Ефекат говнета...
Дај човеку власт да видиш какав је. Давно су то говорили искусни људи. За разлику од некад где власт поквари човека на разне начине, данашњи политичари упадају на власт кварни од рођења. Сасвим је нормално да је лик крао паре и да је доказан лопов да би данас шеткао као неки фактор. Више нема никаквих ограничење, данас се власт прави од политичких сплачина. Најбитније да си послушник а какав си као човек уопште није битно...
Све ће то нас у будућности дебело коштати.
Зашто млади беже из Србије? Једноставно школовани су довољно да виде у каквом систему живе и да није нормално живети у њему. У Србији остају слугерани, полтрони, издајице, друкаре, ситни и крупни лопови који воде државу. На крају ћемо остати без интелекта, без учених људи, без будућих вођа, угледних доктора, директора, учитеља итд.
У странкама је пребегли отпад који после сваког губитка власти прелази у другу страначку депонију. Све ми то видимо, знамо али смо толико уморни од борбе за слободу институција, медија да све више ћутимо. Искрено речено и мени је више свега преко главе. Ово је изгубљена битка не због тих ликова на власти, већ због народа који је давно изгубио сопственост. Језиво је гледати општенародни кич и шунд који царује у свим порама друштва. Језиво је гледати како углед постаје маска најгорих ђилкоша. Понижени морал, образовање и поштење леже претучени на улицама и просе за секунд пажње. Људи се продају преко ноћи. Једноставно одбаце све своје ставове и идеале да би служили политичком шљаму.
Мени је интересантан један случај у Косјерићу где један директор све ради само да остане директор. Па ће у једном моменту да поведе буну против власти јербо му се клима функција а одмах после неколико дана са њима стоји, смеши се и напада све нас који то видимо. И заправо то је вазда тако. Себе увек представи као жртву а заправо једини разлог је да буде увек директор. И због те функције сви страдају, сви бивају прегажени да би после директор моралисао о свему. То је школски пример данашњег стања у Србији. Такви руше и подривају све добре идеје, покрете, замисли. Такви се множе и једног дана ће се међусобно потући, чупати косу и гребати по лицу. Остаће само они сами са собом јер нико више неће желети да буде у њиховој близини...
Занимљиви су локални политичари који су заправо огледало државе. Вучић је то маестрално одрадио. Пустио је разне ликове на власт знајући шта су радили. Они га слушају а ако се побуне ето одмах на видело разних крадуцкања и скандала. Имамо ми и у нашој вароши таквих који су доказани дрпароши али се сад вешто праве поштењачинама. Смеше се као новорођенчад, ходе улицама као препородитељи општине али изнад глава вијају заставе са натписима: '' Крао паре '', '' Муљатор '', '' Лажов '' итд...
Биће занимљиво гледати једног дана распад Вучићеве власти. Гледаћемо прочитане ликове са новим причама како су били приморани, како су ово, како су оно морали. Иначе ће мрзети Вучића до изнемоглости. Тренутно га воле јер им је од користи, ал' кад дође време има да се мрзи до даске. И на крсним славама једног дана Вучић ће бити највећи скот а можда овај тренутно омражени Ђилас буде јунак нових прича обичних људи што седе пред свећом и пију пиво док мљацкају печење...
Ово неки што су јунаци данашње приче боље да ћуте и да се не дрцају. Све што више моралишу више смрдуцкају. То вам је ефекат говнета. Кад говно дираш граном оно све више смрди.
А овим некима што ме мрзе из дна душе могу само да кажем хвала до неба што сте ме гурнули у самоћу. Дивна је! Упознаш себе и видиш још даље и боље ко је ко. Знаш на чему си јер више нико нема од тебе користи да би ти се додворивао, полтронисао. Ево док куцам овај текст, седим у поцепаној тренерци, чистио сам таван, сав сам ко неки клошар. Растерећен сам од политике, странки ево већ деценију. Ту и тамо ме спопадне депресија јер имам прегршт идеја које немам коме да поделим. Али све се то прегура.Ипак је пуно лепше када немаш иза себе разне говнаре који ти подмећу ногу на сваком кораку. Жалим само што пре двадесет година нисам отишао из политике, данас би урадио пуно тога за себе и оне који су истински пријатељи. Но, чујте, ради се док се може. Нема разлике ако си поштен дал' био једном директор или сада на тавану са шрафилицом и пачином на глави. Разлика је само у томе да на том тавану нема никог ко би желео твој положај али док си функционер сви кидишу, сви би нешто хтели и диловали. Још једном хвала Вучићу што ме је оставио без посла. Због њега сам научио пуно тога али и то да је и он само још један у низу говнар - лидер и ништа више...
