Кратки осврт на Косјерић...

Министар најавио укидање забране запошљавања у јавном сектору 1.01.2020.г.  Драги министре ти ко да си Коштуница па си необавештен. Дођи у Косјерић и направи увид ко се све запослио у јавни сектор у време те твоје јадне и бедне забране. До душе, Вучић је неколико година о томе млео по медијима. Волите ви да лажете народ а толико добро лажете да после и сами верујете да је то тако.  Једино ако сте решили да Косјерић прочешљате и видите ко је то кршио забрану и да се ти лепо склоне а они који су из запослили одговарају пред Законом. Кад сте могли Пожегу, можете и ову нашу гологузију на власти.

Скоро ми је један другар рекао да је СНС овде јак захваљујући Жарку Ђокићу. Ишао сам улицом и гушио се од смеха. Бољи виц нисам чуо одавно. Морате једну ствар да знате, нико овде не гласа листу напредњака него Александра Вучића. Ајде скините његово име са листе и изађите својим лицима на изборе да видимо ко ће да вас гласа. Ко год је у коалицији са СНС тај је заправо Вучић. Онај социјалиста није Дачић него Вучић. То је једноставно тако... 

Био сам пре неки дан у Котлини у селу Скакавци. Месташце које је било заиста лепо и неговано а сада личи на трулеж. У виру где се слива онај лепи водопад плута отпад. На бини су неке делије ложиле ватру а клупе наспрам бине труле и прсле. Сточићи трули, све је прљаво. Зашто? Никада мање нисам урадио фотографија него тај дан. Био сам разочаран у немарност овог дивног места. Заговарамо туризам, природу и хвалишемо се по свету а заправо имамо срамоту и ништа више...  Депоније само ничу по врзинама и шумама. Реке су нам брука и срамота колико имају отпада. Толико о нашем туризму и нетакнутој природи...

Имамо прелепа села и злокобну тишину у њима. Обилазим те старе авлије и фотографишем. Радим једну причу о заборављеним огњиштима. Док се власт у Косјерићу једино ангажује да напуни аутобусе за митинг господару Вучићу, све остало оде у пичку лепу материну! Путеви пуни рупа а у неким селима може се рећи рупе пуне путева... У самој вароши Косјерића имамо рупетине. Село је остављено на милост и немилост пропадања. Држава се понаша према селу као пас који седне на сено и брани овцама да га једу а он сам сено не једе...

И док грцамо у дивљим депонијама, док нам село умире а и ко умре тешко до њега доћи због ужасних путева, на насловницама пише да смо ми грађани Косјерића захвални министру Љајићу што нам реновира историјску зграду Хан. У том историјском издању по најновијој турбо верзији биће и канцеларије а вероватно и да се неко још удоми као знак захвалности дугу - брату Расиму Љајићу. Но, време ће све разданити...

Снег је падао малину уништио, град је падао и штету створио. Најбоље би било да Расим Љајић направи у Косјерићу пирамиду или Ајфелов торањ, некако ми је то логично решење његове политике за све проблеме, а и може ту пуно тога да се пропере...

И тако...