Дани Петра Лазића у Косјерићу...

Свети Петар послао Перу Лазића до небеске терасе да види '' Дане Петра Лазића '' у Косјерићу.
- Иди Перо да видиш како те земљаци славе. Умиљато му рече Свети Петар.

Перо се нагео па загледа кроз дурбин ко га слави и ко му дане посвећује. У једном тренутку угледа неку групицу људи како хита до кафића '' Бреза ''.

- Свети Петре уштини ме молим те! Повика Петар Лазић Светом Петру.
- Шта је имењаче, шта те мучи? Сав забринут Свети Петар.
- Дошли ми на моје дане они које сам све време мог живота избегавао и правио о њима сатиричне приче. Види локалну власт како се свечано увукла у моје дане. Види ти те ликове који су побегли из '' Наше крмаче '' да поново јашу наше грбаче. Види ти те напредњаке, социјалисте, љајцеке и остале политичке испрдке. Они дошли на моје дане па су фини, па углађени. Добро је да сам умро јер сад би се шлогиро. Бесан Петар Лазић, насмејан Свети Петар...

Власт која дође на дане човека који је свој живот посветио сатири и демократији једног друштва, је исто као да у бистру воду наспеш канту нафте. Жао ми је што те вечери није постојао неки део слободне комедије и што се нисам нашао ту. Исмејао бих те мале сироте локалце бранећи Перу од њиховог присуства. Осетили би тада ко је био Петар Лазић. Видели би његову висину и отишли би у својој оригиналној висини која на моралној лествици је нижа од Пигмеја.

На Перине дане у свечаним оделима дошли представници власти из Косјерића. Све сами ликови из '' Наше крмаче '' који су Пери били вечита инспирација за спрдњу. И на крају шта ти је сатира да ни мртвом Пери неда мира...