Критика - непријатељ...
Тешко је данас направити критички осврт а да те не сврстају за непријатеља. Људи просто немају више осећај за добронамерне критике нити на указивања да се нешто погрешно ради. По аутоматизму постајеш непријатељ или лик који просипа памет и седи само кући док се неко као најме бори за нешто...
Због таквог односа према нама који пишемо непристрасно дешавају се и бројне грешке које униште сваки добaр циљ и претворе га у потпуни фијаско који има трајне последице. Људима се просто не свиђа да им укажеш на пропусте и због тога смо дошли до ситуације да имамо накарадну власт у Србији јер нико није слушао савете оних који нису ни на једној страни. Прост пример је када сам указивао народу на деловање пропалог ЕПК-а ( Еколошки покрет Косјерић ). Тада су ме мрзели, правили хајку против мене, називали ме фашистом, мрзитељем свог народа итд. На крају се испоставило да сам био апсолутно у праву али сви ти ликови се и данас дању праве као да нисам...
Када се оснује некакав покрет рецимо овај најсвежији што се залаже да деца не носе маске у школама, мора прво да се направи план рада, циљеви и деловања. Људи који нешто желе да промене а немају план, немају ресурсе попут људства из различитих сфера занимања осуђени су на пропаст. То говорим из искуства јер сам био сведок бројних акција где су неуки људи просто све упропастили незрелим понашањем у јавности. Нико од релевантних људи и озбиљних личности просто неће да учествује тамо где су лакрдијаши. То су чињенице и то је потпуно разумно. Не може један интелектуалац да буде у групи људи који лупетају псеудонауку или заговарају наивне светске завере типа отимања деце, те католички папа носи ципеле од дечје коже или познати једу малу децу, па је 5 ге створио ковид вирус и бројне друге глупости које се тако лако демантују али ти људи то просто не желе. Такве приче су контрадикторне по сваки покрет. Исто тако не може нико да у јавности наступа са срицаљкама, јефтиним паролама или агитацијом неке политике попут оне песме '' Прича се прича да Руси долазе ''.
Маске на лицима се могу научно демантовати и кроз правне акте државних Закона обесмислити. Не можеш неком министру па макар он био напредњак изаћи и рећи паранојичне приче које протурају преко интернета са вештим монтажама и подметнутим причама. Пред државу мораш хтео то или не да изађеш у оквиру закона, чињеница и стручности. Све остало државу не занима! Чак држава може да те законски гони јер износиш непроверене приче које уносе панику. Због тога сваки покрет мора имати екипу људи која се разуме у одређене правце проблематике. Исто не смеш да поставиш фотографију деце у школи а да им ниси блуровао лице ( замаскирао). А ево то се баш десило ових дана. Џаба је после скинути фотографију када је она остала на серверима и била је већ виђена. Држава је могла да реагује са новчаном казном због злоупотребе деце и ако она не реагује када то ради владајућа странка. Довели су родитеље те деце у веома незгодну ситуацију. Можда неки родитељи се не слажу са идејом да се маске не носе. Имају право на то и баш због тога никако се не сме ништа генерализовати.
Када у покрету преовладају неискуства он постаје шарлатански. То је на жалост честа појава код нас. Ако се каниш да са државом имаш посла онда мораш бити мудар и играти по законским оквирима ако то не радиш очас посла ће те уништити и твоју неспособност злоупотребити да обесмисли све вредно што може да угрози неку власт.
На жалост, када укажеш такве ствари одмах почињу вређања. Одмах си филозоф, фантазер, паметњаковић који само седи и неће да помогне. Господо, када схватите да вам неко указује на пропусте а неутралан је то ваља некад и послушати. Уколико наставите са таквим олаким и незрелим понашањем, ваш покрет је осуђен као бројни други на неславну прошлост. У сваком случају Србија је друштво које критике сматра непријатељским. На жалост то се неће дуго променити...