Све ће то нас у будућности дебело коштати.
Зашто млади беже из Србије? Једноставно школовани су довољно да виде у каквом систему живе и да није нормално живети у њему. У Србији остају слугерани, полтрони, издајице, друкаре, ситни и крупни лопови који воде државу. На крају ћемо остати без интелекта, без учених људи, без будућих вођа, угледних доктора, директора, учитеља итд.
У странкама је пребегли отпад који после сваког губитка власти прелази у другу страначку депонију. Све ми то видимо, знамо али смо толико уморни од борбе за слободу институција, медија да све више ћутимо. Искрено речено и мени је више свега преко главе. Ово је изгубљена битка не због тих ликова на власти, већ због народа који је давно изгубио сопственост. Језиво је гледати општенародни кич и шунд који царује у свим порама друштва. Језиво је гледати како углед постаје маска најгорих ђилкоша. Понижени морал, образовање и поштење леже претучени на улицама и просе за секунд пажње. Људи се продају преко ноћи. Једноставно одбаце све своје ставове и идеале да би служили политичком шљаму.
Мени је интересантан један случај у Косјерићу где један директор све ради само да остане директор. Па ће у једном моменту да поведе буну против власти јербо му се клима функција а одмах после неколико дана са њима стоји, смеши се и напада све нас који то видимо. И заправо то је вазда тако. Себе увек представи као жртву а заправо једини разлог је да буде увек директор. И због те функције сви страдају, сви бивају прегажени да би после директор моралисао о свему. То је школски пример данашњег стања у Србији. Такви руше и подривају све добре идеје, покрете, замисли. Такви се множе и једног дана ће се међусобно потући, чупати косу и гребати по лицу. Остаће само они сами са собом јер нико више неће желети да буде у њиховој близини...
Занимљиви су локални политичари који су заправо огледало државе. Вучић је то маестрално одрадио. Пустио је разне ликове на власт знајући шта су радили. Они га слушају а ако се побуне ето одмах на видело разних крадуцкања и скандала. Имамо ми и у нашој вароши таквих који су доказани дрпароши али се сад вешто праве поштењачинама. Смеше се као новорођенчад, ходе улицама као препородитељи општине али изнад глава вијају заставе са натписима: '' Крао паре '', '' Муљатор '', '' Лажов '' итд...
Биће занимљиво гледати једног дана распад Вучићеве власти. Гледаћемо прочитане ликове са новим причама како су били приморани, како су ово, како су оно морали. Иначе ће мрзети Вучића до изнемоглости. Тренутно га воле јер им је од користи, ал' кад дође време има да се мрзи до даске. И на крсним славама једног дана Вучић ће бити највећи скот а можда овај тренутно омражени Ђилас буде јунак нових прича обичних људи што седе пред свећом и пију пиво док мљацкају печење...
Ово неки што су јунаци данашње приче боље да ћуте и да се не дрцају. Све што више моралишу више смрдуцкају. То вам је ефекат говнета. Кад говно дираш граном оно све више смрди.
А овим некима што ме мрзе из дна душе могу само да кажем хвала до неба што сте ме гурнули у самоћу. Дивна је! Упознаш себе и видиш још даље и боље ко је ко. Знаш на чему си јер више нико нема од тебе користи да би ти се додворивао, полтронисао. Ево док куцам овај текст, седим у поцепаној тренерци, чистио сам таван, сав сам ко неки клошар. Растерећен сам од политике, странки ево већ деценију. Ту и тамо ме спопадне депресија јер имам прегршт идеја које немам коме да поделим. Али све се то прегура.Ипак је пуно лепше када немаш иза себе разне говнаре који ти подмећу ногу на сваком кораку. Жалим само што пре двадесет година нисам отишао из политике, данас би урадио пуно тога за себе и оне који су истински пријатељи. Но, чујте, ради се док се може. Нема разлике ако си поштен дал' био једном директор или сада на тавану са шрафилицом и пачином на глави. Разлика је само у томе да на том тавану нема никог ко би желео твој положај али док си функционер сви кидишу, сви би нешто хтели и диловали. Још једном хвала Вучићу што ме је оставио без посла. Због њега сам научио пуно тога али и то да је и он само још један у низу говнар - лидер и ништа више...