Косјерић под ванредним стањем...
Отишао сам у продавницу у 17 часова. На моје изненађење продавнице су крцате људима. Био је то за мене шок јер понедељком обично буде монотонија где видиш пар људи како прође улицом. Вечерас је то неки други Косјерић. Људи су ужурбани а неки видно уплашени и забринути. Аутомобили шпартају и тек видиш по неки пар младих људи како возају децу у колицима...
Неке продавнице увеле су код својих радника рукавице а неке још увек не. Док стојим испред слушам људе. Неки се спрдају на рачун вируса још увек нису свесни колика се опасност надвила над нама. Кажу ми људи да је данас варош Косјерића била крцата пензионерима којих иначе пре проглашења ванредног стања није било у том броју. Лично сам се вечерас уверио да је то истина. Са друге стране не можемо очекивати од тих људи да буду потпуно херметички затворени али опет би требало бити неке одговорности и од њихове стране. Чудна је то појава када видиш како људи журе у вароши јер до сада била је то нека корњача колотечина.
Неки лик прича како је вирус измишљотина како би фармаколошка мафија узимала паре. Исприча он уверено ту причу и видим га касније како стоји у апотеци. Па брале шта ћеш код мафијаша? Но битно је бити тренутна фаца у друштву али шта ако неки наиван поверује у те приче? Ни једну маску на лицу не видех за два читава сата проведена код продавница у вароши. Људи се грле, цмачу па ђе си ти? Цмок, цмок, цмок...
Шта нас тера да се куропецамо? Вазда то радимо кад не треба а када треба гледамо своја посла. Тера нас неки инат или је страх истерао људе напољу. Можда када је опасност близу људи осете клаустрофобију па једноставно им је лакше напољу. Паника је присутна и томе треба захвалити медијима и председнику Србије који је највише унео панике у становништво Србије. Можда је народ тек сада постао свестан немоћи и нестручних људи који владају државом. Можда ће нам ова корона освестити успавану свест да смо дозволили да нам институције запоседну шарлатани. У сваком случају када схватиш ко је све на одговорним положајима ухвати те нека језа страха. Као да си стопирао неку пијану будалу која јури великом брзином. Молиш Бога да стане и проклињеш себе што си сео...
Нико није причао о политици нити странкама. Страх од смрти је јачи од сваке политике. И требали би коначно да научимо да власт мора да ради за народ а не народ за власт. Да политичари цвикају од гласача а не обрнуто. Када постанемо такви имаћемо и уређену државу а не шарлатане и барабе.
Коначно сам стигао кући. Помешана су ми осећања јер искрено речено није ником свеједно осим будалама које то још нису схватиле и који слушају веће мамалазе од себе који пласирају приче о преварама вируса и вакцинама. Такве би послао у жаришта да нам јаве јел постоји вирус или не...
Искрен да будем мучан је осећај када видиш људе у страху. Надам се да ћемо уз што мање последица ово превазићи. Чувајте се људи и више се посветите љубави, миру и сарадњи. Маните се завера, свађа и политике. Болест не гледа ни чланску карту ни боју коже. Нека нам је Бог у помоћ и здрав разум...
Неки лик прича како је вирус измишљотина како би фармаколошка мафија узимала паре. Исприча он уверено ту причу и видим га касније како стоји у апотеци. Па брале шта ћеш код мафијаша? Но битно је бити тренутна фаца у друштву али шта ако неки наиван поверује у те приче? Ни једну маску на лицу не видех за два читава сата проведена код продавница у вароши. Људи се грле, цмачу па ђе си ти? Цмок, цмок, цмок...
Шта нас тера да се куропецамо? Вазда то радимо кад не треба а када треба гледамо своја посла. Тера нас неки инат или је страх истерао људе напољу. Можда када је опасност близу људи осете клаустрофобију па једноставно им је лакше напољу. Паника је присутна и томе треба захвалити медијима и председнику Србије који је највише унео панике у становништво Србије. Можда је народ тек сада постао свестан немоћи и нестручних људи који владају државом. Можда ће нам ова корона освестити успавану свест да смо дозволили да нам институције запоседну шарлатани. У сваком случају када схватиш ко је све на одговорним положајима ухвати те нека језа страха. Као да си стопирао неку пијану будалу која јури великом брзином. Молиш Бога да стане и проклињеш себе што си сео...
Нико није причао о политици нити странкама. Страх од смрти је јачи од сваке политике. И требали би коначно да научимо да власт мора да ради за народ а не народ за власт. Да политичари цвикају од гласача а не обрнуто. Када постанемо такви имаћемо и уређену државу а не шарлатане и барабе.
Коначно сам стигао кући. Помешана су ми осећања јер искрено речено није ником свеједно осим будалама које то још нису схватиле и који слушају веће мамалазе од себе који пласирају приче о преварама вируса и вакцинама. Такве би послао у жаришта да нам јаве јел постоји вирус или не...
Искрен да будем мучан је осећај када видиш људе у страху. Надам се да ћемо уз што мање последица ово превазићи. Чувајте се људи и више се посветите љубави, миру и сарадњи. Маните се завера, свађа и политике. Болест не гледа ни чланску карту ни боју коже. Нека нам је Бог у помоћ и здрав разум...
 |
| Ова фотографија је од прошле године у времену пре корона вируса... |