Дебиларијум
Нема новог дана а да није гори од оног претходног. Нема драги моји читаоци више ни мало међупоштовања и савести која би устукнула ову безобраштину која нам се дешава по целој држави. Нема драги моји ни мало достојанства које би подвикнуло '' доста више ''!!!
Содома и Гомора слила се у Србију она страшна где људи умиру, где правдољубљиви носе букагије а истиноговорницима зашивају уста. Чисту истину полију говнима лажи и без икаквог осећања наставе даље. То је земља Србија и то је њен народ који је обрглио фарисеје, трговце душама, лопове и лажове. Онај други део народа ћути уплашено надајући се да ће тамо неко трећи стати на пут пропасти а трећих све мање и мање јер немају снагу масе која дрхти. То је право стање у којој се налази Србија...
Тешко болеснима јер немају лека, тешко лекарима јер немају лека да лече. Тешко просветарима јер не могу учити децу племенитим доктринама, тешко ђацима да науче праве вредности, тешко знању и струци када је глупаци кроје Законима. Лелече правосуђе над истином а истина је тамо негде. Суд правде је у њиховим рукама а како ће првaду бранити они који је повређују? Тешко полицајцу да чува ред и мир кад му над главом стално прете платом и послом. Тешко оном деди што продаје брезове метле да би преживео када ће га инспеткор одрапити од казне јер је у дилу са продавцем других метли. Тешко родитељима који су од уста одвајали да би децу школовали. Морају да се сагињу и моле, морају да машу њиховим заставама, да носе транспаренте и вичу '' УА ''. Ако успеју дете запослити оно ће морати пред изборе да скупља капиларне гласове за тикване неписмене који су на положају. Или ће неки Јутка дрпати им облине сматрајући их поседом. Тешко теби Цркво код пастира немих, тешко теби веро код верника празних. Тешко вама манастири кад сте туристичка дестинација а не поклоњење. Тешко вама грађанског васпитања када вам битанге зборе о култури. Тешко теби радниче кад ти шефују нерадници и лопингери. Тешко теби Србијо, тешко нама са њима а лако њима са нама...
Неимари се уграђују, инспектори се заслађују, уцене цветају ти мени - ја теби. Нигде више поверења, нигде више уверења да је црно црно а бело бело. Све смо покварили...
Не умем више ни да опишем ову септичку јаму ни да објасним народ који је сам себи амове на главу турио. Нема више разлога да се овде остаје јер да би се борио немаш са ким. Нема разлога да се овде остане јер ионако си нико и ништа у сопственој земљи. Лако ти могу узети све, лако ти могу пришити најгоре преступе и стрпати те да трунеш док не умреш. Више ништа није моје нити има прилике да се оно одбрани уколико они намере да узму. Стајаћеш сам на ледини јер сви ће позабијати главе у куће, навући завесе и кришом гледати како окупатор узума све. Да! Осећам се у мојој лепој Србији као да сам под окупацијом стране силе. И постајем уморан да се борим са шаком достојанствених и требе нас из дана у дан.
Србијо моја лепа отаџбино да ти пичка материна!
Содома и Гомора слила се у Србију она страшна где људи умиру, где правдољубљиви носе букагије а истиноговорницима зашивају уста. Чисту истину полију говнима лажи и без икаквог осећања наставе даље. То је земља Србија и то је њен народ који је обрглио фарисеје, трговце душама, лопове и лажове. Онај други део народа ћути уплашено надајући се да ће тамо неко трећи стати на пут пропасти а трећих све мање и мање јер немају снагу масе која дрхти. То је право стање у којој се налази Србија...
Тешко болеснима јер немају лека, тешко лекарима јер немају лека да лече. Тешко просветарима јер не могу учити децу племенитим доктринама, тешко ђацима да науче праве вредности, тешко знању и струци када је глупаци кроје Законима. Лелече правосуђе над истином а истина је тамо негде. Суд правде је у њиховим рукама а како ће првaду бранити они који је повређују? Тешко полицајцу да чува ред и мир кад му над главом стално прете платом и послом. Тешко оном деди што продаје брезове метле да би преживео када ће га инспеткор одрапити од казне јер је у дилу са продавцем других метли. Тешко родитељима који су од уста одвајали да би децу школовали. Морају да се сагињу и моле, морају да машу њиховим заставама, да носе транспаренте и вичу '' УА ''. Ако успеју дете запослити оно ће морати пред изборе да скупља капиларне гласове за тикване неписмене који су на положају. Или ће неки Јутка дрпати им облине сматрајући их поседом. Тешко теби Цркво код пастира немих, тешко теби веро код верника празних. Тешко вама манастири кад сте туристичка дестинација а не поклоњење. Тешко вама грађанског васпитања када вам битанге зборе о култури. Тешко теби радниче кад ти шефују нерадници и лопингери. Тешко теби Србијо, тешко нама са њима а лако њима са нама...
Неимари се уграђују, инспектори се заслађују, уцене цветају ти мени - ја теби. Нигде више поверења, нигде више уверења да је црно црно а бело бело. Све смо покварили...
Не умем више ни да опишем ову септичку јаму ни да објасним народ који је сам себи амове на главу турио. Нема више разлога да се овде остаје јер да би се борио немаш са ким. Нема разлога да се овде остане јер ионако си нико и ништа у сопственој земљи. Лако ти могу узети све, лако ти могу пришити најгоре преступе и стрпати те да трунеш док не умреш. Више ништа није моје нити има прилике да се оно одбрани уколико они намере да узму. Стајаћеш сам на ледини јер сви ће позабијати главе у куће, навући завесе и кришом гледати како окупатор узума све. Да! Осећам се у мојој лепој Србији као да сам под окупацијом стране силе. И постајем уморан да се борим са шаком достојанствених и требе нас из дана у дан.
Србијо моја лепа отаџбино да ти пичка материна!
