Погнуте главе небеског народа...
Полицијски час у Србији постаје превише мучан за све. Бедан осећај безвредности пружа нам наш врли председник државе који нам све време поручује да останемо кући док се он шепури по градовима водећи за собом буљук неких људи...
Видех једну баку како клисну у ливаду. Поглед лево - десно и у стилу диверзанта утече у слободу једне ливаде ограђене бодљикавом жицом. Она друга угледавши мене лагано скрете у сокак са штапом. Боже мили какав мучан призор. Људи кријући беже у шумарке за парче слободе од два до три сата док се председник државе шета у гомили људи. На улицама са разгласа аутомобила упозорења да се шета на размаку од 2м. Слобо врати се све ти је опроштено...
Са друге стране прети нам пандемија и бомбардују нас упозорењима која како ми се чини највише крше они који нам то и поручују. А од почетка пандемије па до сада наша струка нас је засула са милион различитих верзија мера која су из дана у дан сама себе поништавала. Све је у стилу оће каки - неће каки.
Драмосер нације наравно са својим маничним обраћањима страве и ужаса ( као да је пре обраћања нацији гледао '' Психо '' од Хичкока) труди се да нам дочара опасност. Прави паузе у говору, дише као астматичар, туп поглед очију, успорене гестикулације руку. Сунце ти жарено на телевизији се појавила Баба Рога и пећина строга. Његов говор је језив јер разуман човек схвата да такво понашање и обраћање је у маниру неког манијака. Бар мени тако делује када га гледам. После њега Ана Брнабић делује бајковито а Вулин комично па молим председника да после његових обраћања пусти да нас забавља Вулин.
А народ ко народ...
Погнуте главе а ту су и маске да се не виде лица кукавица. Народ је капитулирао и логично је да се смести у полицијски час а и прави је час за то. Због полиције нико не иде на улице и то медији зову дисциплином али се кријући попут индијанаца бежи у шумарке и куће на тајна дружења. Како је кренуло власт ће послати шумаре у шуме да истера партизане. Тренутно смо постали ајдуци јер је гора почела да зелени а уместо кубуре ватамо се чутуре да наздравимо још једном успешном окупљању у сред полицијског часа. Ту су и јатаци код који се скокне ако је напољу зима. Прихватили смо игру жмурке уместо сложног става и поруке властима да обрате пажњу на фабулу. Но као и код сваке жмурке ту је и оно чувено '' Пу Миле! Пу Јанко! Пу Марко! ''. Зврцнеш мурију уместо да притрчиш месту где си жмурио. Мада нам је условни рефлекс постао '' ПУ ''.
Видим питања шта после короне? Чекајте тек је почело. Не могу да укапирам који смо сценарио имали у понуди да л' Шпански, Италијански или Француски? Да ли се враћа корона у зимске дане и да ли ћемо на појаву било какве болести морати да бежимо у куће? Неки веле да нам следи шприцање а ја им велим а слободно се бодите ја нећу јер не волим игле а и ви који се шприцнете немате чега да се плашите од мене нешприцаног.
У сваком случају осећај живота у Србији је као оне краве на пашњаку ограђене бодљикавом жицом. Музу те сваки дан и упорно говоре да иза жице вреба гладни вук. А краве ко краве констатују ладно '' па добро ''...
Народ се плаши власти коју може да победи а не плаши се короне која може да га убије ...
Видех једну баку како клисну у ливаду. Поглед лево - десно и у стилу диверзанта утече у слободу једне ливаде ограђене бодљикавом жицом. Она друга угледавши мене лагано скрете у сокак са штапом. Боже мили какав мучан призор. Људи кријући беже у шумарке за парче слободе од два до три сата док се председник државе шета у гомили људи. На улицама са разгласа аутомобила упозорења да се шета на размаку од 2м. Слобо врати се све ти је опроштено...
Са друге стране прети нам пандемија и бомбардују нас упозорењима која како ми се чини највише крше они који нам то и поручују. А од почетка пандемије па до сада наша струка нас је засула са милион различитих верзија мера која су из дана у дан сама себе поништавала. Све је у стилу оће каки - неће каки.
Драмосер нације наравно са својим маничним обраћањима страве и ужаса ( као да је пре обраћања нацији гледао '' Психо '' од Хичкока) труди се да нам дочара опасност. Прави паузе у говору, дише као астматичар, туп поглед очију, успорене гестикулације руку. Сунце ти жарено на телевизији се појавила Баба Рога и пећина строга. Његов говор је језив јер разуман човек схвата да такво понашање и обраћање је у маниру неког манијака. Бар мени тако делује када га гледам. После њега Ана Брнабић делује бајковито а Вулин комично па молим председника да после његових обраћања пусти да нас забавља Вулин.
 |
| Ја не морам маску остали морају... |
А народ ко народ...
Погнуте главе а ту су и маске да се не виде лица кукавица. Народ је капитулирао и логично је да се смести у полицијски час а и прави је час за то. Због полиције нико не иде на улице и то медији зову дисциплином али се кријући попут индијанаца бежи у шумарке и куће на тајна дружења. Како је кренуло власт ће послати шумаре у шуме да истера партизане. Тренутно смо постали ајдуци јер је гора почела да зелени а уместо кубуре ватамо се чутуре да наздравимо још једном успешном окупљању у сред полицијског часа. Ту су и јатаци код који се скокне ако је напољу зима. Прихватили смо игру жмурке уместо сложног става и поруке властима да обрате пажњу на фабулу. Но као и код сваке жмурке ту је и оно чувено '' Пу Миле! Пу Јанко! Пу Марко! ''. Зврцнеш мурију уместо да притрчиш месту где си жмурио. Мада нам је условни рефлекс постао '' ПУ ''.
Видим питања шта после короне? Чекајте тек је почело. Не могу да укапирам који смо сценарио имали у понуди да л' Шпански, Италијански или Француски? Да ли се враћа корона у зимске дане и да ли ћемо на појаву било какве болести морати да бежимо у куће? Неки веле да нам следи шприцање а ја им велим а слободно се бодите ја нећу јер не волим игле а и ви који се шприцнете немате чега да се плашите од мене нешприцаног.
У сваком случају осећај живота у Србији је као оне краве на пашњаку ограђене бодљикавом жицом. Музу те сваки дан и упорно говоре да иза жице вреба гладни вук. А краве ко краве констатују ладно '' па добро ''...
Народ се плаши власти коју може да победи а не плаши се короне која може да га убије ...