Последњи поздрав вечитом дечаку...
Отишао је велики дечак и са њим предивне маште које су осветљавале ову варош прекривену маглом. Отишао је вечити сањар који нам је даривао бројне песме, приче и представе. Отишао је и глумац, песник, новинар, писац, режисер...
Нема више Бана Вукотића, отишао је у неке друге пределе уморан од дуге битке. Такви људи препуни идеја вечито су морали гурати камен уз брдо својим рукама и ногама да би остварили велика дела. Несхваћен од средине која није умела да препозна овај драгуљ креативности али ипак неуморан у стварању. Од како сам упознао Бана увек је био човек идеја и кад год смо се срели биле су то приче шта би могло а шта не би. Некада смо и слегали раменима на неким тмурним временима. Прошле године поклонио ми је две књиге а трећу послао по Звонцету са којим је давних година играо у представи '' Плацента превијум '' коју је и написао и режирао. И данас дању се та представа памти и препричава. Једном сам глумео у представи '' Вирус '' главну улогу. На крају представе пришао ми је Бане и рекао: '' Косјерић је добио новог глумца ''. Тада је имао идеју да направи '' Плаценту превијум 2 '' а да заједно ира његов син Владе и ја. На жалост та се идеја није остварила. Али Бане ми је тада подарио крила као младом човеку који се опробао у глуми.
Бане је човек од акције, помагао је многима колико је могао. Али оно што бар ја памтим је његова непресушна креативност. Знао је и да буде тежак сарадник али то је тако увек са јаким личностима. Са њим реализација идеје сецира се до малих детаља да би корак по корак то постало импресивно дело. Временом смо се ређе виђали тек по некад на улици. Сви смо се заправо по мало удаљили једни од других и само се некад запрепастимо када чујемо да један од нас више није жив. Дошла су нека чудна времена тишине, отуђености и самоће. Можда је и сам бог узео Бана да се више не мучи јер коме више даривати мудре приче код глувих ушију? Тешка су то времена када имаш дар говора а многи су се претворили у глуве и ћораве...
Банетова књига коју ми је послао по Звонку '' Овако се то воли '' чекала је можда овај тужан тренутак. Једна Банетова песма посебно ме дирнула '' Ако одеш ''.
Драги Бане ово је мој мали и скромни опроштај од тебе. Тешко је да врабац пише о орлу. Сетио сам се Јустина Поповића када је требао да напише нешто о Николају Велимировићу. Сада сам се и ја тако осетио. Хвала на свему Бане, на бројним саветима, критикама и идејама. Без тебе ова варош никад неће бити иста...
Нема више Бана Вукотића, отишао је у неке друге пределе уморан од дуге битке. Такви људи препуни идеја вечито су морали гурати камен уз брдо својим рукама и ногама да би остварили велика дела. Несхваћен од средине која није умела да препозна овај драгуљ креативности али ипак неуморан у стварању. Од како сам упознао Бана увек је био човек идеја и кад год смо се срели биле су то приче шта би могло а шта не би. Некада смо и слегали раменима на неким тмурним временима. Прошле године поклонио ми је две књиге а трећу послао по Звонцету са којим је давних година играо у представи '' Плацента превијум '' коју је и написао и режирао. И данас дању се та представа памти и препричава. Једном сам глумео у представи '' Вирус '' главну улогу. На крају представе пришао ми је Бане и рекао: '' Косјерић је добио новог глумца ''. Тада је имао идеју да направи '' Плаценту превијум 2 '' а да заједно ира његов син Владе и ја. На жалост та се идеја није остварила. Али Бане ми је тада подарио крила као младом човеку који се опробао у глуми.
Бане је човек од акције, помагао је многима колико је могао. Али оно што бар ја памтим је његова непресушна креативност. Знао је и да буде тежак сарадник али то је тако увек са јаким личностима. Са њим реализација идеје сецира се до малих детаља да би корак по корак то постало импресивно дело. Временом смо се ређе виђали тек по некад на улици. Сви смо се заправо по мало удаљили једни од других и само се некад запрепастимо када чујемо да један од нас више није жив. Дошла су нека чудна времена тишине, отуђености и самоће. Можда је и сам бог узео Бана да се више не мучи јер коме више даривати мудре приче код глувих ушију? Тешка су то времена када имаш дар говора а многи су се претворили у глуве и ћораве...
Банетова књига коју ми је послао по Звонку '' Овако се то воли '' чекала је можда овај тужан тренутак. Једна Банетова песма посебно ме дирнула '' Ако одеш ''.
Ако одеш, да л' ћу те некада срести,
макар срећну, на лепшем и бољем трагу.
Да л' ће ми тада допрети до свести
да сам те пронашао блиску и драгу.
Ако одеш, остаће улице пусте...
Не, неће, наше ће друштво бити тамо.
Све ће бити исто кад се ноћи спусте,
све једнако, ал' ти нећеш бити само.
Правићемо и без тебе журке старе,
на твоје ће место нека друга стати,
можда ће мене игре с њом да упаре.
О, да л' ће бар тада срце да ти пати.
Једном док будем шетао тротоаром сетићу се Банета и срешћу га онаквог како сам га упамтио. Ведар, причљив и шаљив. Такви људи се не заборављају јер нису иза себе рушили ни ћутали, ни крили се, такви људи су усправно ходали ма колико то усправно било опасно.
А Бане је оставио своје речи као наук али и објаснио:
Нека ме не пита никад нико за ове речи. Где им је порекло, јесу ли аманет, колико је дубок жиг бола и једа на њих нанет. ( Из књиге '' Сузе Пиљарева - Бане Вукотић)
Драги Бане ово је мој мали и скромни опроштај од тебе. Тешко је да врабац пише о орлу. Сетио сам се Јустина Поповића када је требао да напише нешто о Николају Велимировићу. Сада сам се и ја тако осетио. Хвала на свему Бане, на бројним саветима, критикама и идејама. Без тебе ова варош никад неће бити иста...