Моја искуства у фотографији...
Шума, тишина... Птице певају безбрижно, а онда по земљи вијуга белоушка и гледамо се очи у очи. Сва срећа није отровница. Мирно је гледам и поред укочености од лежања. На себи имам камуфлажни жбун ( Ghilli ). На малом стативу стоји фото апарат са великим зум објективом. Чекам птице да слете како би их фотографисао. Пошто је змија видела да сам јој превелик залогај, скренула је у прву врзину. Био сам већ уморан да бих панично скочио и покварио тишину и стапање са околином од сат времена. Прве птичице слетеле су. Почео сам мирно окидати и фоткати. Све је трајало неких минут времена. Одлетеле су, чекао сам још мало али није их више било. Преко сат времена лежао сам непомичан за тих шездесетак секунди времена. Људи када виде фотографију птице немају појма колико труда и стрпљења уложи један фотограф. Наравно, постоје трикови да фоткате лако птице давајући им храну. Али неке ствари једноставно морају да се десе у неком другом окружењу ван паркова, ван вашег дворишта...
Бављење фотографијом није пуко ношење фотоапарата око врата и бесомучно окидање. То је нешто што тражи много улагања како у опрему тако и у знање. Искуство је најбољи учитељ да се не лажемо. Ако немате око, ако немате смисла за фотографију, немојте бацати паре на неке тзв. школе и сл. Трикови, технике у фотографији се најбоље науче играњем. Данас је то лако јер имате меморијску картицу и можете да фоткате цео дан. Шта ваља оставите, шта не ваља избришете. У доба аналогне фотографије, имао сам на располагању један филм од тридесет и шест фотографија. Нисам имао прилике да видим на фотоапарату како је фотка испала. Одем до фото радње, чекам да машина развије филм, па онда на папир излази фотка по фотка. Све то се морало плаћати... Зато у то време није било ни превише људи који су се бавили фотографијом као данас...
Честа лупетања која чујем која је марка фотоапарата најбоља. Данас је технологија толико развијена да једноставно не можеш рећи Никон је бољи од Сонија или Канон је бољи од Фуџија. Све су то врхунске машине са предностима и манама, са одређеним наменама. У доба аналогне фотографије имао сам од примитивних фотоапарата до врхунских. У доба дигиталних чуда, имао сам и Канон и Никон па сам једном случајно налетео на човека који има Фуџи фотоапарат безогледални. То је била љубав на први поглед и од тада па до сада остао сам на том систему који је за мене и моје потребе најбољи. Ако је за мене Фуџи најбољи то не мора да значи да је и за вас. Морате пронаћи фотоапарат који вам једноставно добро лежи у руци и најлакше одговара систем рада.
Прескуп фотоапарат није формула да ћете бити и успешан фотограф. Морате знати шта хоћете од фотографије. За неке породичне потребе или путовања у већини случајева добар мобилни заврши посао. Можете и да купите компактне фотоапарате којих данас има на тржишту прегршт. Битна је ствар да решите у својој глави шта хоћете да фотографишете?
Још једну чињеницу морам да вам проспем у лице. Не будите у заблуди да ћете постати врхунски уметник фотографије ако добијете диплому неке школе за фотографисање. Ти који су ту школу оформили нису били у школи него су стекли знање искуством. Верујте ми, много се боље учи када истражујете, пробавате како и шта. Не плашите се, неће се ништа покварити у фотоапарату. Када упознате прве технике и савладате их, верујте ми, пожелећете још више изазова. Када схватите шта је фокус, шта је бленда, како се прави дубина кадрова, која брзина окидања, свет фотографије је ваш и смејаћете се онима који имају дипломе а још увек не знају оно што ви већ знате. Игра је кључан елемент вашег стицања знања у фотографији. Али има још једна горка истина. Ако се заљубите у фотографију будите спремни на многа одрицања и финансијска улагања. Кад тад мораћете да купите скупљи фотоапарат а самим тим и објектив. У једном моменту требаће вам макро објектив да фоткате инсекте, биљке и сл. Па ћете увидети да вам треба широкоугаони објектив за пејзаже, па зум, па разни распони објектива, а ту су и разни филтери...
