Чике из политике...
Косјерић је прелеп када га посматраш са брда док Сунце залази. Лепо место на лепом месту. Но, Косјерић је из године у годину посрнуо политиком и лошим људима који су се домогли власти.
Лепо је видети да су Љајићевци коначно дозволили да се игра на тениском терену јер добро знамо колико је он био закључан. Али није лепо што смо сви свесни да један спортски терен мора да се направи преко страначких веза и утицаја па самим тим и да је била добра намера она пада у воду јер се возвише људи из странке. Пошто ту деца играју а она би требала да буду недодирљива за политику, Расимовци сами себе демантују. Док се возвиши тениски терен који је упокојио стари Косјерски базен, тамо мало даље пропада други терен који је на сличан начин возвишен али није толико политички форсиран. За разлику од тениског терена пич терен који је направљен за време мандата Драгана Вујадиновића препуштен је трулежу и распаду. Можда би тај терен боље прошао да је неки министар маказицама пресекао врпцу и свечано га отворио као Расим Љајић тениски. Цео спортски центар којег ми одавнина зовемо полигон је запуштен али је битно да се каже да није било малих локалних Љајићеваца, тениски терен не би ни постојао што је по мени трагично и јасно показује да смо партијашка држава. Можда би мање упадало у очи да неки челници ове Расимове странке не стоје као поштењачине а преко странке су се удомили на радно место. У сваком случају, тениском терену следи неминовна судбина заборава, јер тако то бива у Косјерићу, све се полако изгустира, нико то више не одржава па на крају буде једна гомила зарђале жице. Пич терен је доказ свега. Можда ће једног дана нека друга странка да прекопа тениски терен и ту направи базен да форсира ватрепол, бем ли га сада...
Све док нам се граде спортски терени преко страначких веза, све док нам се дешавају културни догађаји преко партијских следбеника, ми ћемо бити ван света, ван спорта, ван културе. Слугерани партије као што су и Љајићевци, морају под заставама странке да прљају чистоту једног спорта, културе и свега оног у чему политике не би смело да има. Не само Љајићевци, ту су и остали слугерани странки који се ништа не разликују од ових несрећника.
Играјте децо спорт али не заборавите да је чика Расим ово све омогућио па убедите родитеље да га изгласају како би чике и тете из локалног одбора странке наставили мандат јербо није лепо да остану неки без плата. Тако исто да се гласа и чика Вучић без којег чика Љајић не би могао да вам прави од народних пара спортске терене и обнавља историјска здања.
Лепо је видети да су Љајићевци коначно дозволили да се игра на тениском терену јер добро знамо колико је он био закључан. Али није лепо што смо сви свесни да један спортски терен мора да се направи преко страначких веза и утицаја па самим тим и да је била добра намера она пада у воду јер се возвише људи из странке. Пошто ту деца играју а она би требала да буду недодирљива за политику, Расимовци сами себе демантују. Док се возвиши тениски терен који је упокојио стари Косјерски базен, тамо мало даље пропада други терен који је на сличан начин возвишен али није толико политички форсиран. За разлику од тениског терена пич терен који је направљен за време мандата Драгана Вујадиновића препуштен је трулежу и распаду. Можда би тај терен боље прошао да је неки министар маказицама пресекао врпцу и свечано га отворио као Расим Љајић тениски. Цео спортски центар којег ми одавнина зовемо полигон је запуштен али је битно да се каже да није било малих локалних Љајићеваца, тениски терен не би ни постојао што је по мени трагично и јасно показује да смо партијашка држава. Можда би мање упадало у очи да неки челници ове Расимове странке не стоје као поштењачине а преко странке су се удомили на радно место. У сваком случају, тениском терену следи неминовна судбина заборава, јер тако то бива у Косјерићу, све се полако изгустира, нико то више не одржава па на крају буде једна гомила зарђале жице. Пич терен је доказ свега. Можда ће једног дана нека друга странка да прекопа тениски терен и ту направи базен да форсира ватрепол, бем ли га сада...
Све док нам се граде спортски терени преко страначких веза, све док нам се дешавају културни догађаји преко партијских следбеника, ми ћемо бити ван света, ван спорта, ван културе. Слугерани партије као што су и Љајићевци, морају под заставама странке да прљају чистоту једног спорта, културе и свега оног у чему политике не би смело да има. Не само Љајићевци, ту су и остали слугерани странки који се ништа не разликују од ових несрећника.
Играјте децо спорт али не заборавите да је чика Расим ово све омогућио па убедите родитеље да га изгласају како би чике и тете из локалног одбора странке наставили мандат јербо није лепо да остану неки без плата. Тако исто да се гласа и чика Вучић без којег чика Љајић не би могао да вам прави од народних пара спортске терене и обнавља историјска здања.