Радио некад радио...

 Године пролазе а и сећања бледе на бројне лепе успомене. Случајно сам налетео на једну фотографију која ме је подсетила на славне дане једног радија у ком сам провео велики број година. Данас тог радија нема не због лошег програма, лоших идеја, лошег звука, лоших људи који су га градили креацијама, нема га због лоших људи из политике и разних буздована који су свим силама хтели да Радио Косјерић ућути...

Овај медиј је створен као понос једног града да има свој медиј. На жалост политика је увек била препрека да се Радио Косјерић развије у колоса. Увек је била та несрећа да опозиција подржава Радио Косјерић док свака власт на све могуће начине је хтела да га убије. А кад она опозиција што га брани дође на власт одмах почиње да га напада а они који су отишли у опозицију одма почињу да га бране...

Бројне радијске емисије биле су понос и дика овог покојног медија. На њему се у ходу учило и стицало знање. Бројне лепе догађаје испратио је Радио Косјерић од рошења бројне деце до венчања. Све важне догађаје у општини грађани су могли да чују преко 88.9 мегахерца. Кад се бомбардовало по Србији од НАТО-а, сви су побегли у подруме а Радио Косјерић је остао на врху зграде са својим људима да ради. Поплаве, земљотреси, сметови, пожари. Све су то људи са Радио Косјерића помно пратили и ишли на лице места подносећи лоше услове, горке тренутке и немиле догађаје. Стварали смо једну историју културних садржаја и бранили исту од похлепних политичара којима је култура и едукација изузетно сметала. Хтели су од радија да направе сељану чак и неки ликови који су се клели у културу али су кроз политику потпуно скренули са тог пута. 

Бројне смо госте удомили од глумаца, певача, забављача, доктора, научника, просветара и духовних отаца. Стварали смо један леп програмски садржај кроз бројне емисије. Бирали смо са својим слушаоцима хит недеље, хит дана. Испраћали смо бројне власти а и власт је неке од нас исто тако. Бранили смо Радио Косјерић до последњег даха и снаге. Нисмо могли да победимо напредњачку гарнитуру уједињену са ДСС-ом и Новом Србијом. Та коалиција је убила Радио Косјерић заувек...

Данас је ова општина без Радио Косјерића глува и нема. Поново је овај градић постао неко место које нема свој радио и креативце на једном месту. Све се своди на комесарске извештаје  климоглавних држача диктафона или камера. Ти држачи су данас новинари. 

Недостају ми ти славни дани и моје драге колеге. Задњи дан на нашем Радију Косјерић изашли смо са горчином пораза. Истерани смо као псета на улицу. Најтрагичнија прича је била да због Вучића и његових реформи мора да се смањи број радника на државним јаслама. Нас шест је остало без посла да би се после нас запослило сијасет више политичких дилетаната и буздована који ништа не раде а примају плате. Тада смо видели бестидну политику СНС-а. Тада смо у првим данима њихове власти видели будућа и садашња времена таме, трагедије и беде. 

Поздрављам све моје драге колеге са Радио Косјерића. Ово је моје неко сећање на наше славне дане. Недостајете ми пуно да стварам са вама много лепих емисија, реклама, џинглова итд...