Добар објектив је по правилу увек скуп и недостижан. Имаћете утисак да вас је неко проклео. Па зашто баш тај објектив кошта 1200 Еура? Па има онај од 500 са истим распоном од 70 - 200 милиметара. Али нисте приметили да је онај од 1200 Евра бржи објектив јер му је отвор бленде 2.8 а онај јефтинији 5.6. Шта то сад треба да значи? Неће увек бити сунчано и светло. А објектив који има што већи отвор, он више прима светла. Онај са 2.8 много више је светлији од оног од 5.6 отвора бленде. Подигнете фотоапарат а оно и даље све мрачно. Али онај од 2.8 може да фотка из руке а да не смањите брзину окидања, а од брзине зависи и оштрина када фоткате из руку. Када је фото сталак - трипод у питању онда то није толико битно...
Када упаднете у свет фотографије, једног дана сапећете се о кофер као ја у својој соби. Псујем, урлам јер мали прст на нози сева. Подигнем кофер а он тежак. Отворим кофер а тамо објектива преко десет, па филтери, па батерије, па сто неких чуда. Запрепастим се сам себи колико опреме а као да је јуче било када сам радио као коњ за онај мали од 27мм објектив. Једно мало гованце коштало је 300 евра. Али гованце је широкоугаоно, оштро као жилет и брзо као муња у изоштравању. Свет фотографије је скуп! Није скуп за оне који на фотоапарату кликну на аутоматику и јебе им се за контрасте, оштрине и фокусе. Њима је све лепо... Али нама који знамо да је фотографија нешто прекрасно и величанствено диже се коса на глави када види њихове фотографије са којима су они пресрећни...
- Ух Иване како су ти чисте фотографије. Морам и ја купити неки скупљи апарат! То су неки од коментара који показују велико незнање код људи. И са неком прцаљком од апарата можете направити чисту фотографију. Ствар је како ћете изабрати угао, где фоткате, како фоткате и сл. Наравно, скупља машина има прегршт бољих могућности од компактних фотоапарата. Али не чини добру фотографију прескуп фотоапарат већ фотограф...
Кад тад ћете упасти у стил фотографије. Ја лично волим све да фотографишем али оно што мене чини срећним, и што ми је најзанимљивије је улична фотографија. Волим да фотографишем спонтаност, природне тренутке људи док иду у продавницу, шетају са пријатељима или децом. Морате бити брзи и ефикасни када се бавите таквом врстом фотографије. Али искрен да будем када стекнете рутину, можете и мануелним објективом који нема стабилизацију ни електронско изоштравање да урадите врхунске фотке на улици. Са мојим старим Кенлок објективом од 135мм са Ф2.8 урадио сам прегршт предивних фотографија људи. То је стари објектив из аналогног доба. Купио сам адаптер за мој Фуџи систем. А овај врхунски објектив купио сам за 3000 динара на Купујем - продајем. Ти стари објективи имају неки свој шмек, романтику, колор који даје фотографији душу.
Не морате одмах да купујете фотоапарат од 1000 евра. Купите неки од 200 до 350 еврића уз које иде неки почетнички објектив. И са њима ће испадати лепе фотографије. Битно је да изађете напоље, да фоткате а после кући на екрану рачунара видећете где сте погрешили, да ли је кадар добар или не. Фоткали сте другаре али одсекли сте једном ноге, неком уво. Идући пут то нећете урадити сигурно. Сваки пут ћете увиђати сопствене грешке. Биће ту мутних фотографија, лоших оштрина, превише боја, превише светла итд. Све је то нормално и тако треба да буде. Мислите да ми који имамо искуство не правимо ужасне фотографије? Па варате се! Од 200 фотки ја изаберем 3 до 5 које су врхунске, остале се бришу. Нису то ужасне фотке, али бирају се оне које имају перфекцију. Али рецимо кад ми није дан за фоткање а ипак одем да фоткам и дођем кући, отворим фотке у рачунару и све их одједном избришем. Просто нисам остварио емотивни контакт са кадровима и то су фотографије које не чине мој угао већ неку формалност. Ви би рекли па шта им фали? Да, оштре су, лепушкасте али нисам то ја, то је само нека фотографија у том тренутку која се није десила како треба. Разумећете шта вам говорим када упаднете у уметничку фотографију.
