Живели пијуни - живели бабуни!
Безнађе снађе - потопи лађе. Ми као дављеници на овој пучини тамног мора не држимо се заједно како би преживели већ једни друге гурамо у чељусти ајкула. Наједном остајемо сами... Више нема никог да би се спасили гурајући га. Чељусти сикћу, ајкуле се сладе видевши последњи залогај а то си ти... Немаш кога више да гурнеш како би своје дупе спасао. Да сте се држали заједно успели би можда победити предаторе...
Стајао сам у полутамној позорници држећи хладан микрофон на мразу. Повикао сам речи доброте у празну тамну рупу. Враћао се одјек мени у лице. Угашени људи клицали су без воље, авети прошлости вијале су над главама док су дела срамотно указивала '' и он је, и овај је, и они су о ми смо и сви смо ''... Безнадежни осећаји безнадежне ситуације опште стање посрнуле нације...
Мали пијуни са стране се смешкају чешкајући ситне паре од локалних господара. Мали пијун задовољан собом са пар нежних тапшања по глави. Спреман је да уједа за свог господара и упорно брани оглодане кости. Иза завеса радознали погледи, из тамне собе броје се гости. Пребројавају у главу понос и наду како би их заскочили и одвели у таму. Не пали светло! Виче чкиљећи слуга, светло је лоше и заклања ми мрак! Угасите им бакље, заклоните сунце, склоните им очи и затуцајте мозак. Светло је лоше јер видећемо себе у истини да смо ритавци обучени у замишљена одела важности. Не желим истину о себи! У мраку сам важан, у тами сам храбар, у тами не видим на шта личим и у шта сам се претворио. У светлу сам само један мали пијун по потреби љигави шпијун.
На врху зграде међу четири зида седе локални пијуни названи влашћу. Сладе се гозбом сакупљеном од харача и не одвајају се од свог мача. Као икона стоји им на зиду. Господар нас храни и облачи. Господар је добар, господара чувати морамо. Гладном народу кроз прозор бацају кости поручујући да је само то остало јер су они тамо што траже више све појели. Лопови вичу ено их лопови, за њима народе. Руља трчи, руља јури док се плен иза леђа носи у приватне џепове пијуна.
Ја сам власт, ја сам привилегија, ја сам морална наказа и ако будем довољно говорио лоше о њима што су супротни од мене, постаћу оно што су они а они биће као ја. Др'ж те лопове! Успешно склањам штосове пара иза леђа. Како је мени лепо док имам будале као своје верне слуге. Не виде да данима јуре лопове који немају ништа, не виде мене као из дана у дан градим куће, сладим укусе, облачим скупа одела. Др'ж те лопове идиоти моји вољени.
Господару, локални пијуну, лекар ми заказао снимање срца за шест месеци, можете ли да ми помогнете да упаднем раније? Може, може верни мој пијуну. Ево само да окренем број а ти мени док ја не средим иди де мало пљуј оне издајнике што ти се боре за твоје боље сутра. Теби је лепше мени да дођеш и да ти ја све средим. Како би ти слуго моја ишао код доктора без везе? Само ти треба нормално здравство па да окренеш ћурак против мене...
Локални пијуни седе и прде! Мада упорно тврде да је смрад са улица од оних шетача. Шетачи шетају, прелети прелећу, џафтаре гачу, сви су у праву, сви су лоши, све је лоше, само критичар нуди оправдање што седи у својој соби не помаљајући нос никуд. У целој гунгули сви смо на нули или у дебелом минусу. Волимо ми главуџе господара на сликама плаката. Оне нам се смешкају као да нас воле, као да им је стало до нас. Главуџе и пијуни, пијуни и главуџе то је све што гмиже системом државе. Прљава вода умива лица тврдећи да је она чиста нездрава. Замути воду, нека бистри погледи нестану у муљу. Живели локалнји пијуни! Живели бабуни!