Беше некад Радио Косјерић

Радио Косјерић одавно више не постоји. Избрисан је са лица земље али није из сећања. Нападан је тај локални медиј од сваке власти али на крају убили су га мучки покварењаци коалиције СНС-ДСС- Нова Србија...

Нас шест људи је избачено на улицу као последња фукара. Тај дан у редакцији попили смо последњу кафу са горчином у грлу. Били смо осуђени без икаквих права и шанси да се одбранимо. Ми смо жртве Вучићевих реформи које су применљиве само на онима који нису чланови СНС-а. Истерани смо на улицу ради уштеде буџета и смањивања кадрова. А после месечак дана кренула је лицемерна политика локалних џукела на власти...

Не знам тачно колико је до сада удомљено страначких гована у општину и у предузећа. Знам само да су нам отели хлеб из уста и тутнули га другима. Не знам да ли ове који су се удомили икад подсети савест '' све се у животу враћа ''. Сматрам да су то људи који не маре ни за чим јер чим су преко странке дошли до радних места излишно је причати о њиховој савести...

Први јак ударац мом покојном колективу нанео је ДС да се не лажемо. СНС је наставио и довршио. Ово напомињем да се не заборави...


Увек се растужим када ми на очи изађу моје колеге оног последњег дана у редакцији. Осећао сам сваки њихов бол, горчину, титрај дамара у пуној брзини. Они погледи очаја и разочарења. Та слика ми даје мотив да и даље водим борбу против сваке свињске власти.

А ви који сте се удомили онако или овако и даље не схватате да закон универзума иде споро али стигне баш кад треба. Све се враћа у животу господо лицемери и мали слугерани...

Поздрављам све моје бивше колеге и другаре покојног Радио Косјерића...