Код нас у Србији ако ниси свадбар - фотограф ти си онда свирач к....цу
Но, није све то тако. Знате ли да у свету постоје светски познати фотографи венчања? И ја сам прошао голготу свадбарских фотографија али у аналогном свету фотографије. То није ни мало лак посао. Као прво, немате право на грешку јер се то једном дешава. Нема поправног и све што погрешите то се одражава на младенце који неће имати успомене а ви ћете бити осрамоћени као фотограф. Фотографисање свадби је врло стресан посао. Но, оно што већина фотографа греши на свадбама је што не фотографишу емоције људи. Своде се на формализам позирања. Али, нема лепше успомене када у свом фото албуму видиш како отац плаче а пева због ћерке коју удаје или друштво које скаче, весели се. То су реалности, то су најлепше успомене које треба бележити. Фотографисање младе и младожење данас је бедно копирање неког гламура који просто не лежи нашем менталитету. Претерано се вештачимо а касније када прођу године жалићемо за тим природним фотографијама које смо пропустили глумећи делиће филмова Холивуда. Када сликате младу, фокус иде на очи, јер очи све говоре колико је она уплашена, заљубљена, срећна и тужна. Све остало је само неопходни декор попут венчанице, цвећа и сл. Блицеви су често непријатељи фотографије ако се не користе правилно. Често видите себе на фотографијама као да сте заспали у фуруни. Кожа вам није онаква каква јесте или сте толико осветљени да испадате из фотографије наспрам окружења. Користите природно светло јер је оно непобедиво. Користите очи и више њима верујте него сензорима на фотоапарату. У цркви фотографија може да испадне феноменална ако се светло користи паметно. Цркве су обично мрачне али ипак блиц ако ради нека севне ван младенаца, никако директно. Имаћете ви чисту фотку али младенци ће изгледати као лутке у излозима за гардеробу. Зато преферирам објективе са 1.4 или 2.8 отворима. Преко блица је некад довољно ставити обично парче папира и светло ће се распршити таман довољно да фотографија испадне природна...
Немојте се устручавати да питате искусније фотографе како и шта. Само они сујетни вам неће ништа показати и објаснити. Не морате бацати паре на некакве школе и курсеве, али ако хоћете, идите јер новац је ваш. Ја сам имао срећу да ми основе покаже мајстор фотографије Садо Рамчевић. Мислите да ми је сваки час говорио е овде објектив подеси на 5.6 а брзина 100. Садо ми је само објаснио шта значи Ф на објективу, како се фокусира и одређује дубина поља. Још се сећам кад ми је рекао - Иди сад и фоткај, научићеш временом. Зато и ја вама то говорим. Ако нешто волите изгараћете у томе до савршенства.
Није ми циљ да иког подценим или да себе овде прикажем као јединог, најбољег и ненадјебљивог фотографа. Говорим вам све искрено јер знам како сам лично прошао голготу стицања знања. И сад бих то поновио јер је то школа која не може да се плати или купи, а за њу диплома - признање су само добре фотографије и ништа више...
Ви млади који почињете можете ме увек питати за савет шта и како. Кад год будем имао времена стојим вам на располагању. А сад марш напоље на фоткање! ;)
Бављење фотографијом није пуко ношење фотоапарата око врата и бесомучно окидање. То је нешто што тражи много улагања како у опрему тако и у знање. Искуство је најбољи учитељ да се не лажемо. Ако немате око, ако немате смисла за фотографију, немојте бацати паре на неке тзв. школе и сл. Трикови, технике у фотографији се најбоље науче играњем. Данас је то лако јер имате меморијску картицу и можете да фоткате цео дан. Шта ваља оставите, шта не ваља избришете. У доба аналогне фотографије, имао сам на располагању један филм од тридесет и шест фотографија. Нисам имао прилике да видим на фотоапарату како је фотка испала. Одем до фото радње, чекам да машина развије филм, па онда на папир излази фотка по фотка. Све то се морало плаћати... Зато у то време није било ни превише људи који су се бавили фотографијом као данас...
Честа лупетања која чујем која је марка фотоапарата најбоља. Данас је технологија толико развијена да једноставно не можеш рећи Никон је бољи од Сонија или Канон је бољи од Фуџија. Све су то врхунске машине са предностима и манама, са одређеним наменама. У доба аналогне фотографије имао сам од примитивних фотоапарата до врхунских. У доба дигиталних чуда, имао сам и Канон и Никон па сам једном случајно налетео на човека који има Фуџи фотоапарат безогледални. То је била љубав на први поглед и од тада па до сада остао сам на том систему који је за мене и моје потребе најбољи. Ако је за мене Фуџи најбољи то не мора да значи да је и за вас. Морате пронаћи фотоапарат који вам једноставно добро лежи у руци и најлакше одговара систем рада.
