Четврти протест у Косјерићу...

Не могу да се отмем утиску од пре подне и увече. Пре подне сам шетао по вароши да фоткам вашар који никад није био сиромашнији. Тезге јефтиних гаћа и чарапа, разнобојне пластике и најупечатљивији призор три телевизора из деведесетих леже на тротоару са гомилом неке гвожђурије. Народ шета и разгледа, цигиши вичу јефтине гаће! Многи врте главом, све им је скупо. Јефтине гаће, јефтине гаће! Срећем пријатеља са села који је сав у проблемима. Јадиковке не престају о немању и муци...

Увече крећем на протест. Јефтине гаће и даље чујем по улицама. Чекамо народ у тржном центру. Долазе људи али у много мањем броју. Јефтине гаће све гласније и ако су цигиши давно отишли из вароши. Празнина у сумраку. Злокобна тишина убијене вароши. Протестно језгро је формирано и то је добро, тих шездесетак људи су заправо чувари пламена. За микрофон стаје млада дама Тијана Костић. Наше дете које је одрасло и порасло у зрелу и образовану особу. Милина видети неког нашег да се обраћа паметним речима и простим објашњењима. Говори Тијана о свести грађана, о бунту против лакрдије и неукуса. Говори о достојности човека али онај празан простор надвикује парола '' јефтине гаће, јефтине гаће народе! Купите јефтине гаће!''... Народ врти главом, скупо му...  Коме је Тијана говорила синоћ? Не нама који смо ту, говорила је онима што се крију иза завеса, онима који ослушкују из даљине и правдају се демагогијом да су сви исти. Говорила је онима што су одмахивали главама јутрос на вашару видевши јефтине гаће као скупе. Говорила је онима што су очајно продавали три крнтије од телевизора из деведесетих. Говорила је ова млада и паметна дама и младима који седе у кафићима живећи тренутак привилегије да имају за пиће данас а можда и сутра. Није их брига јер живот им је сведен на опаљивање селфија и секунд пажње лајкова. Тијана је изговорила прегршт лековитих реченица а да ли је народ спреман да их прогута како би се излечио од ове летаргије и депресије?
Имамо две Тијане храбре  жене које су нам се обратиле без страха од ових ђилкоша на власти. Поносим се на њих и кажем им хвала дивна децо...

Обратио нам се и гост на протестима, господин Јован Тамбурић, председник удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије. Грми за микрофоном Јован, чује се далеко смела реч. Говори нам колико је деградирана војска, колико нам сервирају лажи. Говори нам човек који заступа и часне официре у пензији које држава третира као просјаке. Говори Јован гласно да чују они иза зидова својих топлих соба који сматрају да су сви исти и да неће њих снаћи невоља ако ћуте и буду неприметни. Али невоља је почела да нас једног по једног комада и неће се уморити, неће одустати ако се ми не побунимо...


Шетамо кроз Карађорђеву. Трубимо и пиштимо. Пробуди се народе! Устани народе! Али народ кроз завесе гледа гасећи сијалице да их не одају у сенкама. Празна варош као зона сумрака. Устани народе! Али надглашава ме онај цигиш '' јефтине гаће, јефтине гаће ''... Врте пролазници главом када нас виде као што су вртели код тезги јер су им скупе јефтине гаће...

Народе! Оооооо народе мооој! Ако су ти јефтине гаће постале луксуз за буџет, а шта чекаш оооооо народеееееее!!! Чекаш да нас шездесетак победимо алу и жвалаву дружину на власти. Ооооооо народеееееее! Изађи народе! Зар су вас уплашили ови билмези на власти? Они који су до јуче били неважни ликови по ћошковима? ООООООООО НАРОДЕЕЕЕЕ!

Протест у Косјерићу се наставља, нећемо одустати. Знам, сви смо ми исти, све је то свирање клинцу. Да ми смо олош, говна, талог. Ми се бар боримо да нам јефтине гаће не буду скупе. А ви који не долазите, одмахујте главама код тезге јер су вам скупе јефтине гаће...