Проклети херој улице...
Не осврћем се на шкрипу гума напаљеног клинца набуџене лимарије. Улица чкиљи под лампионима што трепћу, људи пролазе са полупразним кесама из продавнице. На углу у сенци старац пуши крџу замишљен у својим проблемима...
Баш сад мораш да чујеш ту песму од Казалишта, баш сад у ово време глувих и слепих. Баш сада би можда ваљао неки херој бар на један јебени сат у овој учмалој средини где се гнезде разни кењатори поспане чаршије. Новине масних наслова ваља ветар по тротоарима док контејнер дими правећи атмосферу на улазу пакла...
Јеби се Казалиште! Овде хероји умиру сами, остају без гласа дозивајући разум. Овде хероје проглашавају олошем, овде хероје сахрањују заборавом... И тај један јебени сат да будеш херој свим силама ће те спречити.
Херој је почео да стари у сени бљештавих глуперди која узимају права на све. Херој је почео да вене у забораву курцоликих фолираната што су му одузимали сваку реч или присвајали је...
Херој нам треба сваке улице али они су давно изумрли незахвалношћу оних за које су се борили. Хероја нема а и да се роде свим силама затуцаће их глуперде провинције...
Увек сам желио бити херој, не као Џејмс Бонд, проклети тајни агент. Желио сам бити херој, херој улице, бар један дан, девојко бар један сат...
Баш сад мораш да чујеш ту песму од Казалишта, баш сад у ово време глувих и слепих. Баш сада би можда ваљао неки херој бар на један јебени сат у овој учмалој средини где се гнезде разни кењатори поспане чаршије. Новине масних наслова ваља ветар по тротоарима док контејнер дими правећи атмосферу на улазу пакла...
Увек сам сањао да је неко друго време, ја бих био Ромео а ти Џулијет. Увек сам сањао да сам ја херој који ће променити баш читав свет...
Јеби се Казалиште! Овде хероји умиру сами, остају без гласа дозивајући разум. Овде хероје проглашавају олошем, овде хероје сахрањују заборавом... И тај један јебени сат да будеш херој свим силама ће те спречити.
Присиљен да размишљам ја схватио сам све. Нисам рођен да будем херој о не, не, не...
Херој је почео да стари у сени бљештавих глуперди која узимају права на све. Херој је почео да вене у забораву курцоликих фолираната што су му одузимали сваку реч или присвајали је...
Херој нам треба сваке улице али они су давно изумрли незахвалношћу оних за које су се борили. Хероја нема а и да се роде свим силама затуцаће их глуперде провинције...