Стиже вашар у Косјерић
Ето нама за који дан и традиционалне манифестације '' Чобански дани
'' који су се временом одавно претворили у најобичнији вашар. Гомила
кича и параде фалшираних песама под шатрама уз обавезну буку свега и
свачега. Што се тиче традиционалних вредности она су постала пука
формалност. Некада давно традиција ове манифестације била је у центру
пажње посетилаца и организатора, данас је то на нивоу украсног гоблена
који виси на зиду.
Чобански дани одавно нису оно што су били. Све се своди на отаљавање које на крају функционери обавезно прогласе као најбољу. И сам се сећам давних година када се ова манифестација одвијала на брду Град. На бини се одвија културни програм којег помно гледа море људи. Та слика ми никада неће пасти у заборав и можда је она крива што данас ову мучену Чобанијаду видим као тотални промашај. Из годне у годину Чобански дани се претварају и вашар који је мало јачи од оних на неки празник. Сјате се шатре, по неки штанд са роштиљем, можда и возић пропичи улицама. Обавезни рингишпил данима берла разне сраћкалице од музике и врти клинце у круг. Кафеџије задовољно трљају руке због промета а и музиканти. Сјати се доста људи који више шетају и гледају шта се ради.
Што се тиче традиционалних вредности она се провуку ко бос по трњу. У традиционалном певању жене и мушкарци надвикују се гласним жицама са милионима вати набуџених појачала испод шатри. Изложбе ручних радова, старих ствари традиционално прођу са слабом посетом јер ко то има да гледа поред оне певаљке којој кипе сисе а гузица пркоси земљиној тежи.
Тренутна актуелна власт у Косјерићу може да буде симбол овог вашара. Већина њихових кадрова школовала се испод шатри. Да се ја питам избацио бих традиционалне вредноси и увео сасвим нови концепт. Чобански Дани су били симбол чобана, али сада више личе на симбол овнова и волова.
Чобански дани одавно нису оно што су били. Све се своди на отаљавање које на крају функционери обавезно прогласе као најбољу. И сам се сећам давних година када се ова манифестација одвијала на брду Град. На бини се одвија културни програм којег помно гледа море људи. Та слика ми никада неће пасти у заборав и можда је она крива што данас ову мучену Чобанијаду видим као тотални промашај. Из годне у годину Чобански дани се претварају и вашар који је мало јачи од оних на неки празник. Сјате се шатре, по неки штанд са роштиљем, можда и возић пропичи улицама. Обавезни рингишпил данима берла разне сраћкалице од музике и врти клинце у круг. Кафеџије задовољно трљају руке због промета а и музиканти. Сјати се доста људи који више шетају и гледају шта се ради.
Што се тиче традиционалних вредности она се провуку ко бос по трњу. У традиционалном певању жене и мушкарци надвикују се гласним жицама са милионима вати набуџених појачала испод шатри. Изложбе ручних радова, старих ствари традиционално прођу са слабом посетом јер ко то има да гледа поред оне певаљке којој кипе сисе а гузица пркоси земљиној тежи.
Тренутна актуелна власт у Косјерићу може да буде симбол овог вашара. Већина њихових кадрова школовала се испод шатри. Да се ја питам избацио бих традиционалне вредноси и увео сасвим нови концепт. Чобански Дани су били симбол чобана, али сада више личе на симбол овнова и волова.