О посту и лажима...

 Пљуште фотографије са причеста, са посне трпезе и православни верници своју веру претворили су у транспарентност. А наш Учитељ - Спаситељ Исус Христос нам је рекао следеће: 

'' И када се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по синагогама и на раскршћу улица стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем: Примиће плату своју. А ти када се молиш, уђи у собу своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно. '' ( Јеванђеље по Матеју 6-5)

Олако схватамо молитву и причест, заправо смо најбитније вештине спасења претворили у пуку формалност. Постимо ради хране јер пост сведемо на посну храну а потпуно заборавимо суштину поста а то је суздржавање од греха. Пост нема никакву сврху само због посне хране јер ако у посту оговараш некога, завидиш некоме, не прашташ и не кајеш се, твој пост је пуцањ у празно и ко ти каже да није тако тај је најобичнији лажов. 

Човек када се моли Богу често у руке узме молитвеник и чита ( вергла ) а да умом није посвећен. Да вам не бих објашњавао својим речима, ево прочитајте шта је Христос рекао како се моли.

'' А када се молите, не празнословите као незнабошци, јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени. Не будите, дакле, слични њима; јер зна Отац ваш  шта вам треба пре него што заиштите од њега. '' ( Јеванђеље по Матеју 6 - 7)

Зашто свети оци увек наглашавају да се ум веже за Бога? Па другачије није могуће да се оствари контакт са њим уколико мисли своје не посветимо њему. Па и свети Јован Златоусти рекао је да му у цркви на литургији не требају посматрачи него учесници у молитви. А на жалост бројних примера има када људи дођу недељом на литургију и гледају када ће поп да се прекрсти па да се и они прекрсте а све остало не слушају или немају појма шта свештеник пева. То су пуки посматрачи. Тужно је видети оне који посте да би се причестили а да немају никакве молитве. Стоје у реду за причест, отворе уста за кашичицу као апарат који прима жетон. Нити се помолише, нити се покајаше а и не опростише али се причестише. Такав причест је лаж и не може бити на спасење душе. Човек је свесно биће и све што ради мора бити у томе посвећен. Па ако зидар није посвећен свом послу зид мора бити крив и склон рушењу. Ако онај који прекрива кућу црепом није посвећен том послу кућа мора прокиснути. Тако и пост мора бити посвећен покајању, праштању и молитви. 

Христос нам је дао '' Оче наш '' молитву коју када човек почне да умом бистри увиди целу суштину спасења. Владика Николај је то објаснио најбоље у својим богонадахнућима '' Оче наш као основ друштвеног уређења ''.  Ја ћу вам пренети део Николајеве беседе.

'' Хришћанине, када изречеш ове речи: Оче наш, тим признајеш да је твој Отац небески у исто време и Отац твоха слуге у надничара, твога болесног комшије и самртника. Јер ти је заповеђено од Сина Божијег, врхоног Откривача истине о Богу и о људима, да кажеш Оче наш а не Оче мој. Па кад признајеш, да је твој Отац у исто време Отац и твога слуге и надничара, и болесног комшије и самртника, зар није јасно да тиме признајеш, да си ти брат њихов и да су они браћа твоја? '' ( Владика Николај Велимировић )

У изговарању '' Оче наш '' пада свака подела на ову или ону веру, на католике или православце, на ове или оне. Ако кажемо '' Оче наш '' самим тим поништавамо све људске глупости подела на изабране нације, крви и меса. Сви су пред Богом једнаки и не постоји национална вера или нација која својим рођењем постаје Божија. Спасење се стиче делима и нема тог наслеђа или неке крви која ти то омогућава да не мрднеш прстом да би спасао душу своју. Маните се националног величања у име Бога, држите се Бога добротољубљем, праштањем и покајањем јер само тако душу спашавате. На жалост и цркве су постале у задњим временима фабрике подела, материјаних обмана и злоупотребљавају Божију реч тако што је изврћу ради спасења њиховог капитала и то су чињенице. 

Спасење није толико тешко а ни страшно. Ми смо сваког тренутка изложени искушењима, падовима и колебањима. Но, довољно је искрено желети, тражити од Бога спасење и брзо ћете се наћи на матици која вас води ка Богу. Најопаснији су амови незнања које вам натоваре на врат како би вама управљали они који у име Бога стичу своје богатство и материјалне користи. Све време ти шапућу да је тешко, опасно, да је све прелест. У једном тренутку помислиш па ја немам никаквих шанси да се спасем. Зар не мислите да је мало глупо представљати Бога као неког тиранина који ће на сваку ситницу да вам одсече руку, ишчупа језик или извади око? Бог је ЉУБАВ и дао нам је покајање и праштање као пут спасења. Послао нам Сина свог да пострада ради нашег спасења. Треба ли још шта рећи? Ослободите се амова обичаја, незнања, формалистичких попова. Потражите Бога у себи јер ако није у вама а ко вам је даровао живот? Да је среће духовни пастири би са вама причали о животу, спасењу, моитвама. На жалост наши свештеници се превише понашају као шалтерски радници којима касни плата и свега им је преко главе. Али и без њих искрено срце може доћи до Бога. Куцајте и отвориће вам се поручио нам је наш спаситељ Исус Христос...