Патријарх свих а не једних...
Највиши степен у јерархији јурисдикције је патријарх. Патријарси, који су се у почетку звали и архиепископи (архи = први), били су први епископи у већим областима - патријархатима, и имали су право сазивати епископе и митрополите на патријаршки сабор и синод, председавати саборима и примати тужбе ппротив епископа и митрополита. Треба нагласити да патријарх нема већу власт од епископа у свештенослужењу осим што има ту част да освећује миро за целу цркву, и он је само први међу равнима. Његова власт, права, дужности и почасти се огледају у пословима црквене управе. (Љ.Ранковић - '' Живот Српске цркве)
Наш покојни Патријарх Павле живео је монашким животом до краја. Стекао је дивљење свог народа и имао утицај на њега не политиком, него скромношћу једног правог монаха. После њега дошао је Иринеј чије устоличење није прошло тихо, свето већ у расколу, поделама и прогонима неистомишљеника. Но, о томе можда некад у неком другом писању. Оно што многи примећују да Иринеј ни трун нема налика на Павла. Оно што је наш Пајо нама показао у Иринеју не видимо. У Павлу смо видели Христа, скромност али духовни раскош вере, док код Иринеја видимо скупе аутомобиле и духовну површност. Павле је вазда народ мирио, смиривао, док Иринеј срамно стаје на једну страну политике.
Патријарх Иринеј ради оно што је супротоно од Исуса Христа који је мирио читав свет. Иринеј води политику коју му намеће једна власт у Србији. Уместо да духовно прекори све неслоге, све лоше појаве у држави, он се приклања једној страни што је заиста дегутантно и коментарисати. Црква прима све под своје скуте, она је уточиште свих живих душа. Да ли сада ми који смо против политике Александра Вучића нисмо пожељни на литургији јер је наш патријарх стао на ту страну политике? Док је патријарх Павле био симбол помирења, Иринеј је постао патријарх подела.
Уплитање у политику нашег патријарха Иринеја и његово осуђивање протеста никако не говори о томе да смо ми сви једнаки пред поглаварем цркве, али пред Богом јесмо. Ако јесмо пред Богом а нисмо пред патријархом, ко је онда патријарх да нас сврстава на ове или оне? На жалост наш патријарх је само политичар у мантији за разлику од Павла који је био монах и духовни отац.
Патријарх Иринеј сврстао се на страну лажи, криминала, насиља јер то су одлике ове данашње власти. Па није народ џаба рекао '' С'ким си - такав си ''...
Са тугом пишем овај осврт јер док је Павле био жив био нам је утеха и мир. Сада имамо Иринеја који растужује свој народ и понаша се као лице у мантији које није достојно свог позива. Православље је после смрти Павла почело да се комада и то су чињенице које из неког разлога се прећуткују. Свештеници су нам се повукли, гледају своја посла, беседе су формалистичке на литургијама. Ретки су они који беседе Христовим жаром, а све чешћи су они што отаљају причу...
Све више је попова који се уплићу у политику, национализам и заговарају ратове, поделе. Понашају се као да је Исус Христос '' Made in Serbia '' што је ван сваке памети. Где је добротољубље? Где су мудрости светих отаца? У шта сте се то претворили свештеници? Све је више оних што личе на Иринеја а све мање оних што личе на Павла. И то је један чист пример да имамо избор и слободу којим путем ићи. Онај Пајин био је одрицање, скромност, љубав, покајањеи праштање. Овај Иринејев је подела, политика, метеријализам и сплеткарење. Жао ми је што ово пишем али чињенице су чињенице.
А ви верници не гледајте Христа кроз свештенике, већ гледајте свештенике кроз Христа па ћете лако утврдити који је прави духовни отац а који није. Патријарх Павле и ако није више жив и даље нас учи живом вером јер се сећамо његовог живота на земљи који је био прави пример духовног вође. Данас имамо живог патријарха Иринеја који нам дели народ и води пропадљиву политику...
Нека нам је Бог у помоћ свима.
Патријарх Иринеј ради оно што је супротоно од Исуса Христа који је мирио читав свет. Иринеј води политику коју му намеће једна власт у Србији. Уместо да духовно прекори све неслоге, све лоше појаве у држави, он се приклања једној страни што је заиста дегутантно и коментарисати. Црква прима све под своје скуте, она је уточиште свих живих душа. Да ли сада ми који смо против политике Александра Вучића нисмо пожељни на литургији јер је наш патријарх стао на ту страну политике? Док је патријарх Павле био симбол помирења, Иринеј је постао патријарх подела.
'' Црква и свештенство имају важније задатке него да негују те националне и политичке нагоне - без обзира на боју њихове партијске заставе.'' ( Пастирско богословље - Архимандрит Кипријан)Подсетио бих патријарха Иринеја на оно што нам је и владика Николај рекао за молитву '' Оче наш '': Хришћанине, кад изречеш ове речи; Оче наш, тим признајеш да је твој Отац небески у исто време и Отац твога слуге и надничара, твог болесног суседа и самртника. Јер ти је заповеђено од Сина Божијега, врховног Откривача истине о Богу и о људима, да кажеш Оче наш а не Оче мој...
Уплитање у политику нашег патријарха Иринеја и његово осуђивање протеста никако не говори о томе да смо ми сви једнаки пред поглаварем цркве, али пред Богом јесмо. Ако јесмо пред Богом а нисмо пред патријархом, ко је онда патријарх да нас сврстава на ове или оне? На жалост наш патријарх је само политичар у мантији за разлику од Павла који је био монах и духовни отац.
Патријарх Иринеј сврстао се на страну лажи, криминала, насиља јер то су одлике ове данашње власти. Па није народ џаба рекао '' С'ким си - такав си ''...
Са тугом пишем овај осврт јер док је Павле био жив био нам је утеха и мир. Сада имамо Иринеја који растужује свој народ и понаша се као лице у мантији које није достојно свог позива. Православље је после смрти Павла почело да се комада и то су чињенице које из неког разлога се прећуткују. Свештеници су нам се повукли, гледају своја посла, беседе су формалистичке на литургијама. Ретки су они који беседе Христовим жаром, а све чешћи су они што отаљају причу...
Све више је попова који се уплићу у политику, национализам и заговарају ратове, поделе. Понашају се као да је Исус Христос '' Made in Serbia '' што је ван сваке памети. Где је добротољубље? Где су мудрости светих отаца? У шта сте се то претворили свештеници? Све је више оних што личе на Иринеја а све мање оних што личе на Павла. И то је један чист пример да имамо избор и слободу којим путем ићи. Онај Пајин био је одрицање, скромност, љубав, покајањеи праштање. Овај Иринејев је подела, политика, метеријализам и сплеткарење. Жао ми је што ово пишем али чињенице су чињенице.
А ви верници не гледајте Христа кроз свештенике, већ гледајте свештенике кроз Христа па ћете лако утврдити који је прави духовни отац а који није. Патријарх Павле и ако није више жив и даље нас учи живом вером јер се сећамо његовог живота на земљи који је био прави пример духовног вође. Данас имамо живог патријарха Иринеја који нам дели народ и води пропадљиву политику...
Нека нам је Бог у помоћ свима.