Чему служи опозиција?

Опозиција у Србији је једно велико разочарење јер се показала као гомила млатикураца који не знају шта хоће. Пођимо од чињенице да су имали огроман народ на улицама прошле године и да су то једноставно пропустили да се угаси само од себе. Данас се дешавају шерпе по Србији које су по свему судећи болне за уши владајуће екипе а опозиција и даље нешто чека...

Народа има, бунта има, енергије има али нема оних који ће чврсто да стану иза тога па се све препусти стихији која на крају оде и пресахне. Србији треба јак тим људи који зна шта хоће а не ови тренутни лидери који се очигледно свађају око плена и ако плен није уловљен. Шта су опозициони лидери хтели рећи са оним протестом испред скупштине Србије? Седели су на степеницама и шта? Ништа...

Док напредњаци очито подјебавају народ палећи бакље по зградама и имају дозволе за шетње у сред забране народ бесни и бес је огроман али ту енергију нема ко да поведе па смо сведени на то да бучемо, урламо од муке и беса док лидери опозиције не знају ни шта хоће ни шта неће. И онда креће прича да су сви исти и да су сви у дилу са влашћу што је логично јер кад оклеваш и превише тактизираш на крају испаднеш исти курац само друго паковање. Фали та кап која ће прелити чашу и неко је вешто контролише да остане у њеним зидовима. Ни сам више не знам шта говорити овима који су тотално застранили у љубави према Вучићу и овима који су опозиција. Најгоре пролазе они који се боре за опште добро и не припадају некој странци. Они имају два фронта а један је од стране власти док је други од стране странки из опозиције. Уверили смо се у то за преве протесних шетњи колико су се странке мешале из опозиционог табора.

Протести у Београду против власти...


Некада смо имали вође - лидере који би кренули први у бунт а ми за њима. Данас ми као народ кренемо а лидери опозиције вребају прилику да упадну и себе прикажу као вође. Па батице лидерчићу, крени први немој чекати да ти ми крчимо пут да би ти после сео у фотељу као богом дан владар. Ево и сад гледам поједине у Косјерићу који вребају прилику да се удоме из власти у нову власт. Али провидни су па народ одма види шта се дешава. Знамо шеме њиховог понашања и деловања. Топло им препоручујем да одјебу јер ће горе проћи од свих.

Уколико се не појаве вође а без њих заиста нема смисаоног бунта ова снага протеста народа претвориће се у велико разочарење па ће нам диктатор остати док је жив на власти. Не можемо покренути револуцију без икаквог плана и тима људи који би спровео наше одлуке. Не можемо ни одлуке донети без тима. Ако будемо само маса људи која шерпује, пишти на крају доћемо до краја свега. Очито да се у опозицију више не треба уздати...

Вучић планира изборе у јуну а ја лично не видим разлог да учествујем у том надметању када је утакмица намештена. Зашто бих учествовао у томе? И даље се држим бојкота којег како год окренеш једино има смисла. Бојкот може да успе али опет се доводи питање ко, шта и где? Ко ће преузети одговорност бунта и будуће власти? Ко ће први стати и рећи '' Замном '' а не ко комунисти '' напред другови ''. Опозиција данашња у Србији држи се те доктрине '' напред другови '' гините, победите а ми ћемо из позадине водити битку и сести на трон. Ако изгубите ми смо мирни јер смо били интенданска бригада која нема везе са овима на фронту...

Хоћемо ли наћи оне који ће рећи: '' ЗАМНОМ '' ?