Оспоравања и замерке...
Што се тиче протеста у Косјерићу, дешавају се разне приче и то је наравно сад модерно да сви тумаче и могу боље. Па рецимо лик каже како не ваља овај, не ваља онај, не ваљам ни ја јер ме народ не воли. Ок, о љубави нећемо говорити јер не постоји 100% вољен ни мржен човек у народу. Али ти неки ликови када би склонили све нас који смо се усудили да нешто предузмемо против диктатуре, остали би сами са собом. Неће да се запитају '' а колико ја могу да привучем народа '' или '' шта ја могу да причам људима ''? Најлакше је филозофирати уз чашицу...
Дакле, ево мене не воли народ... Ја се и не трудим да ме воли, ја сам овакав какав јесам без фолирања, па ко ме готиви, готиви ме због мог карактера а не због мог улизивања и додворивања масама. На првом протесту сам говорио и рекао да нисам овде да бих себи средио радно место или неку функцију. Овде сам да помогнем да уведемо неки ред у држави и општини па да сви имамо једнаке шансе да живимо од свог рада. Иза себе немам криминални досије, ником нисам од уста узео, трудио сам се да часно обављам сваки посао који сам радио. Јавно сам рекао без устручавања да сам био у политици и да сам дигао руке од тог живота јер само сам трошио време. Ево деценија прође ја странке не видех. Не волим лажне приче, не волим нереална обећања. Волим конкретне потезе, јасне планове и способну екипу људи. Не волим да прећутим муљаже па нека то ради и мој рођени брат. И као такав ето, ја неодговарам тим неким људима да будем на протестима.
Учинио сам им услугу и изашао из организације. Понудио сам свим тим који ме оспоравају микрофон па нека воде програм, нека говоре народу своја уверења. На протесту нисам заговарао ни леву ни десну страну. Причао сам о једнаким правима, о ослобођењу институција од странака. Грдио сам странке и самог себе који је био пре деценију у том животу. Говорио сам против страначког запошљавања, од фамилијарних веза и услуга, о злоупотребама функција. Нисам дошао да говорим у име Ђиласа или Бошка Обрадовића. Говорио сам оно што све нас тишти у животу и што нам је одузето а то су права и нормалан живот.
Жао ми је што нисам савршен. Ја не могу да лечим ничије злобности. Нисам ни крив што смем да изађем и кажем прегршт речи против власти а ви који ме оспоравате то једноставно не смете или не умете. Да ли треба да се осећам као кукавица како би вама било лакше? Да ли треба да седим са вама и оспоравам све што је на протестима? Не могу...
Нисам ја најпаметнији човек, али јесам паметан јер бих био веома глуп да оспорим своје знање додворујући се вама. Ја нисам бот да би све радио како ми се каже. Нисам човек којег је странка удомила па морам да је питам за пишање. Имам свој став, знам да се коригујем када видим да грешим и шта је то спорно? А да! Спорно је што сам говорио на протесту. Глупо је да ја говорим који нисам проневерио фирму, украо, скућио на рачун државе, не смишљам подвале људима итд. Јако је глупо да ја говорим као такав никоговић ове вароши.
Ако будемо почели да упиремо у људе који конкретно раде борбу против неправде онда и заслужујемо да неправда остане. Не знам шта би друго могао да кажем. Да вам се додворавам како би ме волели не пада ми на памет. Можда бих то радио да сам намикарио неко радно место или функцију. Е онда би вас хвалио, лизао дупета, причао бајке и обећавао чудеса. Али мени не треба ништа, само нормалан систем а он може бити нормалан само без мутних радњи...
Ја ћу лично помоћи организацији протеста и шетаћу. Можда једног дана заслужим и тих 120 секунди времена на бини, можда и не, сасвим је небитно док ватра гори и тера мрак...
Учинио сам им услугу и изашао из организације. Понудио сам свим тим који ме оспоравају микрофон па нека воде програм, нека говоре народу своја уверења. На протесту нисам заговарао ни леву ни десну страну. Причао сам о једнаким правима, о ослобођењу институција од странака. Грдио сам странке и самог себе који је био пре деценију у том животу. Говорио сам против страначког запошљавања, од фамилијарних веза и услуга, о злоупотребама функција. Нисам дошао да говорим у име Ђиласа или Бошка Обрадовића. Говорио сам оно што све нас тишти у животу и што нам је одузето а то су права и нормалан живот.
Жао ми је што нисам савршен. Ја не могу да лечим ничије злобности. Нисам ни крив што смем да изађем и кажем прегршт речи против власти а ви који ме оспоравате то једноставно не смете или не умете. Да ли треба да се осећам као кукавица како би вама било лакше? Да ли треба да седим са вама и оспоравам све што је на протестима? Не могу...
Нисам ја најпаметнији човек, али јесам паметан јер бих био веома глуп да оспорим своје знање додворујући се вама. Ја нисам бот да би све радио како ми се каже. Нисам човек којег је странка удомила па морам да је питам за пишање. Имам свој став, знам да се коригујем када видим да грешим и шта је то спорно? А да! Спорно је што сам говорио на протесту. Глупо је да ја говорим који нисам проневерио фирму, украо, скућио на рачун државе, не смишљам подвале људима итд. Јако је глупо да ја говорим као такав никоговић ове вароши.
Ако будемо почели да упиремо у људе који конкретно раде борбу против неправде онда и заслужујемо да неправда остане. Не знам шта би друго могао да кажем. Да вам се додворавам како би ме волели не пада ми на памет. Можда бих то радио да сам намикарио неко радно место или функцију. Е онда би вас хвалио, лизао дупета, причао бајке и обећавао чудеса. Али мени не треба ништа, само нормалан систем а он може бити нормалан само без мутних радњи...
Ја ћу лично помоћи организацији протеста и шетаћу. Можда једног дана заслужим и тих 120 секунди времена на бини, можда и не, сасвим је небитно док ватра гори и тера мрак...