Raspberry picker
Ових дана сам се склонио од свега. Радио сам неке физичке послове, игнорисао ифнормације, вести и друштвене мреже. Просто ми је постало бљутаво да указујем народу у шта се претворио систем државе. Из дана у дан дешавају нам се толике брљотине власти које постају део свакодневнице. Крађе, проневере, скандали постају прихваћени као нешто нормално. Лопингери и муљатори постају цењени људи у очима малих који рмбају за ситне паре и летују са ногама у лавору.
Берачи малина падају у несвест, Сунце пече ко никад до сада. Очигледно да нам је озонски омотач у штрајку. Скоро сам пролазио поред малињака пењајући се на брдо Град. Видео сам разна годишта берача малина. Препланули или боље рећи прегорели, боре се за сваки динар који их на крају пљуне у лице на каси продавнице. Толико зноја, муке и несвестице за шаку динара које потрошиш за храну, можда неку дроњалицу код Кинеза. Ни газде се баш неће нешто увеселити. Неки човек ми предлаже да одем и берем малине да зарадим. Са презиром сам му поручио да му се серем у малину. Ако смо прихватили судбину берача малина као једину алтернативу онда смо ми на нивоу берача памука у Америци давних година. Поцрнели смо од сунца па ћемо се лако уклопити у робове. Да се разумемо, свака част свима али ако погледамо реално, држава нас своди на то да идемо у малињаке, беремо малину за некога а тај неко исто тако мора да ради за неког а тај неки даје тамо неком који једини има зараду од које ће скућити нешто. Све остало је чисто намицање пара да се не цркне од глади. Прихватајући сва срања од власти и не бунећи се против тога, постајемо робови система.
Народ је сам себе довео до ропства гутајући све што му се сервира преко медија. Сваки отпор био је узалудан због полтронског народа који и даље мисли да смо небески, да ће нам Путин дати тајно оружије са којим ћемо владати светом. Тај исти народ показао је да више нема свести о општем добру стављајући на себе страначке амове улезећи у аутобусе на митинге и сл. Сад стоко ломи кичму у каналу, падај у несвест по малињацима евоцирајући успомене како сте ишли у престоницу да арлате за Вучића. Сада сте у раљама Вучићеве Србије. Молите бога да има довољно инфузује у Дому здравља. Како је кренуло прикачиће вам из великог бурета цревима директно у вене инфузије по малињацима због боље продуктивности...
Гледам неки дан и ове мучене локалне функционере. Глуматају значај, глуматају уваженост, глуматају углед. Неки који су имали заиста неки трачак сјаја умочили су га у септичку јаму напредњака. Али док они примају платице од државе, ви берете малине и чекате позив да вас исти ти поведу на неки митинг...
Берачи малина падају у несвест, Сунце пече ко никад до сада. Очигледно да нам је озонски омотач у штрајку. Скоро сам пролазио поред малињака пењајући се на брдо Град. Видео сам разна годишта берача малина. Препланули или боље рећи прегорели, боре се за сваки динар који их на крају пљуне у лице на каси продавнице. Толико зноја, муке и несвестице за шаку динара које потрошиш за храну, можда неку дроњалицу код Кинеза. Ни газде се баш неће нешто увеселити. Неки човек ми предлаже да одем и берем малине да зарадим. Са презиром сам му поручио да му се серем у малину. Ако смо прихватили судбину берача малина као једину алтернативу онда смо ми на нивоу берача памука у Америци давних година. Поцрнели смо од сунца па ћемо се лако уклопити у робове. Да се разумемо, свака част свима али ако погледамо реално, држава нас своди на то да идемо у малињаке, беремо малину за некога а тај неко исто тако мора да ради за неког а тај неки даје тамо неком који једини има зараду од које ће скућити нешто. Све остало је чисто намицање пара да се не цркне од глади. Прихватајући сва срања од власти и не бунећи се против тога, постајемо робови система.
Народ је сам себе довео до ропства гутајући све што му се сервира преко медија. Сваки отпор био је узалудан због полтронског народа који и даље мисли да смо небески, да ће нам Путин дати тајно оружије са којим ћемо владати светом. Тај исти народ показао је да више нема свести о општем добру стављајући на себе страначке амове улезећи у аутобусе на митинге и сл. Сад стоко ломи кичму у каналу, падај у несвест по малињацима евоцирајући успомене како сте ишли у престоницу да арлате за Вучића. Сада сте у раљама Вучићеве Србије. Молите бога да има довољно инфузује у Дому здравља. Како је кренуло прикачиће вам из великог бурета цревима директно у вене инфузије по малињацима због боље продуктивности...
Гледам неки дан и ове мучене локалне функционере. Глуматају значај, глуматају уваженост, глуматају углед. Неки који су имали заиста неки трачак сјаја умочили су га у септичку јаму напредњака. Али док они примају платице од државе, ви берете малине и чекате позив да вас исти ти поведу на неки митинг...