Победисмо Мила Србија се препородила!

 Скачу Срби у Србији од среће што је народ у Црној Гори на гласању највише гласао против Мила Ђукановића. Веле да је Бог победио, да је Црна Гора васкрсла. А у Србији тама надвила сваки сокак, по црквама одјекује самоћа, по сеоским школама паук плете мреже по окнима прозора. Скачу Срби победом Црногораца над аутократом Ђукановићем. Скачу Срби и веселе се. Изгледа да вера у Бога код Срба ради само ван територије Србије јер у Србији вере нема, нема ни слоге, нема ни борбе против неправде. 

У Србији вазда неко весеље против спољног непријатеља и огромна подршка за народ који се бори за бољи живот али не у самој Србији већ ван ње. Срби не дају светиње у Црној Гори а своје посећују на свадбама или кад се мора. Срби су данима водили тешке борбе по друштвеним мрежама за верска права у Црној Гори а у својој отаџбини гледају своја посла и вазда се подсмевају сваком храбром човеку који нешто хоће да промени. Чудан смо ми народ браћо по крви. Ћутасмо кад нам потопише манастир код Ваљева, ал' грлато бранисмо Острог. Дивисмо се колонама верника у Црној Гори како по зими носе крст и иконе а код нас почнемо сами себе да бијемо свађајући се ко ће да буде напред а ко позади. Дивисмо се Црногорцима и ништа не научисмо...

Верни народ није веран ако своју веру навијачки прокламује, народ од вере има достојанство и брани правдољубљивост. А Срби ко Срби више се и не сећају храброг Обрадовића који је ризиковао свој живот откривајући мрачне афере у Крушику. Срби ко Срби не сећају се никаквих скандала власти. Мало заграје преко фејсбука и твитера. Срби не маре за своју отаџбину али се данима занимају како ће проћи Лукашенко у Белорусији. Јер ако она опозиционарка из Белорусује победи отиће нам Косово. А ђе је Косово браћо и сестре Срби? Ено га на истом месту вазда и у век векова. Али није више наше јер ни ми нисмо више своји. Изгубили смо се у свему а нарочито у идентитету. Закували су нам некакав отровни патриотизам који је више примитивизам. Омладина побркала националне лончиће па веру у Бога испољава дрењавама, тучама, тетовираним иконама по телу. Четници из партизанских филмова успешно кваре истину о родољубима краљевине Југославије. Паганштина на сваком кораку, простаклук у свакој другој речи. Све нам је истумбано, све нам је покарабашено...

Скачу Срби од радости што је '' изгубио '' Миле власт а док Србин Миле иде Лајковачком пругом и већа о светским заверама и несрећник не чује воз иза леђа. Ударио Мила воз и самим тим му прошао воз док ће неки Пера окривити 5 ге прежу која је Милу помутила мозак и натерала да изгуби живот. Скаче Србенда по плочнику и маше заставом Србије славећи пораз Мила Ђукановића док му тамо далеко од престонице повила се тараба у селу а кров се искривио на штали где одавно крава не муче. До душе кад је била ова пандемија короне, набријани Београђанин сетио се села, ливада и старе липе. Дошао са лимузином, повадио јела и пића чекајући да ова пошаст прође. Сваки дан лупа селфије за инстаграм и фејсбук. Каже рај, каже ово је моја Србија. Чим је корона ослабила, јебо село, јебо прашњаве сокаке, потрчи на сплавове и солитере. Некима су уплакане баке махале док им је прашина љубила лице од пропалог пута. 

Црна Гора победила, Сунце се рађа, васкрсла је Србија. Ништа глупље нисам прочитао одавно. Али то је та елита која скита по мраку јер су им очеви и дедови пре њиховог рођења прихватили комунизам и одрекли се вере и традиције. А што су се хвалили одласцима на кафу у Трст, па црвени пасош, па одмори по Јадрану, па гардероба, па нови тристаћ. Ко је тада Косово помињао? Када су од цркви правили клозете Србенде су ладиле јајца у Макарској брчајући ногице у сланој води омражене Хрватске. Е када је све пропало, ти исти Срби почели су да траже своју веру, историју коју су палили приликом ослобођења и играли козарачко коло око ватре. Нигде вере, нигде традиције, све разјебано, све у пепелу. Сада имамо наказе патриотизма, џихад православце и врачарске традиције. Нигде оне наше Србије а и ретки су живи да нам пренесу знање јер су их партизани побили у име народа како би могли да поседују њихова имања и куће. 

Ма ко јебе Србији кад је Црна Гора победила, васкрсла и пробудила сунце слободе за Србију...

Ми смо народ који своје проблеме решава као онај стари афоризам који гласи: '' У нашем селу више нема људождера, синоћ смо задњег појели ''...