Примитивци коло воде...
Косјерић је некада имао јако језгро интелектуалних људи који су били у стању да се супроставе режими Милошевића. На жалост временом то језгро људи је нестало и остали смо без икакве снаге да се супроставимо повампиреним деведесетим. Задњих неколико избора осетно се видело да не постоји чврсто језгро опозиције која једноставно није била у стању да се супростави најезди простаклука власти...
Тих деведесетих били смо у једном тренутку сви под истим кровом дал' то био СПО или ДС итд. Оног тренутка када се назирао пад локалних социјалиста почеле су и поделе опозиције. И поред тога имали смо и даље јако језгро отпора. Петог октобра показали смо праву снагу и победили. Једноставно жеља за променом била је огромна и нико то није могао да поквари. А онда се десило оно најгоре...
Опозиција после револуције једноставно није умела да се носи са изазовом промена а оне су биле нужне за спас Србије која је заглибила дубоко у блато. Како у Србији тако и у малом Косјерићу опозиција није радила корените промене друштва него је упала у колотечину која је на крају изневерила сав онај народни труд деведесетих. Највећа грешка опозиције што није похапсила разна политичка говна деведесетих. Данас имамо као казну и одмазду на власти најгоре из тог доба. Многи из опозиције прешалтали су се у напредњаке јер су били превише заљубљени у функције. Стварале су се неприродне коалиције попут оне срамне СНС-ДСС-Нова Србија. Косјерић је тада добио заиста најгору комбинацију на власти а касније у другом мандату СНС окупља још већи политички шљам који данас влада општином Косјерић. То је велика група лоших карактера који су оличење похлепе, сујете и соптвене користи. Никада нисмо имали тако лоше кадрове на функцијама, никада нисмо имали толико зевзека који се питају нешто у општини. Све је то последица распада оног чврстог језгра којег смо имали некада...
Многи паметни су одавно отишли из Косјерића, неки су на жалост преминули. Остала је шачица људи које беспоштедно меље систем али се они и даље боре а све личи да је узалуд. Оно што је Милошевић створио данас је још горе три пута више. За време Слобе народ је посрнуо дубоко у агонију примитивизма а данас је то далеко више присутно него тада. Примитивизам, бахатост, јајарлук, мућкања, насиље, лажи, преваре красе данашњу власт у Србији.
Многи људи у Косјерићу су се предали и прешли у табор напредњака због егзистенције и тог неког '' мира '' који је привидан. Многи су били жестоке демократе - жутаћи да би данас проводили сјајно дружење са напредњацима. Једног дана када пукне власт Вучића биће веома тешко направити чисту власт без икаквих додира са онима који су се распршили по СНС-у на овакав или онакав начин. А било какво политичко праштање биће самоубиство сваке наредне власти. Да би се систем рестартовао једноставно будућа нека власт мора имати строга правила да се нико од ових данас не врати у политички живот. А да би се Србија вратила на прави пут демократског друштва, мора жестоко обавити посао чишћења институција. Пети октобар је велика грешка што тада опозиција није похапсила све могуће кримосе из СПС, ЈУЛ-а, СРС-а и сл. Највећа глупост је била праштање социјалистима који су преживели уз помоћ опозиције. Још већа глупост је што су напредњаци настали захваљујући демократама који су хтели да ослабе радикале а добили су тројанског коња.
Ни сама Србија више нема јако интелектуално језгро које би било моћно да привуче народ. На жалост већина грађана Србије залуђена је медијском преваром која непрестано сатанизује било какав отпор према власти. Примитивизам народа је огроман. То се јасно види на изборима где се бирају најгори, то се види ко седи на функцијама, то се види на митинзима и по интересовањима читања као што су таблоиди. Затуцаност је држала на власти Милошевића деценију а данас је још горе јер пре Милошевића постојао је много већи број образованих људи. Шта данас имамо? Немамо ништа јер прво су уништили образовање да би данас имали разне будалетине које се нешто питају. Више немамо ни цркву као синоним честитости и здравог разума, немамо ни војску коју смо некад поштовали. Плашимо се за здравље јер нам је здравство болесно. Плашимо се свега јер нам је систем у рукама кримогене политике.
