Косјерић и председници...
Да смо око Драгана Вујадиновића имали најбоље и да смо бирали најбоље данас би ова варош и цела општина осетно имала добрих ствари. На жалост у странкама увек има више лоших ликова него добрих и ти лоши заправо зајебу све...
Можда би и Милијан Стојанић био добар да је имао око себе стручне и поштене људе. Реално, он је имао ту неку симпатичну црту у својим наступима. Али његов тим је био катастрофа и то га је дебело коштало као и његовог претходника Вујадиновића. Садашњи председник општине Косјерић има најгори тим што постоји и пожелео бих га највећим непријатељима. Он не схвата или схвата да се уплео у зачаран круг политике и да ће бити колетерална штета...
У овој тренутној власти општине Косјерић нисмо ништа видели конкретно да су урадили неко добро чистих руку. Ми видимо непрестану борбу око столица у врху странке. Они имају своје унутрашње сукобе које више и не могу да сакрију од јавности. СНС у Косјерићу добио је отпаднике из ДСС-а. То је каријес напредњака и ни један каладонт то не може да спречи. Жарко Ђокић, председник општине има иза себе веће непријатеље из својих редова него нас који шетамо на улици. У тим непрестаним трзавицама грешке се нижу једна за другом јер уцене само пљуште. Ко има веће афере тај мора да се пере или ћути и препусти трон овима са мање који ће свакако после имати веће...
Имамо председника општине који лоше глуми способног функционера. Лепо му стоји парно одело, млад је то човек. Али када обуче то лепо одело још блеђе изгледа кад из њега проговори. Имамо овог бившег ДСС-овца Ликића који је председник Скупштине. Он је највиши представник парламента али по својим понашањима тај парламент више личи на одбор за игранку на Метаљци. Неко га форсира и гура у пропаст. Момак једноставно није за политику али у њу се уплео па је умислио да је познаје. Он ће бити најтрагичнија политичка личност ове општине. Ушао је невино у ДСС да би га поједине болесне амбиције људи око њега наговориле да буде само политичка марионета. Исти ти ликови гурнули су га у гротло СНС-а. Он ће сада правити велике грешке. Он ће сада бити већи напредњак од самих напредњака. Егоизам - сујета раде пуном паром па ће бити склон да прави веома глупе грешке а неке су већ урађене...
Заменици оба председника су као украсни папир на кутији или оне машнице што се формално залепе.
Читава коалиција која влада око СНС-а је заправо гомила похлепних ликова који сами себе уцењују и то иде у недоглед. И на шта се своди мандат Жарка Ђокића? Па на непрестане компромисе, уступке гладних сарадника. Утурај овог или оног на посао јер оће да коалиција пукне. И тако нон стоп док једног дана не пукне тај балон. Ништа горе нема када на власт дођу такви људи као што их имамо сада. Незналице су, не воде се мотивима доброте већ приземним стварима. Милијан Стојанић је и даље познат као кувар, ретко ко се сећа да је био председник општине. Жарко Ђокић је сада председник и после тога биће познат као Жарко Радисављев, ма знате оног што има ладњачу... Мој имењак Ликић када остане без функције, биће онај бре мали Ђуров што има мењачницу. Никада њих два не могу надвисити име Милијана Стојанића да се не лажемо. Да ли знате уопште ко су заменици ових председника?Али без гуглања и распитивања. Њухова даља политичка будућност наставиће се у том светлу упитника...
Питајте за Драгана Вујадиновића. Да се не лажемо, многи бата знају као доброг човека али су само заборавили на то због непрестаног пљувања политичких табора. Али временом ветар однесе димне завесе па се сетимо ипак карактерних особина људи које смо распињали. Имали смо председнике који су ипак били нешто и неко. Сада имамо нешто од председника који су нико али се понашају као да су неко...
Зато морамо почети да мислимо својом главом, да се вратимо карактерним особинама где се бирају поштени и способни људу да раде одговорно свој посао. Када народ изабере председника због приколица ризле не може очекивати да ће добити угледног човека. Угледни човек је угледан и нема потребе да вам у време избора насипа сокаке или вам преко својих људи шаље кесе сардина и месдних нарезака. Углед је углед и то је то.
Ова екипа на власти је дошла преко ризле и асфалта, сардина и месних нарезака. Имам утисак да су нам људи на власти из путева и месне индустрије. То је заправо жалосна ситуација савести народа који тргује гласовима. Када престанемо да будемо такви, имаћемо неку наду у боље сутра. Ако останемо и даље овакви какви јесмо, Србија постаје чекаоница смрти...