Примитивизација друштва...
Поплаве у Београду јасно су показале право стање стручности и знања. И ми у Косјерићу смо то видели за време владавине Милијана Стојанића којег су наследиле још веће незналице. Можда нас опамете природне непогоде колико грешимо у свему...
Функције су данас потпуно доступне лаицима преко странки. Оно што се десило у Србији је да су странке преузеле систем и њиме руководе. У нормалним и уређеним државама систем је недодирљив и заштићен од партија, код нас је све обрнуто. Ако сте гледали серију '' Чернобиљ '' слободно је упоредите са тренутном влашћу у Србији. Не дај боже да нам се деси неко срање, исто би поступали као политички комесари у комунистичкој Русији. Џаба упозорења науке, струке, партијски бодови и додворивања су изнад свега. Није битно шта наука каже већ шта каже партијски врх. А такве ствари функционишу само када је диктатура у држави.
Безборој пута сам видео својим очима колико партија зна да уназади добре идеје и развој истих. На једног креативца иде бар десетак партијских буздована који виде у свему заверу и издају. Вероватно сам вам досадио са причом о општем добру али без њега ми никада нећемо постати уређена држава.
Зашто нам је потребно опште добро?
Опште добро драги моји читаоци може да функционише ако имамо институције независне од страначких утицаја. Исто тако оно може да функционише ако ми обични грађани имамо свест о општем добру. Ако ће рецимо власт да одлучи да посече сва дрвећа у вароши, нормално би било да сви ми то спречимо јер су корисна за све нас. На улици би требали да изађу сви људи без обзира чији су чланови или нису. Дрво је корисно за све нас па самим тим морамо га заштитити од суманутих одлука незналица. Но! Код нас имали би једну групу која би чувала дрво које производи кисеоник и којег удишу плућа свих живих бића, а са друге стране имали би партијске слугеране који би подржавали сечу. Сав проблем урушавања општег добра су заправо страначки комесари, пиуни и полтрони. То је једна себична групација које не размишља ни о будућности, ни о последицама а ни о општем добру. Опште добро је одавно ван употребе и замењено је за лично добро. Ко је задњи пут ушао у неку странку зарад општег добра? Мислим да такви људи више не постоје нити странка воли такве. Сада се улази у странку зарад личног добра које је заправо себичлук...
Косјерић је одавно скренуо у партијашење још можда од првих страначких избора. Али ипак је било људи који су имали неке свести и савести, имало је и стручности. Временом од мандата до мандата, од избора до избора сви они су нестајали. Данас смо сведоци да видимо апсолутне партијске слугеране без икакве свести и савести а да не причамо о стручности или барем радном искуству. Симбол најлошијих су напредњаци и ако се они свим силама труде да су то жутаћи. Наравно, жутаћи су зачетници Вучићеве владавине Србијом. Простачки речено, усрали су мотку до балчака. Сада владају напредњаци који су синоним простаклука, увреда, насиља, безобразлука, незнања, нестручности и бахатости. То жути нису имали у толикој мери да се не лажемо.
Претварамо се у примитивно друштво где се неистомишљеници пребију на сред улице и ником ништа. Пођимо од случаја пред Скуптшином Србије где возач Шешеља ладно пред камерама и јавности опаучи посланика из ДВЕРИ бејзбол палицом. И шта се десило? Ништа... Само овај случај је сасвим довољан као доказ да смо постали примитивно друштво ниских страсти и великих алавости. Сам председник Србије својом реториком охрабрује своје партијске слугеране да могу све а њима нико ништа. Жалосно смо постали друштво...
Сваки дан на медијима видите како они праве, граде, све се опоравља и поправља. А онда природни елемент звани вода падне са неба и покаже истину која у облику поплава носи све пред собом. Вода улази у зграде за које су говорили да су светски направљене. Сва срећа па нису направили метро у престоници, ко зна колико би било жртава... Све нам се ово дешава јер смо претворили све у ријалит и све је кобајаги добро. Наш народ, онај већински што подржава Вучића прихватио је КОБАЈАГИ живот као стваран. Кобајаги је старински израз за нешто што је лаж или као кад би било али није.
