Богу хвала ја сам атеиста...
Сиромаштво на сваком кораку. Здравство у катастрофалном стању. Институције су нам обезвређене. Сваки дан видимо све празније улице. Људи или побегну ван државе или умиру. Уместо да се дигнемо на ноге и сви на улице да зауставимо пропадање државе ми се бавимо светињама у Црној Гори. Децу лечимо СМС порукама! До те мере смо довели своје животе да се болесници осећају беспомоћно, да се покрадени осећају незаштићено, да се сваки дан осећа неизвесност од сиромаштва. И шта радимо? Урламо уз Амфилохија '' Не дамо светиње ''.
Жалосно је колико смо ми народ наопак, колико смо наивни и поводљиви. Овамо састављаш крај са крајем и уместо да се буниш на бројне неправде, ти агитујеш за Амфилохија који неће никад осетити кризу рачуна, кредита, лошег здравства, немаштину итд. Где си народе да одбраниш достојанство државе? Нема те јер пола вас иде на митинге, друга половина млати празну сламу по друштвеним мрежама о теоријама завере. Где си Србине да заштитиш просвету која је стуб образовања деце? Ћутиш и чешеш јајца док јебеш матер Црногорцима који нису уз Амфилохија. Где си Србине да одбраниш човека који је разоткрио државну мафију? Нема те! Чешеш јајца за распалим компјутером и вичеш '' О! Тоооо браћо ''! Што су запалили Црногорску заставу. Најидеалније би било да се запуца а ти Србине да седиш за компјутером, пијеш кафу уз брљу и навијаш. Можда ти прекине еуфорију судски извршитељ који ће те истерати из сопственог огњишта због неких дугова. Тад почињеш да плачеш и да се осврћеш има ли где народа да ти помогне. Нема! Ено их седе за компјутером и бране светиње од Мила Ђукановића. Можда ти се не дај Боже слоши па завршиш у болници где ће ти служити печени лук или доделити саламу без хлеба. Питећеш се шта је ово? Али нема одговора јер кога је брига за тебе кад је интересантније гледати у Црној Гори поворке са крстовима и певати '' Христе Боже распети и свети '' али то је све од Христа у песми, све остало је у корачници, рату, Косову, погибенију и сл. И ти си мислио да је то духовна песма али није да те одмах разочарам.
Док си се бавио Сорошевцима, равном земљом, масонеријом и осталим заверама, продао си глас за кесу сардина и сад јебеш матер комшији напредњаку који је постао неко мудо у општини и прима плату док се ти ломаташ на зарђалом трактору. Тај ће ти још мало доћи у парном оделу и обећати приколицу ризле да поспеш сокаком и даћеш му опет глас да би првом јачом кишом сва ризла отишла у врзину. И опет ћеш му све по списку али не чује те он до идућих избора. Онда ћеш сав бес своје немоћи искалити на Фејсбуку и јебати мајку оним Миловим издајницима и сотонама.
Ми се у Србији понашамо као да нам цветају руже, тече мед и млеко и сви смо богати па имамо све време овог света да се посветимо проблемима у другој држави. А заправо је све супротно. Сви су побегли од нас и то је болна истина. Једини смо ми остали у митолошким победама, митолошким боговима да свима показујемо средњи прст и кривимо сав свет за сопствене будалаштине. Никад нећемо признати своје грешке и то нас кошта тако што нам разумни беже, образовани одлазе а млади не виде простор за живот у Србији. Ово је предивна земља али у њој живи неки чудан народ који је градио светлу будућност и има изузетну историју. Али временом се тај народ изгубио у свему. Тај исти народ који данас брани светиње се одрекао јавно Бога и приклонио идолопоклоништву комунизма носећи штафете Јосипу Брозу Титу. Од тада не уме да се састави нити идентификује као нација. Личимо на проклетнике који су изгнани из раја. Тумарамо пред рајским вратима гарави у дроњама и љутимо се на Бога што смо га издали и одрекли га се.
У последње време у Србији буја национализам и опет се примио не од напредњака, примио се преко попова. Сваки пут наша црква уместо да мири народ, она куражи за своју корист разно политичко смеће и разне квази патриотске снаге да би сачувала имовину. Да се више не лажемо око тога, то је јебена истина! Знам да ће многи шиштати на моје речи али исто знам и да ће цвилети на крају знајући да сам био у праву.
