Са Џонијем о свему

Смрдљиви град затвара подруме, смрдљиви град затвара улице, смрдљиви град је задовољан собом, структуре га добро фурају... (Џ. Штулић)

У свом јаду и једу пролазници шкрипају зубима. Кривци су им борци за правду, миљеници су им ови што их краду. Удомио си ћерку на државну сису, па можда је неко волка и лубка. Ћутаћеш ко заливен од страха док наказа својим рукама пипа јој тело. Ћути, добро је, трпи због плате и пара, па шта се ту може ако хоће старац и да кара...

Затвори губицу није вредна заната, истреси горчину до краја. На стратешким местима њихови људи, курвини синови... ( Џ.Штулић)

Под сенкама у мраку, пребројавају нас страначки пијуни. Имају наше адресе, имена и бројеве. Круже са скупим аутомобилима дајући нам до знања да нас гледају и тефтере.

Хладна ноћ пред велике догађаје, не желим више да се сећам. Знали су где ће ме наћи, курвини синови... (Џ. Штилић )

 Убедили су гољу да је неки фактор па се гољо разобадао и хвали. Ја сам у одбору за нешто, дижем руке и ако ништа не разумем али сам фактор. Редовно изгласавам све што је на дневном реду и ако појма немам ни једну реч  изречену. Дижем руке са осмехом јер сам гољо са фактором. Гољо не зна шта гласа, али знају они који ће се прати од кршења закона јер је гољо изгласао и шта су они томе могли...

Коса ми се диже на глави и страшно ме љути, кад видим да идиоти постају цењени људи. ( Џ.Штулић )

У малој вароши испливали неважни људи оскудних речи, оскудних идеја. Опрали су их миришљавим шампоном и навукли им лепа одела. Подрезали им нокте да се не види оно црно, намазали им руке да постану меке. Научили их да се смеше и праве важним. Они доносе одлуке, они руководе општином. Спаковали су своја стара одела масна од уља, прашњава од струготине, избледела од сунца. Своје занате заменили су високим положајима.

Слободних места има само где шљакери раде, сви би у бирокрацију, тамо су боље плате. Продуктивност има своје економско оправдање, зашто да проливам зној кад добијам мање? Пијем кавицу данас барем двадесет пута, а ефектно радно време ми није ни пет минута. Не нервирам се много, учим дикцију, са одговорнима ћу спровести једну дневну акцију. ( Џ. Штулић )

 Са људима сам на улици у протестној шетњи. Пиштим и урлам да пробудим успаване главурде што гледају своја посла надајући се да ће неко други решити им проблеме.

Пљунуо сам магазине, пропаганду, златоусне новине. Пљунуо сам дупелисце преко целе странице! ( Џ. Штулић )

Стисли смо муда, кренули у ватру која нам прети својом врелином беса. Немамо ништа да изгубимо више... Инат и пркос дају нам снагу да се противимо гнусобним ругобама некултуре. Доста нам је свега, доста нам је пајаца на власти, кловнова из странки. Пун нам је курац лајавих крелаца што нас убеђују у златно доба. Мука нам је више од лицемерних прича. Зато смо постали протест слободе, бука која буди успаване главе...

Опште гребање за животни простор, општи грабеж за титуле. Факат се не бирају средства! Сељачине увек у прве редове... (Џ.Штулић)

Аутобусима превозе гоље да вичу и пљешћу господару. Скотове су претворили у ботове да серу по свему. Смрад се шири по целој држави од усраних слугерана, пувеж и прдеж  њихове су речи.  Главни усранко позива на рај у спетичкој јами. Говно од таблоида пише гомиле речи како је живот у говнима рајски. Идемо да бранимо усран живот. Покретни клозети у аутобусима као чопори иду за црним лимузинама. Покретни клозети путују са својим говнима...