Да се разиђемо...
Дошла су времена да просто мораш ставити тачку на бројна пријатељства. Не можемо бити пријатељи ви који подржавате Вучића на митингу у Београду. Како са вама да будем пријатељ када сам изгубио посао због Вучића а ви сте приступили Вучићу да би добили посао. Мислите да нисам могао као ви? Да сам то хтео данас бих дрмао СНС-ом. Не знате какве сам све понуде добијао али одбио сам их не што сам глуп него што нећу да имам посла са тим говнарима по цену да брљам по контејнерима за парче хлеба. У томе је очигледна разлика међу нама драги бивши пријатељи...
Људско достојанство неко мора чувати јер ако њега нестане у шта ће се човек претворити? Ако достојанство искоренимо људски род претвориће се у волове којима су навукли амове. Ви сте пошли тим путем волова које упрежу кад год им се навре. Ви сте та запрежна стока које мора на митинг а знам да вам се не иде али морате. Ви ћете пред изборе морати да довлачите гласове, да обезбедите капиларне, да се вуцарате по целој општини и мољакате за гласове како би очували радна места. Морате! То је цена ваших радних места. Али имате плату. Имате да једете. Али само то а све остало вам је горко и бљутаво...
Не желим више да имам посла са таквима као што сте ви. Разлике су очигледне и то је једноставно тако. Пола вас је то урадило из будалаштине али сад повратка нема. Упали сте у зачаран круг напредњачког пакла.
Не могу себе да замислим да ми командује нека гологузија на власти. Да се разумемо, немам ја ништа лично против Ђокића, Ликића и ових са њима што су на власти. Да нису на функцијама били би ми на '' е ћао, шта има '', али они не заслужују функције јер не знају то да раде. Жалосно је да они буду на одговорним местима. Пре тога били су сасвим нормални момци који су радили неке послове, али како су се дочепали функција покушавају себе да представе од некаквог значаја али све што се више у томе труде постају велики безначај. Тешко је бити неко и нешто ако пре тога ниси ишао тим путем. Не можеш бити неко и нешто пречицом, то се стиче, углед се гради и нема ту друге филозофије...
Не могу да схватим вас младе људе који сте се определили за страначка радна места. Познајете стране језике, рачунаре, имате завршене школе и на крају посерете сав труд приступивши најглупљој опцији да вас странка упосли. Па бар ви можете да запалите преко гране и стекнете углед у свету. Оставите те опције за ове мученике који једино умеју са дршком од метле, лопате и крампа и којима је једини провод пет пива пред задругом са баљезгањем о свему...
Не могу да схватим вас младе који сте се учаурили у један Косјерић где немате ништа. Овде млад човек или се препусти раљама наркоманије или постане сакупљач капиларних гласова. Не зна се шта је горе. Ова мала варош биле је некад угледна, мирна и препуна позитиве. Временом је урушавана сулудим политикама. Данас је мртва тачка која свакој перспективи окачи млински точак око врата и чека да се ноге уморе па да се бућне на дно вира.
Мислите да би мене занимала политика у Косјерићу када би се живело нормално? Ма не бих ни посмислио на њу. Могу ја да престанем писати. Могу да гледам своја посла и да се правим невешт. Али сваким даном све више у мој живот меша се та сулуда политика. Сваким даном све мање имам могућности да зарадим. Свуда су врата замандаљена. И да побегнем у планину и определим се животом пустињака прогањале би ме море што сам побегао не боривши се против овог срања у Србији којег се и ви део драги моји бивши пријатељи...
Зато сам се одлучио за коначни разлаз. Да се престројимо по цену да останем сам самцијат. Доста ми је лицемерја и лажних пријатеља. Превише тога сам толерисао чак и онда када сам видео све а правио се да не видим и не знам... Свако својим путем и то је то...
Не бојте сте, ако моја опција икада победи вашу, имаћете једнаке шансе да негде конкуришете за посао као и ја. Неће вам нико тражити чланску карту. Неће вас нико терати на митинге. Када моја опција једном победи, можда се сретнемо негде у свету осмеха, живота и чиста образа... До тада уживајте у вашим платама а ја ћу у мојим мрвицама јер сваком је свој пут најслађи ;)
Не желим више да имам посла са таквима као што сте ви. Разлике су очигледне и то је једноставно тако. Пола вас је то урадило из будалаштине али сад повратка нема. Упали сте у зачаран круг напредњачког пакла.
Не могу себе да замислим да ми командује нека гологузија на власти. Да се разумемо, немам ја ништа лично против Ђокића, Ликића и ових са њима што су на власти. Да нису на функцијама били би ми на '' е ћао, шта има '', али они не заслужују функције јер не знају то да раде. Жалосно је да они буду на одговорним местима. Пре тога били су сасвим нормални момци који су радили неке послове, али како су се дочепали функција покушавају себе да представе од некаквог значаја али све што се више у томе труде постају велики безначај. Тешко је бити неко и нешто ако пре тога ниси ишао тим путем. Не можеш бити неко и нешто пречицом, то се стиче, углед се гради и нема ту друге филозофије...
Не могу да схватим вас младе људе који сте се определили за страначка радна места. Познајете стране језике, рачунаре, имате завршене школе и на крају посерете сав труд приступивши најглупљој опцији да вас странка упосли. Па бар ви можете да запалите преко гране и стекнете углед у свету. Оставите те опције за ове мученике који једино умеју са дршком од метле, лопате и крампа и којима је једини провод пет пива пред задругом са баљезгањем о свему...
Не могу да схватим вас младе који сте се учаурили у један Косјерић где немате ништа. Овде млад човек или се препусти раљама наркоманије или постане сакупљач капиларних гласова. Не зна се шта је горе. Ова мала варош биле је некад угледна, мирна и препуна позитиве. Временом је урушавана сулудим политикама. Данас је мртва тачка која свакој перспективи окачи млински точак око врата и чека да се ноге уморе па да се бућне на дно вира.
Мислите да би мене занимала политика у Косјерићу када би се живело нормално? Ма не бих ни посмислио на њу. Могу ја да престанем писати. Могу да гледам своја посла и да се правим невешт. Али сваким даном све више у мој живот меша се та сулуда политика. Сваким даном све мање имам могућности да зарадим. Свуда су врата замандаљена. И да побегнем у планину и определим се животом пустињака прогањале би ме море што сам побегао не боривши се против овог срања у Србији којег се и ви део драги моји бивши пријатељи...
Зато сам се одлучио за коначни разлаз. Да се престројимо по цену да останем сам самцијат. Доста ми је лицемерја и лажних пријатеља. Превише тога сам толерисао чак и онда када сам видео све а правио се да не видим и не знам... Свако својим путем и то је то...
Не бојте сте, ако моја опција икада победи вашу, имаћете једнаке шансе да негде конкуришете за посао као и ја. Неће вам нико тражити чланску карту. Неће вас нико терати на митинге. Када моја опција једном победи, можда се сретнемо негде у свету осмеха, живота и чиста образа... До тада уживајте у вашим платама а ја ћу у мојим мрвицама јер сваком је свој пут најслађи ;)