Јер ће доћи време...
Дешавања у Црној Гори око цркве некако ме жалости. Мада ме увек растуже расколи цркве која би требала да буде симбол уједињења и помирења. Не схватам ни Српску, ни Црногорску, ни Македонску цркву, могу само да схватим Христову цркву у Србији, Црној Гори, Македонији итд. Због чега та полагања на власништво цркви када су оне заправо прављене због Исуса Христа? Ко сме уопште да назове цркву Српском, Црногорском или било којом другом државом када су оне грађене због Христа спаситеља. Пођимо од саме чињенице да је Христос један и да је његово учење дато човечанству. Али авај, народ се временом поделио на правила ових и оних, на обичаје ове или оне. А заправо је све једноставно и све треба да се своди на спасење душе покајањем и праштањем. Изгубили смо интиму са Богом па смо почели да се понашамо као неки Божији кметови који би да владају парцелама цркви. Све мање се исповедамо Богу а све више стојимо у цркви на литургији без икакве свести и учествовања у молитиви. Да, слажем се да је предивно у цркви бити на молитви али би било лепше да сви у молитви учествују. Али исто тако се морамо молити ван цркве и носити у себи веру по цео дан. Народ некад има обичај да каже не псуј у цркви али можеш кад изађеш из њеног дворишта. Као да је Бог ограђен црквеном оградом и то је то.
Вера у Бога је исполитизована свештенством који су све мање духовни пастири а све више људи који зарађују новац и стичу га преко цркве. Да то је горка истина која смета али исто тако и боде очи на многим примерима. И ова борба верника цркве у Црној Гори је типично црквено а не Божије. Ако смо сви прихватили Христа а ко то може нас онда посвађати у Христу? Око чега се народ бије и свађа? Око цркви које у Црној Гори треба да се зову Српске али држава Црна Гора то неће. Да сам ја на месту Српске патријаршије не бих никад звао Српска црква у Црној Гори но Христова и никад се не би јавио проблем подела око капитала стеченог веремном - вековима... Историја се мења као и границе као и све остало. Али оно што је вечно то су добро и зло које се не мењају од постанка.
Жалосно је гледати вернике у Христу како су им пуна уста увреда, поганштине због цркве а све мање речи покајања Господу. Многи неће уопште разумети ово што сам написао јер су потпуно изгубили основе Хришћанства. Њима је Христ Српски бог а молитва дерњава на стадионима са '' Помози Боже ''... Тешко је прихватити Христа који је опште добро а не привилегија подобних.
Не могу да подржавам ни једну страну народа у Црној Гори. Губимо Бога бранећи зидине јер бранимо их псовкама, увредама и некад мишицама. То кажем за обе зараћене стране. Да је црква у Црној Гори Христова никада се не би ни свађали око националне припадности јер ни сам Син Божији није то говорио нити учио народе поделама.
'' Јер ће доћи време када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима, и одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама. '' ( Друга посланица Тимотеју 4-3)
Вера у Бога је исполитизована свештенством који су све мање духовни пастири а све више људи који зарађују новац и стичу га преко цркве. Да то је горка истина која смета али исто тако и боде очи на многим примерима. И ова борба верника цркве у Црној Гори је типично црквено а не Божије. Ако смо сви прихватили Христа а ко то може нас онда посвађати у Христу? Око чега се народ бије и свађа? Око цркви које у Црној Гори треба да се зову Српске али држава Црна Гора то неће. Да сам ја на месту Српске патријаршије не бих никад звао Српска црква у Црној Гори но Христова и никад се не би јавио проблем подела око капитала стеченог веремном - вековима... Историја се мења као и границе као и све остало. Али оно што је вечно то су добро и зло које се не мењају од постанка.
Жалосно је гледати вернике у Христу како су им пуна уста увреда, поганштине због цркве а све мање речи покајања Господу. Многи неће уопште разумети ово што сам написао јер су потпуно изгубили основе Хришћанства. Њима је Христ Српски бог а молитва дерњава на стадионима са '' Помози Боже ''... Тешко је прихватити Христа који је опште добро а не привилегија подобних.
Не могу да подржавам ни једну страну народа у Црној Гори. Губимо Бога бранећи зидине јер бранимо их псовкама, увредама и некад мишицама. То кажем за обе зараћене стране. Да је црква у Црној Гори Христова никада се не би ни свађали око националне припадности јер ни сам Син Божији није то говорио нити учио народе поделама.
'' Јер ће доћи време када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима, и одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама. '' ( Друга посланица Тимотеју 4-3)