Заиста све мање верујем да ћемо успети у спречавању апсолутне примитивизације друштва. Имам утисак да ће нас једног по једног елиминисати на разне начине и да више неће бити ни гласа здравог разума. Ми који се боримо за опште добро проглашени смо за издајнике, негативце, дефетисте, мороне, хејтере који немају преча посла него да урушавају овај '' опоравак '' државе који функционише само на телевизији. За месец дана седам мојих пријатеља је отишло из државе. Људи беже из овог примитивизма и потпуно их разумем.Оно што су ми писали у поруци је да не могу још увек да се навикну да нема притисака, тензија и нервирања. Нема председника државе да сваки час буде на телевизији. Нико не говори о политици. Причају се теме које су код нас давно изумрле. Знаш посао? Знам! Добро дошао. Нема страначких комесара који ти нуде радно место за које ћеш морати да ко последњи бедник идеш на митинге и кличеш вођи.
Они су отишли а ја сам остао да развијам рефлекс на даљинцу па муњевитом брзином мењам канале на којима је Вучић. Остао сам да гледам овај Титаник како тоне. Видим позивају на Видовдан да се окупимо и прогласимо окупацију Косова и Метохије. Читам тај позив и у себи ладно кажем '' море мр'ш у пизду материну ''! Остао сам и да ми замерају што нешто напишем латиницим, што указујем на опште добро. Остао сам овде да убуђам све своје таленте, знања и искуства. Остао сам овде да умрем заборављен, можда као издајник... Можда бих требао сад из злобе да мојим пријатељима који су отишли говорим како су се продали, како су издали. Не могу, не желим да будем део талога Србије. Завидим им што су имали храбрости да се спакују и оду. Прво ће да се одморе а онда после неког времена попримиће црте људскости и осмеха. Спраће грч забринутости и вечитих буџења како премостити дане...
Срећно другари, пишите ми опет ваше свакодневнице у нормалној држави...
Функције су данас потпуно доступне лаицима преко странки. Оно што се десило у Србији је да су странке преузеле систем и њиме руководе. У нормалним и уређеним државама систем је недодирљив и заштићен од партија, код нас је све обрнуто. Ако сте гледали серију '' Чернобиљ '' слободно је упоредите са тренутном влашћу у Србији. Не дај боже да нам се деси неко срање, исто би поступали као политички комесари у комунистичкој Русији. Џаба упозорења науке, струке, партијски бодови и додворивања су изнад свега. Није битно шта наука каже већ шта каже партијски врх. А такве ствари функционишу само када је диктатура у држави.
Безборој пута сам видео својим очима колико партија зна да уназади добре идеје и развој истих. На једног креативца иде бар десетак партијских буздована који виде у свему заверу и издају. Вероватно сам вам досадио са причом о општем добру али без њега ми никада нећемо постати уређена држава.
Зашто нам је потребно опште добро?
Опште добро драги моји читаоци може да функционише ако имамо институције независне од страначких утицаја. Исто тако оно може да функционише ако ми обични грађани имамо свест о општем добру. Ако ће рецимо власт да одлучи да посече сва дрвећа у вароши, нормално би било да сви ми то спречимо јер су корисна за све нас. На улици би требали да изађу сви људи без обзира чији су чланови или нису. Дрво је корисно за све нас па самим тим морамо га заштитити од суманутих одлука незналица. Но! Код нас имали би једну групу која би чувала дрво које производи кисеоник и којег удишу плућа свих живих бића, а са друге стране имали би партијске слугеране који би подржавали сечу. Сав проблем урушавања општег добра су заправо страначки комесари, пиуни и полтрони. То је једна себична групација које не размишља ни о будућности, ни о последицама а ни о општем добру. Опште добро је одавно ван употребе и замењено је за лично добро. Ко је задњи пут ушао у неку странку зарад општег добра? Мислим да такви људи више не постоје нити странка воли такве. Сада се улази у странку зарад личног добра које је заправо себичлук...