Како ћемо се изборити не знам. Знам да ако не променимо ову власт да нећемо имати ни Србију ни слободу а ни живот нормалног човека. Али шта се ту може кад будале дају глас за усрану приколицу ризле. Некад помислим да треба охрабрити ово зло како би што брже само себе појело и саџгало у паклу који ствара око себе...
Јебем ли га...
Тих деведесетих били смо у једном тренутку сви под истим кровом дал' то био СПО или ДС итд. Оног тренутка када се назирао пад локалних социјалиста почеле су и поделе опозиције. И поред тога имали смо и даље јако језгро отпора. Петог октобра показали смо праву снагу и победили. Једноставно жеља за променом била је огромна и нико то није могао да поквари. А онда се десило оно најгоре...
Опозиција после револуције једноставно није умела да се носи са изазовом промена а оне су биле нужне за спас Србије која је заглибила дубоко у блато. Како у Србији тако и у малом Косјерићу опозиција није радила корените промене друштва него је упала у колотечину која је на крају изневерила сав онај народни труд деведесетих. Највећа грешка опозиције што није похапсила разна политичка говна деведесетих. Данас имамо као казну и одмазду на власти најгоре из тог доба. Многи из опозиције прешалтали су се у напредњаке јер су били превише заљубљени у функције. Стварале су се неприродне коалиције попут оне срамне СНС-ДСС-Нова Србија. Косјерић је тада добио заиста најгору комбинацију на власти а касније у другом мандату СНС окупља још већи политички шљам који данас влада општином Косјерић. То је велика група лоших карактера који су оличење похлепе, сујете и соптвене користи. Никада нисмо имали тако лоше кадрове на функцијама, никада нисмо имали толико зевзека који се питају нешто у општини. Све је то последица распада оног чврстог језгра којег смо имали некада...
Многи паметни су одавно отишли из Косјерића, неки су на жалост преминули. Остала је шачица људи које беспоштедно меље систем али се они и даље боре а све личи да је узалуд. Оно што је Милошевић створио данас је још горе три пута више. За време Слобе народ је посрнуо дубоко у агонију примитивизма а данас је то далеко више присутно него тада. Примитивизам, бахатост, јајарлук, мућкања, насиље, лажи, преваре красе данашњу власт у Србији.
Многи људи у Косјерићу су се предали и прешли у табор напредњака због егзистенције и тог неког '' мира '' који је привидан. Многи су били жестоке демократе - жутаћи да би данас проводили сјајно дружење са напредњацима. Једног дана када пукне власт Вучића биће веома тешко направити чисту власт без икаквих додира са онима који су се распршили по СНС-у на овакав или онакав начин. А било какво политичко праштање биће самоубиство сваке наредне власти. Да би се систем рестартовао једноставно будућа нека власт мора имати строга правила да се нико од ових данас не врати у политички живот. А да би се Србија вратила на прави пут демократског друштва, мора жестоко обавити посао чишћења институција. Пети октобар је велика грешка што тада опозиција није похапсила све могуће кримосе из СПС, ЈУЛ-а, СРС-а и сл. Највећа глупост је била праштање социјалистима који су преживели уз помоћ опозиције. Још већа глупост је што су напредњаци настали захваљујући демократама који су хтели да ослабе радикале а добили су тројанског коња.
Ни сама Србија више нема јако интелектуално језгро које би било моћно да привуче народ. На жалост већина грађана Србије залуђена је медијском преваром која непрестано сатанизује било какав отпор према власти. Примитивизам народа је огроман. То се јасно види на изборима где се бирају најгори, то се види ко седи на функцијама, то се види на митинзима и по интересовањима читања као што су таблоиди. Затуцаност је држала на власти Милошевића деценију а данас је још горе јер пре Милошевића постојао је много већи број образованих људи. Шта данас имамо? Немамо ништа јер прво су уништили образовање да би данас имали разне будалетине које се нешто питају. Више немамо ни цркву као синоним честитости и здравог разума, немамо ни војску коју смо некад поштовали. Плашимо се за здравље јер нам је здравство болесно. Плашимо се свега јер нам је систем у рукама кримогене политике.
Како ћемо се изборити не знам. Знам да ако не променимо ову власт да нећемо имати ни Србију ни слободу а ни живот нормалног човека. Али шта се ту може кад будале дају глас за усрану приколицу ризле. Некад помислим да треба охрабрити ово зло како би што брже само себе појело и саџгало у паклу који ствара око себе...
Јебем ли га...