ВУНА КИЋО - ОРАСИ МИЋО...
Штрајк у пошти Србије јасно показује чињенично стање кукавичлука, неслоге и личних интереса. Док једна група људи бори се за боље услове рада она друга ћути и нада се да ће ови први изгурати победу а она трећа која се удомила у пошту преко странке ликује на суспензије, отказе и сл.
Вуна кићо, ораси мићо...
Нејединство радника није само у пошти већ у целој држави. То је заправо и сав смисао наше пропасти. У Србији ретко смо били јединствени осим у глупостима које смо увек већински изгласавали. Држимо се демагогије да може бити и горе и свесно трошимо животно време на мизерије. Радници рмбаче за ситне паре са којима не могу себи приуштити ни мало слободног времена, а да не причамо о томе шта то беше друштвени живот, хоби, одмор итд.
Они који су се удомили у политику преко странки живе на грбачи ових мученика који у већини случајева то прихватају јер може бити и горе. Нека ме засипају говнима, нека ми мрцваре ал' на крају добијем плату да платим дажбине, мало ли је? И тако пролазе године а радници рмбају полако губећи виталност и здравље. Ко се разболи улази у пакао здравства које му у већини случајева констатује безизлазно стање. На крају кад је све касно схватиш да си радио као коњ да би на крају скапао као џукела са улице коју је прегазио аутомобил.
Наше нејединство за опште добро довело нам је мафију на власт. Наша крилатица '' може и горе '' заправо нас увлачи у све горе и горе. Да смо се борили за опште добро сада би имали законе и оне који би штитили законе и институције. Када држава има уређен систем и јаке институције које су изнад сваког појединца и политике, грађани би били заштићени са загарантованим једнаким правима. Овако имамо политичке паразите који седе у институцијама и роваре. Ја теби - ти мени. Све се урушава па и грађанско право.
Народ је изабрао митинге, блеје по аутобусима, просидбу капиларних гласова, запошљавање преко странки, ботовање сваке истине, мржњу и раскол. Створена је једна кисела средина са сивилом погледа где здрав разум пати и доводи се до лудила. Створена је једна зла атмосфера у друштву преко медија који отворено саучествују у уништавању општег добра. Створена је СНС империја за коју раде слугерани и људи који се држе '' може и горе бити '' а заправо су '' вуна кићо - ораси мићо ''...
Опозиција је сатанизована али исто тако је и смотана до имбецилности. Када би се опозиција обрела у једној памети онда би СНС империја била добро уздрмана. Али опозиција се бори у опозицији ко ће стећи водеће позиције и у тој борби све пада у воду као и нада да ћемо склонити ово лудило у Србији које нам из дана у дан сиса крв...
Чињеница је да народ гласа ријалити учеснике ко ће да остане а ко неће а поред тога свесно игнорише апеле да се помогне болесној деци преко СМС порука што је жалосно стање државе и још жалоснија свест народа. Претворили смо се у демонско стадо које кидише и шкргуће зубима на све оно што је добро. Време ће показати колико смо изгубили током владавине СНС империје. Писаће се у историји овај мрачни период Србије где су људи пристали да буду слугерани онима који су се богатили на њихов рачун. Биће то срамотни период а и надам се да ће доћи време стида јер оно ће показати да смо се коначно призвали памети и савести...
До тада вуна кићо - ораси мићо...
Вуна кићо, ораси мићо...
Нејединство радника није само у пошти већ у целој држави. То је заправо и сав смисао наше пропасти. У Србији ретко смо били јединствени осим у глупостима које смо увек већински изгласавали. Држимо се демагогије да може бити и горе и свесно трошимо животно време на мизерије. Радници рмбаче за ситне паре са којима не могу себи приуштити ни мало слободног времена, а да не причамо о томе шта то беше друштвени живот, хоби, одмор итд.
Они који су се удомили у политику преко странки живе на грбачи ових мученика који у већини случајева то прихватају јер може бити и горе. Нека ме засипају говнима, нека ми мрцваре ал' на крају добијем плату да платим дажбине, мало ли је? И тако пролазе године а радници рмбају полако губећи виталност и здравље. Ко се разболи улази у пакао здравства које му у већини случајева констатује безизлазно стање. На крају кад је све касно схватиш да си радио као коњ да би на крају скапао као џукела са улице коју је прегазио аутомобил.
Народ је изабрао митинге, блеје по аутобусима, просидбу капиларних гласова, запошљавање преко странки, ботовање сваке истине, мржњу и раскол. Створена је једна кисела средина са сивилом погледа где здрав разум пати и доводи се до лудила. Створена је једна зла атмосфера у друштву преко медија који отворено саучествују у уништавању општег добра. Створена је СНС империја за коју раде слугерани и људи који се држе '' може и горе бити '' а заправо су '' вуна кићо - ораси мићо ''...
Опозиција је сатанизована али исто тако је и смотана до имбецилности. Када би се опозиција обрела у једној памети онда би СНС империја била добро уздрмана. Али опозиција се бори у опозицији ко ће стећи водеће позиције и у тој борби све пада у воду као и нада да ћемо склонити ово лудило у Србији које нам из дана у дан сиса крв...
Чињеница је да народ гласа ријалити учеснике ко ће да остане а ко неће а поред тога свесно игнорише апеле да се помогне болесној деци преко СМС порука што је жалосно стање државе и још жалоснија свест народа. Претворили смо се у демонско стадо које кидише и шкргуће зубима на све оно што је добро. Време ће показати колико смо изгубили током владавине СНС империје. Писаће се у историји овај мрачни период Србије где су људи пристали да буду слугерани онима који су се богатили на њихов рачун. Биће то срамотни период а и надам се да ће доћи време стида јер оно ће показати да смо се коначно призвали памети и савести...
До тада вуна кићо - ораси мићо...