Срећан вам бродолом...

 Доста вас ме пита зашто све мање пишем осврте о политичким дешавањима. Искрен да будем на одмору сам од свега. Пропратим ту и тамо по нешто али искрен да будем све мање имам воље да трошим време на нечему што је неизбежно а то је апсолутна пропаст друштва. Деценију вам говорим, осврћем се и указујем на безбројне глупости које нам испуњавају стварност. Народ ко народ постаје све тупљи и похлепнији. Народ који не мисли о будућности већ само о тренутним прохтевима осуђен је на несрећу...

Ево председник општине Косјерић изашао на нови мост у парном оделцу, сав мицаст да се похвали како је урађен пре рока. То што је грешком и немарношћу власти и одговорних функционера народ био поплављен око моста ником ништа. А знате ли зашто је то тако? Па зато што су се том неправдом бавили само потопљени а остале је болео курац за њима и то је сва срж наше пропасти. Да је памети и моралног осећања и колективне одговорности, пред општином би се сјатиле хиљаде људи који су грађани ове општине. Дошли би у заштиту унесрећених. Али не! Нема никог, сви имају нека своја посла. И тако нам искачу разни проблеми које решавају само они који су у њима док друге то не занима. Са таквим народом ова власт окупљена око Вучића владаће на многаја љета...

Зато сам се дистанцирао и решио да посматрам како тоне овај брод. Можда и узмем грицкалице па се завалим да гледам велики прасак пропасти ове државе. Апсолутно ме заболе она ствар више за несложном опозицијом, за будаке који млатарају небулозе по друштвеним мрежама. За ове који се убише доказујући завере а верујем да ће доћи дан како ће тврдити да вода није мокра. Исто ме заболе за напредњачке слине и бескичмењаке који се хвале како су пре рока направили рупе у саксији. Господо драга, док се ви кријете од свега и свачега, док вас заболе гузица за некима који се муче или боре против неправде, желим вам успешно креирање сопствене пропасти...

Посветио сам се себи. Опорављам ову измрцварену душу која је изгубила пуно тога борећи се са бројним лудацима, јајарама, лопужама, лажарама, лицемeрима и бројним другим припадницима моралног сметилишта. Да не бих изгубио душу одрекао сам се свега. Не треба ми ништа јер што мање имам мање ћу да жалим кад све изгубим у временима која долазе. Државу немам и ако живим у њој али када човек нема никаква права онда је и нема. У овом пропалом систему сам само усрани редни број и ништа више. Зато ме не занима шта прича нека политичка бараба јер знам да лаже али је страшно гледати оне који му верују. 

Када буде неке стварне и одлучне борбе против ове несреће од власти бићу спреман да будем и викнем '' ЗАМНОМ '' а рокнућу сваког ко буде викао '' НАПРЕД ''. До тада срећно копрцање у живом песку које сте сами насули да би тонули...