Косјерић је одавно скренуо у партијашење још можда од првих страначких избора. Али ипак је било људи који су имали неке свести и савести, имало је и стручности. Временом од мандата до мандата, од избора до избора сви они су нестајали. Данас смо сведоци да видимо апсолутне партијске слугеране без икакве свести и савести а да не причамо о стручности или барем радном искуству. Симбол најлошијих су напредњаци и ако се они свим силама труде да су то жутаћи. Наравно, жутаћи су зачетници Вучићеве владавине Србијом. Простачки речено, усрали су мотку до балчака. Сада владају напредњаци који су синоним простаклука, увреда, насиља, безобразлука, незнања, нестручности и бахатости. То жути нису имали у толикој мери да се не лажемо.
Претварамо се у примитивно друштво где се неистомишљеници пребију на сред улице и ником ништа. Пођимо од случаја пред Скуптшином Србије где возач Шешеља ладно пред камерама и јавности опаучи посланика из ДВЕРИ бејзбол палицом. И шта се десило? Ништа... Само овај случај је сасвим довољан као доказ да смо постали примитивно друштво ниских страсти и великих алавости. Сам председник Србије својом реториком охрабрује своје партијске слугеране да могу све а њима нико ништа. Жалосно смо постали друштво...
Сваки дан на медијима видите како они праве, граде, све се опоравља и поправља. А онда природни елемент звани вода падне са неба и покаже истину која у облику поплава носи све пред собом. Вода улази у зграде за које су говорили да су светски направљене. Сва срећа па нису направили метро у престоници, ко зна колико би било жртава... Све нам се ово дешава јер смо претворили све у ријалит и све је кобајаги добро. Наш народ, онај већински што подржава Вучића прихватио је КОБАЈАГИ живот као стваран. Кобајаги је старински израз за нешто што је лаж или као кад би било али није.
Заиста све мање верујем да ћемо успети у спречавању апсолутне примитивизације друштва. Имам утисак да ће нас једног по једног елиминисати на разне начине и да више неће бити ни гласа здравог разума. Ми који се боримо за опште добро проглашени смо за издајнике, негативце, дефетисте, мороне, хејтере који немају преча посла него да урушавају овај '' опоравак '' државе који функционише само на телевизији. За месец дана седам мојих пријатеља је отишло из државе. Људи беже из овог примитивизма и потпуно их разумем.Оно што су ми писали у поруци је да не могу још увек да се навикну да нема притисака, тензија и нервирања. Нема председника државе да сваки час буде на телевизији. Нико не говори о политици. Причају се теме које су код нас давно изумрле. Знаш посао? Знам! Добро дошао. Нема страначких комесара који ти нуде радно место за које ћеш морати да ко последњи бедник идеш на митинге и кличеш вођи.
Они су отишли а ја сам остао да развијам рефлекс на даљинцу па муњевитом брзином мењам канале на којима је Вучић. Остао сам да гледам овај Титаник како тоне. Видим позивају на Видовдан да се окупимо и прогласимо окупацију Косова и Метохије. Читам тај позив и у себи ладно кажем '' море мр'ш у пизду материну ''! Остао сам и да ми замерају што нешто напишем латиницим, што указујем на опште добро. Остао сам овде да убуђам све своје таленте, знања и искуства. Остао сам овде да умрем заборављен, можда као издајник... Можда бих требао сад из злобе да мојим пријатељима који су отишли говорим како су се продали, како су издали. Не могу, не желим да будем део талога Србије. Завидим им што су имали храбрости да се спакују и оду. Прво ће да се одморе а онда после неког времена попримиће црте људскости и осмеха. Спраће грч забринутости и вечитих буџења како премостити дане...
Срећно другари, пишите ми опет ваше свакодневнице у нормалној држави...
