Срећна нова година...
Беше некад у неком времену некакве димензије свесних бића уз звецкање чаша и разних пића чекале се нове године. Весела лица пријатеља уз жмиркање лампица уз музику нашу и смех чекали смо поноћи многе.
Нестало је време, остарили су улични хероји, тргови празни, улицама скитају џукци а ми преживели живимо од славних времена. Тишину запара тек по нека петерда напаљеног ретарда. По лампионима вароши жижи изанђала новогодишња расвета зрела за музејске експонате или Пијучку чесму. Код аутобуске постројене дрвене кућице као спремни клозети ал' чух да се у њима продају сувенири. Фијуче хладан ветар док мраз пипка хладним прстима све што нађе на улици.
По терасама жмиркају Кинески украси док у собама телевизори држе пажњу. Стиже нова година а одлази стара...
Сутра ће бити све по старом, изанђале честитке ако се ко сети. Бројеви настављају да се мењају трошећи календаре на зидовима. Све ће бити исто као јуче. Некада давно новогодишња еуфорија трајала је дуго али смо били пуни духа док данас све траје кратко јер немамо испуњен друштвени живот. Како ће човек препун брига и проблема да пробуди празнични дух кад више личи на духа него на човека? На медијима тече мед и млеко које просипа из уста Александар Вучић...
Сутра ће бити први јануар 2020.г. И даље ћемо живети у деведесетим прошлог века. Како је кренуло делиће нам пластичне векне хлеба јер дуже трају. Глабаћемо исте кости затрпане у штеку иза ћошка, лајаћемо на друштвеним мрежама и подржавати промене лајковима. Попљуваћемо храбре борце на улицама док седимо заваљени у фотеље трљајући екране телефона прстима. Гледаћемо и даље исте кловнове на властима како се богате на наш рачун. Загледаћемо по улицама тражећи човека да попричамо. Кафане ће бити празне, аутобуси возиће шаку путника, шалтерски радници умираће од досаде а уличне табле оглашаваће најновије листе преминулог становништва. Слегаћемо раменима и даље у нади да ћемо неким чудом преживети најезду скакаваца.
Држаћемо се и даље филозофије да може бити и горе и да нема бољег од овог најгорег...
Оковани смо лажима, уцењени ситним пословима на неодређено време. Живимо у ропству не признавајући ланце око ногу. Јебаћемо матер Ђиласу и Бошку и кукати на стране силе. Аплаудираћемо Шешељу и Вучку славећи Србију до Токија. И ове године нећемо дати Косово и Метохију а ни Српске цркве у Црној Гори а на оба места идемо као туристи стране државе. Правићемо нове деснице и левице, подмазаћемо нове мржње док сви не помремо један по један без и једног корака ка бољој будућности. Заиграћемо око пребијених бораца за опште добро јер су их таблоиди прогласили за издајнике. Запушићемо уста истини и направићемо нашу која ће се звати Права Истина. Из дана у дан уздаћемо се у браћу Русе а не у своје кљусе. Чекаћемо свемоћне ракете Руса док нам град убија усеве сваке године. Ништа нема ново у новој години, све ће бити по старом. Долази нам Божић и славићемо Христа уз ватромет, петарде и алкохол као да је свадба Аркана и Цеце.
Можда се деси некакво чудо у новој години. Волео бих ал' чисто сумњам. У сваком случају хвала на пажњи све ово време. Желим вам срећну нову годину и надам се да се неће свести на пусте жеље и пусте снове...
Нестало је време, остарили су улични хероји, тргови празни, улицама скитају џукци а ми преживели живимо од славних времена. Тишину запара тек по нека петерда напаљеног ретарда. По лампионима вароши жижи изанђала новогодишња расвета зрела за музејске експонате или Пијучку чесму. Код аутобуске постројене дрвене кућице као спремни клозети ал' чух да се у њима продају сувенири. Фијуче хладан ветар док мраз пипка хладним прстима све што нађе на улици.
По терасама жмиркају Кинески украси док у собама телевизори држе пажњу. Стиже нова година а одлази стара...
Сутра ће бити све по старом, изанђале честитке ако се ко сети. Бројеви настављају да се мењају трошећи календаре на зидовима. Све ће бити исто као јуче. Некада давно новогодишња еуфорија трајала је дуго али смо били пуни духа док данас све траје кратко јер немамо испуњен друштвени живот. Како ће човек препун брига и проблема да пробуди празнични дух кад више личи на духа него на човека? На медијима тече мед и млеко које просипа из уста Александар Вучић...
Сутра ће бити први јануар 2020.г. И даље ћемо живети у деведесетим прошлог века. Како је кренуло делиће нам пластичне векне хлеба јер дуже трају. Глабаћемо исте кости затрпане у штеку иза ћошка, лајаћемо на друштвеним мрежама и подржавати промене лајковима. Попљуваћемо храбре борце на улицама док седимо заваљени у фотеље трљајући екране телефона прстима. Гледаћемо и даље исте кловнове на властима како се богате на наш рачун. Загледаћемо по улицама тражећи човека да попричамо. Кафане ће бити празне, аутобуси возиће шаку путника, шалтерски радници умираће од досаде а уличне табле оглашаваће најновије листе преминулог становништва. Слегаћемо раменима и даље у нади да ћемо неким чудом преживети најезду скакаваца.
Држаћемо се и даље филозофије да може бити и горе и да нема бољег од овог најгорег...
Оковани смо лажима, уцењени ситним пословима на неодређено време. Живимо у ропству не признавајући ланце око ногу. Јебаћемо матер Ђиласу и Бошку и кукати на стране силе. Аплаудираћемо Шешељу и Вучку славећи Србију до Токија. И ове године нећемо дати Косово и Метохију а ни Српске цркве у Црној Гори а на оба места идемо као туристи стране државе. Правићемо нове деснице и левице, подмазаћемо нове мржње док сви не помремо један по један без и једног корака ка бољој будућности. Заиграћемо око пребијених бораца за опште добро јер су их таблоиди прогласили за издајнике. Запушићемо уста истини и направићемо нашу која ће се звати Права Истина. Из дана у дан уздаћемо се у браћу Русе а не у своје кљусе. Чекаћемо свемоћне ракете Руса док нам град убија усеве сваке године. Ништа нема ново у новој години, све ће бити по старом. Долази нам Божић и славићемо Христа уз ватромет, петарде и алкохол као да је свадба Аркана и Цеце.
Можда се деси некакво чудо у новој години. Волео бих ал' чисто сумњам. У сваком случају хвала на пажњи све ово време. Желим вам срећну нову годину и надам се да се неће свести на пусте жеље и пусте снове...