Прескуп фотоапарат није формула да ћете бити и успешан фотограф. Морате знати шта хоћете од фотографије. За неке породичне потребе или путовања у већини случајева добар мобилни заврши посао. Можете и да купите компактне фотоапарате којих данас има на тржишту прегршт. Битна је ствар да решите у својој глави шта хоћете да фотографишете?
Још једну чињеницу морам да вам проспем у лице. Не будите у заблуди да ћете постати врхунски уметник фотографије ако добијете диплому неке школе за фотографисање. Ти који су ту школу оформили нису били у школи него су стекли знање искуством. Верујте ми, много се боље учи када истражујете, пробавате како и шта. Не плашите се, неће се ништа покварити у фотоапарату. Када упознате прве технике и савладате их, верујте ми, пожелећете још више изазова. Када схватите шта је фокус, шта је бленда, како се прави дубина кадрова, која брзина окидања, свет фотографије је ваш и смејаћете се онима који имају дипломе а још увек не знају оно што ви већ знате. Игра је кључан елемент вашег стицања знања у фотографији. Али има још једна горка истина. Ако се заљубите у фотографију будите спремни на многа одрицања и финансијска улагања. Кад тад мораћете да купите скупљи фотоапарат а самим тим и објектив. У једном моменту требаће вам макро објектив да фоткате инсекте, биљке и сл. Па ћете увидети да вам треба широкоугаони објектив за пејзаже, па зум, па разни распони објектива, а ту су и разни филтери...
Добар објектив је по правилу увек скуп и недостижан. Имаћете утисак да вас је неко проклео. Па зашто баш тај објектив кошта 1200 Еура? Па има онај од 500 са истим распоном од 70 - 200 милиметара. Али нисте приметили да је онај од 1200 Евра бржи објектив јер му је отвор бленде 2.8 а онај јефтинији 5.6. Шта то сад треба да значи? Неће увек бити сунчано и светло. А објектив који има што већи отвор, он више прима светла. Онај са 2.8 много више је светлији од оног од 5.6 отвора бленде. Подигнете фотоапарат а оно и даље све мрачно. Али онај од 2.8 може да фотка из руке а да не смањите брзину окидања, а од брзине зависи и оштрина када фоткате из руку. Када је фото сталак - трипод у питању онда то није толико битно...
Када упаднете у свет фотографије, једног дана сапећете се о кофер као ја у својој соби. Псујем, урлам јер мали прст на нози сева. Подигнем кофер а он тежак. Отворим кофер а тамо објектива преко десет, па филтери, па батерије, па сто неких чуда. Запрепастим се сам себи колико опреме а као да је јуче било када сам радио као коњ за онај мали од 27мм објектив. Једно мало гованце коштало је 300 евра. Али гованце је широкоугаоно, оштро као жилет и брзо као муња у изоштравању. Свет фотографије је скуп! Није скуп за оне који на фотоапарату кликну на аутоматику и јебе им се за контрасте, оштрине и фокусе. Њима је све лепо... Али нама који знамо да је фотографија нешто прекрасно и величанствено диже се коса на глави када види њихове фотографије са којима су они пресрећни...
- Ух Иване како су ти чисте фотографије. Морам и ја купити неки скупљи апарат! То су неки од коментара који показују велико незнање код људи. И са неком прцаљком од апарата можете направити чисту фотографију. Ствар је како ћете изабрати угао, где фоткате, како фоткате и сл. Наравно, скупља машина има прегршт бољих могућности од компактних фотоапарата. Али не чини добру фотографију прескуп фотоапарат већ фотограф...
Кад тад ћете упасти у стил фотографије. Ја лично волим све да фотографишем али оно што мене чини срећним, и што ми је најзанимљивије је улична фотографија. Волим да фотографишем спонтаност, природне тренутке људи док иду у продавницу, шетају са пријатељима или децом. Морате бити брзи и ефикасни када се бавите таквом врстом фотографије. Али искрен да будем када стекнете рутину, можете и мануелним објективом који нема стабилизацију ни електронско изоштравање да урадите врхунске фотке на улици. Са мојим старим Кенлок објективом од 135мм са Ф2.8 урадио сам прегршт предивних фотографија људи. То је стари објектив из аналогног доба. Купио сам адаптер за мој Фуџи систем. А овај врхунски објектив купио сам за 3000 динара на Купујем - продајем. Ти стари објективи имају неки свој шмек, романтику, колор који даје фотографији душу.
