Осврт уз Казалиште...
На бадње вече док су звона звонила пред црквом светог Блажа ти си душо стајала...
Док сам листао странице дневника тишину је прекинула песма са радија од Прљавог Казалишта. Колико смо само пута запевали ову песму, напили се уз њу не мислећи да је Католичка, да је Казалиште из Хрватске. Песма је лепа и то је то. Истина је да музика не познаје границе и да су осећања среће и туге идентична за сваког човека. На тренутак сам се препустио машти да музика побеђује свако зло али у исто време жацнула ме чињеница да колико добро има своју публику тако и зло поседује своју.
Стиже Божић по мени један од најлепших празника. Памтим га као снежног са великим пахуљама снега, неким чудесним миром. Временом Божић је постао у Србији тешка лакрдија. Унели се ватромети што је по мени више Кинески обичај. Петарде и остала шенлучења више личе на свадбу Аркана и Цеце него на рођење Христа. Онај некадашњи духовни мир Божића нарушили су разни геаци васпитани на турбо фолку, ненадјебљибом филозофијом деведесетих када су момци набилдовани упасивали горњи део тренерке у панталоне и звали се дизелаши. Све је то времено мутирало у још горе неукусе па нам Божић више личи на карневал у Бразилу.
Но, поново ми се Казалиште провлачи са песмом '' Сретан Божић'' где стихови кажу:
'' Сретан Божић гладна дјецо и сви стари немоћни. Политичари неће доћи - дарове вам донети. Сретан Божић без капута браћо и све бивше љубави, неправде ће ионако снег и тамјан прекрити ''...
Иде се по бадњак. Прво оде се у туђу шуму и дрпи дрво и самим тим се крши Божији закон '' Не кради ''. Онда се у то име попије по која ракија али се обавезно прекрсти јербо то је православно алкохолисање један вид течног освештавања изнутра. Кад боље размислим Божић је препун варовања из паганског доба Срба и мноштвом обичаја које се разликује од места до места. Најбоље се види право стање духовног стадијума када се прати бадњак до цркве. Шљема се врућа ракија, бацају се петарде и спрда се у поворци. Када се дође до цркве половина верника је пјано или припито а да не причамо што се и у црквеном дворишту служу врућа. Ми смо све наше светковине претворили у повод да се пије и да се запуца. Таквим понашањем смо далеко од суштине Христовог учења али и даље тврдимо да смо једини прави верници...
Неки дан када су испред амбасаде Црне Горе дошли Звездини навијачи да бране веру урлајући и палећи заставу је типичан пример турбо православаца који су веру схватили као модни тренд. И све нам се на то своди. Ти си крштен и по аутоматици идеш у рај, а тамо батице изобиље. Нешто слично ко Муџахедини када им утуве у главу да се разнесу експолозивом јер их на небу чека сијасет девица. Идемоооо бате! О хо хоооо!!!
Знам да многима смета ово што напишем у вези вере и Бога али то је истина и ја не могу да ћутим гледајући како све иде у погрешном смеру. Искрен да будем поповима бих забранио да реч проговоре о политици, ратовима и сл. Попови су много допринели увлачењу нације у ратове да се не лажемо. Зато бих увео порез свештенству и црквене плате. Овако не зна се часни ред ко колико заради. Буџет цркве може да се направи таман за плате па нека и попови виде како живи стадо.
Божић стиже и треба да се поздрављамо са '' Мир Божији Христос се роди ''. Да ли ћемо заиста бити мирјани или ћемо мир бранити сукобима. Да ли ћемо бити достојни овог поздрава? Да ли ћемо бити искрени са овим часним поздравом? То све зависи од нас самих колико смо прихватили Христа у себи а колико се само фолирамо пред светом...
А за крај послушајте и ову песму...
Док сам листао странице дневника тишину је прекинула песма са радија од Прљавог Казалишта. Колико смо само пута запевали ову песму, напили се уз њу не мислећи да је Католичка, да је Казалиште из Хрватске. Песма је лепа и то је то. Истина је да музика не познаје границе и да су осећања среће и туге идентична за сваког човека. На тренутак сам се препустио машти да музика побеђује свако зло али у исто време жацнула ме чињеница да колико добро има своју публику тако и зло поседује своју.
Стиже Божић по мени један од најлепших празника. Памтим га као снежног са великим пахуљама снега, неким чудесним миром. Временом Божић је постао у Србији тешка лакрдија. Унели се ватромети што је по мени више Кинески обичај. Петарде и остала шенлучења више личе на свадбу Аркана и Цеце него на рођење Христа. Онај некадашњи духовни мир Божића нарушили су разни геаци васпитани на турбо фолку, ненадјебљибом филозофијом деведесетих када су момци набилдовани упасивали горњи део тренерке у панталоне и звали се дизелаши. Све је то времено мутирало у још горе неукусе па нам Божић више личи на карневал у Бразилу.
Но, поново ми се Казалиште провлачи са песмом '' Сретан Божић'' где стихови кажу:
'' Сретан Божић гладна дјецо и сви стари немоћни. Политичари неће доћи - дарове вам донети. Сретан Божић без капута браћо и све бивше љубави, неправде ће ионако снег и тамјан прекрити ''...
Иде се по бадњак. Прво оде се у туђу шуму и дрпи дрво и самим тим се крши Божији закон '' Не кради ''. Онда се у то име попије по која ракија али се обавезно прекрсти јербо то је православно алкохолисање један вид течног освештавања изнутра. Кад боље размислим Божић је препун варовања из паганског доба Срба и мноштвом обичаја које се разликује од места до места. Најбоље се види право стање духовног стадијума када се прати бадњак до цркве. Шљема се врућа ракија, бацају се петарде и спрда се у поворци. Када се дође до цркве половина верника је пјано или припито а да не причамо што се и у црквеном дворишту служу врућа. Ми смо све наше светковине претворили у повод да се пије и да се запуца. Таквим понашањем смо далеко од суштине Христовог учења али и даље тврдимо да смо једини прави верници...
Неки дан када су испред амбасаде Црне Горе дошли Звездини навијачи да бране веру урлајући и палећи заставу је типичан пример турбо православаца који су веру схватили као модни тренд. И све нам се на то своди. Ти си крштен и по аутоматици идеш у рај, а тамо батице изобиље. Нешто слично ко Муџахедини када им утуве у главу да се разнесу експолозивом јер их на небу чека сијасет девица. Идемоооо бате! О хо хоооо!!!
Знам да многима смета ово што напишем у вези вере и Бога али то је истина и ја не могу да ћутим гледајући како све иде у погрешном смеру. Искрен да будем поповима бих забранио да реч проговоре о политици, ратовима и сл. Попови су много допринели увлачењу нације у ратове да се не лажемо. Зато бих увео порез свештенству и црквене плате. Овако не зна се часни ред ко колико заради. Буџет цркве може да се направи таман за плате па нека и попови виде како живи стадо.
Божић стиже и треба да се поздрављамо са '' Мир Божији Христос се роди ''. Да ли ћемо заиста бити мирјани или ћемо мир бранити сукобима. Да ли ћемо бити достојни овог поздрава? Да ли ћемо бити искрени са овим часним поздравом? То све зависи од нас самих колико смо прихватили Христа у себи а колико се само фолирамо пред светом...
А за крај послушајте и ову песму...