамо обезбедити десетак гласова. Од избора до избора на жици за сушење веша ретко ко примети нове гаће јербо ако се примете нове гаће то је знак да се мало напредовало. Неко скине гаће да оствари циљеве а неко их добије за глас политичару. Та жица за сушење веша највише показује реално стање живота. То су бледе заставе изношене временом од гаћа, мајица, дуксерица, капута и панталона. Жица за сушење веша је најобјективније извештавање о стандарду грађана Србије...
Када пођем у варош Косјерића прво што видим је прљавштина, рупе по улицама, неред. Председник се хвали неким својим малим успесима а испред носа му рупе зјапе а возачи ломе аутомобиле. Тамо где стаје аутобус је најружнија слика вароши. Све је некако разбацано без икаквог смисла. Она табла са мапом заклања лепоту и романтику оне кућице. Само комплетни идиоти мисле да је то од неког значаја. Звекнеш таблурину и угушиш један леп амбијент. Да ли сте приметили како нам варош изгледа као нека сива зона. Све је монотоно, препуштено забораву. Али власт је пуна хвале за неке невидљиве успехе.
Ко нам води власт у Косјерићу? Два председника који се понашају као да су добили функције на лотоу а њихови заменици служе за декорацију. Комплетна власт беле везе нема са животом. То је гомила сујетних неспособњаковића који се куропецају као да су неко и нешто. Нисте... Ви сте можда били нешто пре власти, један је добро возио камион, други је био сјајан столар, трећи је радуцкао у мењачници, остали су имали нека своја занимања. Сада сте у својим главама нешто али за народ нико и ништа... Када незналица седне на одговорно место он је и даље незналица. Самим тим одмах се види да му ту није место али он то не види и сматра да је ненадљебљив играч. Па онда имамо те смешне играче из СНС-а који су оличење пељвераја. Ту су ови сироти Љајићевци који себи раде о глави а да тога нису свесни. Љајић ће свакако преживети али његови сироти хрчци најебаће само тако пред лицем закона. Живи били па видели... Вулиновци су сами по себи комедија са грохотом. Они су као неки виц који увек добро засмеје ма колико га пута чули. Социјалисти, некада сила од странке сада је удружење ботаничара у Сахари. Имају ови неки Поповићеви, али тај одбор више личи на неку крчму у планини, знате већ ону песму... ПУПС ко сваки пензионер, дај лекове за притисак, срце, реуму па да се иде на тај митинг.
Шалу на страну...
Заиста је веома забрињавајуће када смо дозволили да нам такви ликови воде општину. Људи, није ово организација за игранку на Метаљци па ако се нешто усере а боже мој. Они су на веома одговорним функцијама које утичу много на наше животе. Њихово незнање све нас скупо кошта. Они своје амбиције остварују тако што праве велику штету. Због тога ми морамо ову несрећну власт једноставно натерати да оде. Ако они остану и даље па овај Косјерић може слободно да се прогласи градом духова. Или да ми сви одемо а њих оставимо нека воде све и нека само они живе...
Када би сви ми који нисмо за ову власт отишли на годину дана из Косјерића, па цела ова болумента напредњачка би поцркала од глади. Они не умеју да стварају, они само знају да присвајају и то је цела суштине свега...
Њихови успеси јасно се виде на жицама за сушење веша. Оне избледеле дуксерице, мајице, панталоне и капути што вијају на ветру прегажени временом. То су заставе живота, то је наша стварност, то су они гласови за сардине, нареске и приколице ризле...
Када пођем у варош Косјерића прво што видим је прљавштина, рупе по улицама, неред. Председник се хвали неким својим малим успесима а испред носа му рупе зјапе а возачи ломе аутомобиле. Тамо где стаје аутобус је најружнија слика вароши. Све је некако разбацано без икаквог смисла. Она табла са мапом заклања лепоту и романтику оне кућице. Само комплетни идиоти мисле да је то од неког значаја. Звекнеш таблурину и угушиш један леп амбијент. Да ли сте приметили како нам варош изгледа као нека сива зона. Све је монотоно, препуштено забораву. Али власт је пуна хвале за неке невидљиве успехе.
Ко нам води власт у Косјерићу? Два председника који се понашају као да су добили функције на лотоу а њихови заменици служе за декорацију. Комплетна власт беле везе нема са животом. То је гомила сујетних неспособњаковића који се куропецају као да су неко и нешто. Нисте... Ви сте можда били нешто пре власти, један је добро возио камион, други је био сјајан столар, трећи је радуцкао у мењачници, остали су имали нека своја занимања. Сада сте у својим главама нешто али за народ нико и ништа... Када незналица седне на одговорно место он је и даље незналица. Самим тим одмах се види да му ту није место али он то не види и сматра да је ненадљебљив играч. Па онда имамо те смешне играче из СНС-а који су оличење пељвераја. Ту су ови сироти Љајићевци који себи раде о глави а да тога нису свесни. Љајић ће свакако преживети али његови сироти хрчци најебаће само тако пред лицем закона. Живи били па видели... Вулиновци су сами по себи комедија са грохотом. Они су као неки виц који увек добро засмеје ма колико га пута чули. Социјалисти, некада сила од странке сада је удружење ботаничара у Сахари. Имају ови неки Поповићеви, али тај одбор више личи на неку крчму у планини, знате већ ону песму... ПУПС ко сваки пензионер, дај лекове за притисак, срце, реуму па да се иде на тај митинг.
Шалу на страну...
Заиста је веома забрињавајуће када смо дозволили да нам такви ликови воде општину. Људи, није ово организација за игранку на Метаљци па ако се нешто усере а боже мој. Они су на веома одговорним функцијама које утичу много на наше животе. Њихово незнање све нас скупо кошта. Они своје амбиције остварују тако што праве велику штету. Због тога ми морамо ову несрећну власт једноставно натерати да оде. Ако они остану и даље па овај Косјерић може слободно да се прогласи градом духова. Или да ми сви одемо а њих оставимо нека воде све и нека само они живе...
Када би сви ми који нисмо за ову власт отишли на годину дана из Косјерића, па цела ова болумента напредњачка би поцркала од глади. Они не умеју да стварају, они само знају да присвајају и то је цела суштине свега...
Њихови успеси јасно се виде на жицама за сушење веша. Оне избледеле дуксерице, мајице, панталоне и капути што вијају на ветру прегажени временом. То су заставе живота, то је наша стварност, то су они гласови за сардине, нареске и приколице ризле...