Шта после короне?
Аплаузи су утихнули, бар се не чују у Косјерићу који је одавно у атмосфери изолације. Није ово прво вече тишине, слушао сам је сваке вечери већ неколико година. Вазда смо се у друштву питали где је народ и констатовали да су празне улице. Полицијски час од пет сати унео је језив осећај ускраћивања слободе. Свестан сам да је то мера која има циљ да се прекине ширење заразе. Али оно увек али намеће ти хиљаду питања која копкају доконост у четири зида.
Првих дана сам прочитао књигу о Фредију Меркјурију. Фантастична књига која не говори само о медијској звезди већ упоредо прати настанак ХИВ-а и одрастање Фредија. Почело је од мајмуна давне 1908 у Белгијском конгу у самом срцу Африке. Деценију касније ланац инфекције вирусом се настављао ограничен на територију Конга. ХИВ је стрпљиво чекао своју визу за свет. Иронично је то што се ХИВ пренео у свет преко здравствених радника. Тај низ околности отпочет је серијом добронамерних, али несрећних медицинских кампања у Конгу у периоду од 1921. до 1959. Надлежни за здравство у колонији, решени да лече људе од изнурујућих и често смртоносних тропских болести попут болести спавања, почели су да користе, први пут, масовно произвођење шприцева за једнократну употребу. Хиподермски шприцеви су у употреби од 1848.године. Током једне експедиције ка горњем сливу реке Сангау периоду од 1917. до 1919, француски доктор Јуџин Жамот је лечио 5300 пацијената од болести спавања, употребљавајући само 6 шприцева. То је била идеална прилика да се шири нова болест за коју нико није знао која је и шта је али су остали трагови необјашњивих симптома који су се касније сврстали у ХИВ.
У књизи је баш детаљно објашњен пут и развој ХИВ-а. Мукотрпно урађена студија вредна читања објашњава како се вирус шири планетом. Али за ХИВ знамо како је настао али данас у двадесет и првом веку имамо корону која је изазвала општи хаос и страх у целом свету. Било је вазда појава неког опасног вируса. Сећамо се лудих крава, птичијег грипа, свињског итд. Ипак нас ти вируси нису отерали у куће нити нам увели полицијски час. За корону сам чуо успутно као и за свињски грип. Негде у неком делу света неки вирус заразио неке људе. Чуо сам и за Италију исто тако успутно не региструјући значај вести. На друштвеним мрежама прво сам видео председника и оног вирусолога Несторовића како се нешто церекају на конференцији за медије. Тада сам први пут обратио пажњу на корону. Видео сам да је свет у параноји и огромном страху. Жртава од вируса на све стране. Први пут сам се забринуо јер нисам уопште обраћао пажњу и све ми је деловало шокантно. А онда Председник Вучић и доктор Несторовић збијају шале на рачун короне. Тек тада сам се забринуо јер шарлатански наступ једног доктора и председника државе сваком иоле паметном буде јасно да нешто није уреду. Корона је коначно прихваћена као опасност по здравље грађана Србије...
Собзиром да је држава Србија под владавином Вучића непрестано бомбардовала народ ударним атентатима на Вучића, па заверама жутих, па фашизмом и са сто још неких бум наслова, народ је за корону реаговао млако јер сматрао је ту вест као и сваки Информеров атентат на председника. Народ је просто постао имун на скандалозне вести, завере, сатанизацију опозиције и страним плаћеницима. Када се појавила права опасност последице медијског затуцавања народа биле су очигледне. Наједном из људи искочила су мишљења. Могли смо чути групу мишљења формирану око медијског васпитања Информера, Пинка, Трећег Ока. Са друге стране имали смо групу '' Небеска Србија '' који су наједном постали транспарентни верници. Били су гласни све док се нису појавили случајеви заражених свештеника. До тада су вирус убијали тамјаном. Онда смо имали ове који вечито живе у борби против масона, људи гуштера и сличних теорија завера. Од целе ове гунгуле једва си могао да допреш до правих информација о вирусу. Највећу забуну почео је председник Србије са доктором Несторовићем а после њих све је кренуло попут шумског пожара. Сада смо под полицијским часом и ванредним стањем. Пошто више није могуће било уверити људе у опасност од вируса, ајмо на мере пендрека и дугих цеви. И тек тада кренуло је пумпање страхом. Поред полицијског часа држава користи и психолошки метод застрашивања народа. До неке границе то је и оправдано али код нас се иде из крајности у крајност.
Председник се понаша неотесано свако вече и наравно он је наша мајка и отац, баба и деда и мајка Србија. Без њега ми не би ни постојали. Али и у томе има неког добра, све је више људи који гасе ТВ. Јасно нам је да треба придржавати се преветнивних мера, знамо то председниче. У четири зида убијамо досаду и стварно нам не треба Вучић преко малог екрана да нас убија у појам.
Људи су почели да причају међусобно. Никад више приче са прозора на прозор. У овом полицијском часу људи су се рестартовали од медијских опијума. Почели су да комуницирају и да се осмехују. Изгледа да је корона лек свести народа. Почели су људи да схватају колико требају једни другима. Јебо чланске карте и страначке зађевице, ко им јебе матер! Треба ли ти шта комшија? Изађох да не слушам оног драмосера на телевизији на курац ми се попео...
