Недељни осврт уз кафу...
Чекам да се убаци нови видео који сам данас одрадио у природи на минус шест степени. Интернет спор као и обично... Телевизору сам угасио тон а управо иде филм '' Уживо из Багдада ''. Хоће ме и на Синемаксу приче о диктаторима. Пре сат времена звони ми фиксни телефон, нека госпођа каже да сам опет добио на поклон неко антиалергијско јастуче. Питао сам је да ли оно делује и на њих пошто ми често досађују са овим глупостима. Није ме разумела...
Данас сам видео од мог другара Марјана снежне Ридове и гола дрвећа. Кроз гране се назирао Косјерић. Људе можеш на прсте да пребројиш. Да ли се изгубила воља за шетњом или нема ко да шета? Опалио сам пар фотографија зажаливши што сам забправио широкоугаони објектив. Ледени ветар секнуо ми је пар пута образе поручивши да зима није прошла.
Недеља света у Косјерићу тиха и празна. Два џукца јебу се на сред улице а џукеле народ сваки дан. Ковитлаци дима из оџака плешу на ветру право мени у лице. Гануло ме много умало не падох од смрада. Нека погурена бака брља по контејнеру а Нешо Чаруга ћути као угашен радио. Индустријском пругом ваља се најлон кеса симбол наше културе. На трафо станици вија плакат сисате певаљке која наступа у Ужицу.
Срчем последњи гутљај кафе, време је да првенем плочу на '' Б '' страну. Испијам ту кафу и поздрављам талог свој род рођени. Тако нас је све Вучић назвао. Диван је осећај када имаш председника државе који отворено мрзи грађане који нису у његовој политичкој опцији. Диван пример демократије. Завршавам овај осврт...
Идем сад да читам поново књигу од Шотре '' Држећи се за ваздух ''... Ај па тако...