Искрено речено како сам старији све више схватам колико је важно везати ум за Бога а не за мантијаше. Бог је моје спасење а не онај који ми отаља молитву и чека црвену јер ваља се... Учење спасења је огледање о Христа. Када су питали светог Јустина Поповића из манастира Ћелије ако би морао да оде на пусто острво које би књиге понео са собом јер је имао огромну библиотеку. Он им је рекао '' Нови Завет '' и ништа више... Зато драга браћо и сестре по Христу у шаке Нови Завет па сваки дан по један стубић прочитајте. Не журите него храните се речима наших апостола. Ваља прочитати и научити директно од Сина Божијег о вери. То је непромењени извор знања дат сваком човеку на планети за спасење...
Огледајте се о кротости светаца, њиховом покајању и праштању. Ни један није био јуришник нити је свештао аутомобиле, пушке, венчавао народ где им се навре нити је изазивао клику и буну. Светитељи су окупљали народ у невољи и давали им утеху Божију. Свети Серафим Сваровски је толико био смирен и у молитви да му је гризли долазио и седео поред њега. Угледајмо се на оне који су живели за Господа и у Господу. Манимо се ових разјарених бизнисмена који возају своје гузице у удобним седиштима прескупе лимарије и носе шљаштеће украсе на мантијама. Они тек треба да се покају и врате ономе чему и треба да служе а то је Богу...
Градимо мир да би могли живети у њему...
Не понашајмо се као афоризам који каже '' Богу хвала ја сам атеиста ''...
Док си се бавио Сорошевцима, равном земљом, масонеријом и осталим заверама, продао си глас за кесу сардина и сад јебеш матер комшији напредњаку који је постао неко мудо у општини и прима плату док се ти ломаташ на зарђалом трактору. Тај ће ти још мало доћи у парном оделу и обећати приколицу ризле да поспеш сокаком и даћеш му опет глас да би првом јачом кишом сва ризла отишла у врзину. И опет ћеш му све по списку али не чује те он до идућих избора. Онда ћеш сав бес своје немоћи искалити на Фејсбуку и јебати мајку оним Миловим издајницима и сотонама.
Ми се у Србији понашамо као да нам цветају руже, тече мед и млеко и сви смо богати па имамо све време овог света да се посветимо проблемима у другој држави. А заправо је све супротно. Сви су побегли од нас и то је болна истина. Једини смо ми остали у митолошким победама, митолошким боговима да свима показујемо средњи прст и кривимо сав свет за сопствене будалаштине. Никад нећемо признати своје грешке и то нас кошта тако што нам разумни беже, образовани одлазе а млади не виде простор за живот у Србији. Ово је предивна земља али у њој живи неки чудан народ који је градио светлу будућност и има изузетну историју. Али временом се тај народ изгубио у свему. Тај исти народ који данас брани светиње се одрекао јавно Бога и приклонио идолопоклоништву комунизма носећи штафете Јосипу Брозу Титу. Од тада не уме да се састави нити идентификује као нација. Личимо на проклетнике који су изгнани из раја. Тумарамо пред рајским вратима гарави у дроњама и љутимо се на Бога што смо га издали и одрекли га се.
У последње време у Србији буја национализам и опет се примио не од напредњака, примио се преко попова. Сваки пут наша црква уместо да мири народ, она куражи за своју корист разно политичко смеће и разне квази патриотске снаге да би сачувала имовину. Да се више не лажемо око тога, то је јебена истина! Знам да ће многи шиштати на моје речи али исто знам и да ће цвилети на крају знајући да сам био у праву.
Искрено речено како сам старији све више схватам колико је важно везати ум за Бога а не за мантијаше. Бог је моје спасење а не онај који ми отаља молитву и чека црвену јер ваља се... Учење спасења је огледање о Христа. Када су питали светог Јустина Поповића из манастира Ћелије ако би морао да оде на пусто острво које би књиге понео са собом јер је имао огромну библиотеку. Он им је рекао '' Нови Завет '' и ништа више... Зато драга браћо и сестре по Христу у шаке Нови Завет па сваки дан по један стубић прочитајте. Не журите него храните се речима наших апостола. Ваља прочитати и научити директно од Сина Божијег о вери. То је непромењени извор знања дат сваком човеку на планети за спасење...
Огледајте се о кротости светаца, њиховом покајању и праштању. Ни један није био јуришник нити је свештао аутомобиле, пушке, венчавао народ где им се навре нити је изазивао клику и буну. Светитељи су окупљали народ у невољи и давали им утеху Божију. Свети Серафим Сваровски је толико био смирен и у молитви да му је гризли долазио и седео поред њега. Угледајмо се на оне који су живели за Господа и у Господу. Манимо се ових разјарених бизнисмена који возају своје гузице у удобним седиштима прескупе лимарије и носе шљаштеће украсе на мантијама. Они тек треба да се покају и врате ономе чему и треба да служе а то је Богу...
Градимо мир да би могли живети у њему...
Не понашајмо се као афоризам који каже '' Богу хвала ја сам атеиста ''...