Вратиће се роде једног дивног дана...
Решио сам да оснујем фирму у чисте политичке сврхе. Циљ ми је да идем од власти до власти ко рода и да диваним на дивану неке функције у канцеларији осам сати дневно. Хтео сам да фирму назовем '' Рода Дивани '' али име је заузето. И бем ти труње шта ћу сад. Ко ме предухитри. Кад у АПР-у пише фирма из Брајковића. У лебац ти пољубим опасни Брајковчани. А идеја ми се родила поред Мионичке реке у Брајковићима када сам седео да одморим. Нападоше ме комарци ко роде, толико су велики. А задиванио сам се на расклапајућу столицу у дебелој ладовини. И сину ми идеја за просперитет. Роде се селе од власти до власти и свију гнездо одозго мислим на оџаку. А функција се добија одозго а одоздо раде за тебе. Диван добијеш одма у канцеларији да сместиш гузицу ко прави функционер.
Мислио сам да оснујем предузеће за превоз. Купим два аутобуса и превозим сендвичаре за дебеле паре, а хвала богу бар митинга има колико хоћеш. Не би ја превозио опозицију, тад би ми били бусеви на ремонту. Пошто имамо '' Ласту '', '' Ракету '' што ја не би назво моје аутобусе '' Роде ''? Ал' не вреди, има много конкуренције па сам одустао од аутобуса и решио да сам себе претворим у предузеће. И хтедох да фирму назовем '' Рода Дивани '' некако ми звучи ко Версаћи. У кампањама бих био диван човек са прегршт обећања бирачима. И кад победим ја би диванио на дивану у канцеларији са климом и гледао бих са задњег спрата народ ко рода са оџака. Али баксуз сам вам ја, ето... Неко се сетио пре мене генијалног имена '' Рода Дивани ''. Ал' ти неки праве намештај, какво траћење овог имена. Ја бих правио намештене тендере као политичар и уместо закивања ексера у дрво, заково би општину у дугове ал' би се ја опарио ко човек. И шта ћу сад? Не иде да крадем име које већ неко има, није то лепо.
Одустах вам ја од '' Рода Дивани '' и реших да направим ново име. Сину мени лед сијалица у глави ко улична расвета ономад. Идем да променим име и презиме. Зваћу се Александар Вучић. Неће бити свеједно да неко каже нешто против мене. Уђем у општину и кажем ајде оћу код председника општине. Клинчић бато да не пристане. Замислите сутрадан у новинама да пише како је председник општине Косјерић избацио Александра Вучића из канцеларије. Па Информер би потегао највеће снаге и дебеле наслове за овом вешћу. Куку наопако да ме ухапсе, па на шта би то личило да су ухапсили Александра Вучића у Косјерићима? А још на изборима да се кандидујем! Па разбио би и напредњаке ко један...
Но, сав тужан што ми је пропала идеја око фирме и имена, седох на диван, насух ракију и узех гитару па запевах:
Од Брајковца ка Косјери ниско облаци,
ноћ се спустила па се не види...
Само моје мисли по брдима путују
ја их пошаљем ал се враћају...
А ти, ти се нећеш скрасити...
То је било давно, па се нико не сећа
роде нестале једног пролећа.
Вратиће се кажу људи ове године
ове године или догодине...
А ти, ти се нећеш скрасити...
Давно, нигде власти све је равно
равно ми је све...
Јер тад био сам столар само
па срце тугује...
Еј да су знали сви
колико власти треба ми...
Колико требаш ми!
И тако....
Мислио сам да оснујем предузеће за превоз. Купим два аутобуса и превозим сендвичаре за дебеле паре, а хвала богу бар митинга има колико хоћеш. Не би ја превозио опозицију, тад би ми били бусеви на ремонту. Пошто имамо '' Ласту '', '' Ракету '' што ја не би назво моје аутобусе '' Роде ''? Ал' не вреди, има много конкуренције па сам одустао од аутобуса и решио да сам себе претворим у предузеће. И хтедох да фирму назовем '' Рода Дивани '' некако ми звучи ко Версаћи. У кампањама бих био диван човек са прегршт обећања бирачима. И кад победим ја би диванио на дивану у канцеларији са климом и гледао бих са задњег спрата народ ко рода са оџака. Али баксуз сам вам ја, ето... Неко се сетио пре мене генијалног имена '' Рода Дивани ''. Ал' ти неки праве намештај, какво траћење овог имена. Ја бих правио намештене тендере као политичар и уместо закивања ексера у дрво, заково би општину у дугове ал' би се ја опарио ко човек. И шта ћу сад? Не иде да крадем име које већ неко има, није то лепо.
Одустах вам ја од '' Рода Дивани '' и реших да направим ново име. Сину мени лед сијалица у глави ко улична расвета ономад. Идем да променим име и презиме. Зваћу се Александар Вучић. Неће бити свеједно да неко каже нешто против мене. Уђем у општину и кажем ајде оћу код председника општине. Клинчић бато да не пристане. Замислите сутрадан у новинама да пише како је председник општине Косјерић избацио Александра Вучића из канцеларије. Па Информер би потегао највеће снаге и дебеле наслове за овом вешћу. Куку наопако да ме ухапсе, па на шта би то личило да су ухапсили Александра Вучића у Косјерићима? А још на изборима да се кандидујем! Па разбио би и напредњаке ко један...
Но, сав тужан што ми је пропала идеја око фирме и имена, седох на диван, насух ракију и узех гитару па запевах:
Од Брајковца ка Косјери ниско облаци,
ноћ се спустила па се не види...
Само моје мисли по брдима путују
ја их пошаљем ал се враћају...
А ти, ти се нећеш скрасити...
То је било давно, па се нико не сећа
роде нестале једног пролећа.
Вратиће се кажу људи ове године
ове године или догодине...
А ти, ти се нећеш скрасити...
Давно, нигде власти све је равно
равно ми је све...
Јер тад био сам столар само
па срце тугује...
Еј да су знали сви
колико власти треба ми...
Колико требаш ми!
И тако....
