Умро је Упа у чекаоници смрти...
Видео сам у пролазу умрлицу и спазио Упину слику међу бројним преминулим на табли. Некада давно рекао је за Косјерић да је то чекаоница смрти и по томе је остао упамћен. Давних година сам са њим причао о свему. Из тог човека врцале су бројне мудрости и прецизне реченице. Многи га памте по алкохолу али мени је остао у сећању из последњег разговора где сам затекао једног бистрог човека којег је заробио алкохол и спречио га да буде можда неко сасвим други од овог који је на крају отишао на онај свет без игде ичега. До душе сви ми идемо на крају без игде ичега, све остаје иза нас а ми идемо голи пред вишу силу са учињеним и не учињеним делима...
Упа ће остати упамћен на некакав начин за разлику од политичара који ће бити сасвим неважни ако већ то нису и сада.
Косјерић општина све празнија, досаднија без икаквих искри надања да ће бити боље. Једноставно ова општина је пред свршеним чином. Рутина пропадања одавно је присутна у Косјерићу. Рутински људи одлазе у друге градове за бољим условима. Рутински се избегавају чињенична стања и рутински се исмејавају сви који још увек мисле својом главом...
Полако нестају читаве варошке породице чија дворишта и куће купују мало имућнији сељаци да би им деца живела у '' бољим '' условима. По селима авлије зврје празне, коров вири иза прозора старих кућа док штале полегале на земљу сломљених кровова. Рутина пропадања одавно је присутна и нико није хтео са њом да се суочи. Разне политичке болументе обећавали су сељацима од игле до локомотиве на изборним кампањама. Остали су само зарђали ексери трулих перди да зјапе поред пута...
Сељаци су добили ризлу у сокаку којег је прва киша однела по врзинама. И док су клели судбину своју, у парњацима изгласани пили су кафицу славећи ризлу и наивне будале које су трампиле своје гласове за приколицу насипа...
Умро је Упа у чекаоници смрти...