Победићемо вирус и живот ће се наставити. Само је ствар да видимо каквио ћемо изаћи из овог карантина и колико смо се ментално опоравили од деценијских лажи и пресија. Живи били па видели...
Првих дана сам прочитао књигу о Фредију Меркјурију. Фантастична књига која не говори само о медијској звезди већ упоредо прати настанак ХИВ-а и одрастање Фредија. Почело је од мајмуна давне 1908 у Белгијском конгу у самом срцу Африке. Деценију касније ланац инфекције вирусом се настављао ограничен на територију Конга. ХИВ је стрпљиво чекао своју визу за свет. Иронично је то што се ХИВ пренео у свет преко здравствених радника. Тај низ околности отпочет је серијом добронамерних, али несрећних медицинских кампања у Конгу у периоду од 1921. до 1959. Надлежни за здравство у колонији, решени да лече људе од изнурујућих и често смртоносних тропских болести попут болести спавања, почели су да користе, први пут, масовно произвођење шприцева за једнократну употребу. Хиподермски шприцеви су у употреби од 1848.године. Током једне експедиције ка горњем сливу реке Сангау периоду од 1917. до 1919, француски доктор Јуџин Жамот је лечио 5300 пацијената од болести спавања, употребљавајући само 6 шприцева. То је била идеална прилика да се шири нова болест за коју нико није знао која је и шта је али су остали трагови необјашњивих симптома који су се касније сврстали у ХИВ.
У књизи је баш детаљно објашњен пут и развој ХИВ-а. Мукотрпно урађена студија вредна читања објашњава како се вирус шири планетом. Али за ХИВ знамо како је настао али данас у двадесет и првом веку имамо корону која је изазвала општи хаос и страх у целом свету. Било је вазда појава неког опасног вируса. Сећамо се лудих крава, птичијег грипа, свињског итд. Ипак нас ти вируси нису отерали у куће нити нам увели полицијски час. За корону сам чуо успутно као и за свињски грип. Негде у неком делу света неки вирус заразио неке људе. Чуо сам и за Италију исто тако успутно не региструјући значај вести. На друштвеним мрежама прво сам видео председника и оног вирусолога Несторовића како се нешто церекају на конференцији за медије. Тада сам први пут обратио пажњу на корону. Видео сам да је свет у параноји и огромном страху. Жртава од вируса на све стране. Први пут сам се забринуо јер нисам уопште обраћао пажњу и све ми је деловало шокантно. А онда Председник Вучић и доктор Несторовић збијају шале на рачун короне. Тек тада сам се забринуо јер шарлатански наступ једног доктора и председника државе сваком иоле паметном буде јасно да нешто није уреду. Корона је коначно прихваћена као опасност по здравље грађана Србије...
Собзиром да је држава Србија под владавином Вучића непрестано бомбардовала народ ударним атентатима на Вучића, па заверама жутих, па фашизмом и са сто још неких бум наслова, народ је за корону реаговао млако јер сматрао је ту вест као и сваки Информеров атентат на председника. Народ је просто постао имун на скандалозне вести, завере, сатанизацију опозиције и страним плаћеницима. Када се појавила права опасност последице медијског затуцавања народа биле су очигледне. Наједном из људи искочила су мишљења. Могли смо чути групу мишљења формирану око медијског васпитања Информера, Пинка, Трећег Ока. Са друге стране имали смо групу '' Небеска Србија '' који су наједном постали транспарентни верници. Били су гласни све док се нису појавили случајеви заражених свештеника. До тада су вирус убијали тамјаном. Онда смо имали ове који вечито живе у борби против масона, људи гуштера и сличних теорија завера. Од целе ове гунгуле једва си могао да допреш до правих информација о вирусу. Највећу забуну почео је председник Србије са доктором Несторовићем а после њих све је кренуло попут шумског пожара. Сада смо под полицијским часом и ванредним стањем. Пошто више није могуће било уверити људе у опасност од вируса, ајмо на мере пендрека и дугих цеви. И тек тада кренуло је пумпање страхом. Поред полицијског часа држава користи и психолошки метод застрашивања народа. До неке границе то је и оправдано али код нас се иде из крајности у крајност.
Председник се понаша неотесано свако вече и наравно он је наша мајка и отац, баба и деда и мајка Србија. Без њега ми не би ни постојали. Али и у томе има неког добра, све је више људи који гасе ТВ. Јасно нам је да треба придржавати се преветнивних мера, знамо то председниче. У четири зида убијамо досаду и стварно нам не треба Вучић преко малог екрана да нас убија у појам.
Људи су почели да причају међусобно. Никад више приче са прозора на прозор. У овом полицијском часу људи су се рестартовали од медијских опијума. Почели су да комуницирају и да се осмехују. Изгледа да је корона лек свести народа. Почели су људи да схватају колико требају једни другима. Јебо чланске карте и страначке зађевице, ко им јебе матер! Треба ли ти шта комшија? Изађох да не слушам оног драмосера на телевизији на курац ми се попео...
Победићемо вирус и живот ће се наставити. Само је ствар да видимо каквио ћемо изаћи из овог карантина и колико смо се ментално опоравили од деценијских лажи и пресија. Живи били па видели...