Баци друга у воду па извуци сома!

 Школски пример паразита државног система и народа који не капира превару можемо видети у случају Олимпијског базена у Косјерићу.

Пре даље приче морам да вам испричам анегдоту. Пођем давних година на пецање са другаром. И тако стојим, риба не гризе. Звони ми телефон. Мој кум пита шта радим? Ево пецам куме са пријатељем. Нисам ништа упецао неће па неће. А кум каже, баци другара у воду па извуци сома.  А ви на крају овог текста извуците наравоученије.

Да ли се ико сећа да је базен био поклон народу од фабрике цемента? Чисто сумњам али је временом овај објекат прешао многе фазе од народног, приватног до државног. И када је завршио у државне јасле десио нам се случај '' црвених буржуја ''. То вам је оно када су партизани стрељали домаћине, богаташе да би сели на њихова места и постали оно шта су стрељали или тамничили. Случај базена у Косјерићу је типичан пораз грађана који не схватају да одређена група људи користи државне ресурсе да би зарађивали на личном нивоу. Типично паразитско стање у систему које користи државне ресурсе и плус наплаћује од грађана новац за коришћење базена. Народ ко народ не капира да је та карта коју је дао на улазу базена два пута плаћена, први пут преко пореза и других обавеза а други пут кешом из новчаника. Јер када схватимо да општина помаже базен смањењем кирије и плаћањем дела утрошка електричне енергије, можемо само да замислимо шта се још дешава мимо очију јавности.

Базен сам узео као основни пример како се злоупотребљавају државни ресурси. Чињеница је да се ништа не схвата или се прећуткује јер некако је лепше да брчкаш ногице у води док паразитски систем коло води. Није јасно због чега и кога општина Косјерић издаје базен приватним лицима када може она сама да га поседује и слива новац у буџет. Овако имамо парадокс пословне политике да изнајмиш неком кућу па му смањиш станарину, па му платиш део трошкова струје, па ти станар узме из подрума твоју зимницу, твоја дрва, па ти у дворишту отвори ћевабџиницу. Звучи сулудо зар не? Па тако некако се дешава и са базеном у Косјерићу. 

Сад заборавимо базен, преселимо се на све остало под државним јаслама и када се све сабере паразити глођу кости државног скелета. Све почиње да шкрипа, запиње и пропада јер се ништа не ради у интересу државе нити се ко придржава закона. Због тога смо пропали и због тога смо изгубили све. Држимо се похлепе. Знамо шта се ради на базену али ко га јебе кад је дупе у води прече, када лешкариш под сунцобраном зарад селфија и ухваћеног тренутка. Мада ти селфији су за будуће дане документација наивчина који су лежали док су им пред носом паразити убирали профит.

Држава се кад тад мора обрачунати са паразитима али на жалост паразити воде државу. Када будемо постали одговорни можда једног дана наш базен буде пунио буџет општине која ће тај новац искористити за опште добро свих грађана. До тада чекајте изборе да за гласове вам поспу сокаче. Чекајте странке да вам обећавају нешто што у нормалним земљама је нормална обавеза да се обезбеди грађанима  пут, вода, комуналије итд. Јебига, нама је лепше да се то дешава од избора до избора а и лепо се брчкати у води и лажној слободи...