Не морате одмах да купујете фотоапарат од 1000 евра. Купите неки од 200 до 350 еврића уз које иде неки почетнички објектив. И са њима ће испадати лепе фотографије. Битно је да изађете напоље, да фоткате а после кући на екрану рачунара видећете где сте погрешили, да ли је кадар добар или не. Фоткали сте другаре али одсекли сте једном ноге, неком уво. Идући пут то нећете урадити сигурно. Сваки пут ћете увиђати сопствене грешке. Биће ту мутних фотографија, лоших оштрина, превише боја, превише светла итд. Све је то нормално и тако треба да буде. Мислите да ми који имамо искуство не правимо ужасне фотографије? Па варате се! Од 200 фотки ја изаберем 3 до 5 које су врхунске, остале се бришу. Нису то ужасне фотке, али бирају се оне које имају перфекцију. Али рецимо кад ми није дан за фоткање а ипак одем да фоткам и дођем кући, отворим фотке у рачунару и све их одједном избришем. Просто нисам остварио емотивни контакт са кадровима и то су фотографије које не чине мој угао већ неку формалност. Ви би рекли па шта им фали? Да, оштре су, лепушкасте али нисам то ја, то је само нека фотографија у том тренутку која се није десила како треба. Разумећете шта вам говорим када упаднете у уметничку фотографију.
Код нас у Србији ако ниси свадбар - фотограф ти си онда свирач к....цу
Но, није све то тако. Знате ли да у свету постоје светски познати фотографи венчања? И ја сам прошао голготу свадбарских фотографија али у аналогном свету фотографије. То није ни мало лак посао. Као прво, немате право на грешку јер се то једном дешава. Нема поправног и све што погрешите то се одражава на младенце који неће имати успомене а ви ћете бити осрамоћени као фотограф. Фотографисање свадби је врло стресан посао. Но, оно што већина фотографа греши на свадбама је што не фотографишу емоције људи. Своде се на формализам позирања. Али, нема лепше успомене када у свом фото албуму видиш како отац плаче а пева због ћерке коју удаје или друштво које скаче, весели се. То су реалности, то су најлепше успомене које треба бележити. Фотографисање младе и младожење данас је бедно копирање неког гламура који просто не лежи нашем менталитету. Претерано се вештачимо а касније када прођу године жалићемо за тим природним фотографијама које смо пропустили глумећи делиће филмова Холивуда. Када сликате младу, фокус иде на очи, јер очи све говоре колико је она уплашена, заљубљена, срећна и тужна. Све остало је само неопходни декор попут венчанице, цвећа и сл. Блицеви су често непријатељи фотографије ако се не користе правилно. Често видите себе на фотографијама као да сте заспали у фуруни. Кожа вам није онаква каква јесте или сте толико осветљени да испадате из фотографије наспрам окружења. Користите природно светло јер је оно непобедиво. Користите очи и више њима верујте него сензорима на фотоапарату. У цркви фотографија може да испадне феноменална ако се светло користи паметно. Цркве су обично мрачне али ипак блиц ако ради нека севне ван младенаца, никако директно. Имаћете ви чисту фотку али младенци ће изгледати као лутке у излозима за гардеробу. Зато преферирам објективе са 1.4 или 2.8 отворима. Преко блица је некад довољно ставити обично парче папира и светло ће се распршити таман довољно да фотографија испадне природна...
Немојте се устручавати да питате искусније фотографе како и шта. Само они сујетни вам неће ништа показати и објаснити. Не морате бацати паре на некакве школе и курсеве, али ако хоћете, идите јер новац је ваш. Ја сам имао срећу да ми основе покаже мајстор фотографије Садо Рамчевић. Мислите да ми је сваки час говорио е овде објектив подеси на 5.6 а брзина 100. Садо ми је само објаснио шта значи Ф на објективу, како се фокусира и одређује дубина поља. Још се сећам кад ми је рекао - Иди сад и фоткај, научићеш временом. Зато и ја вама то говорим. Ако нешто волите изгараћете у томе до савршенства.
Није ми циљ да иког подценим или да себе овде прикажем као јединог, најбољег и ненадјебљивог фотографа. Говорим вам све искрено јер знам како сам лично прошао голготу стицања знања. И сад бих то поновио јер је то школа која не може да се плати или купи, а за њу диплома - признање су само добре фотографије и ништа више...
Ви млади који почињете можете ме увек питати за савет шта и како. Кад год будем имао времена стојим вам на располагању. А сад марш напоље на фоткање! ;)
