Камо даље рођаче?

 '' Камо даље рођаче? Из песка вире крунисане главе, што то раде, прде у прашину! Чини ми се рођаче да је стандард покварио људе, једу говна и сањаре '' - Џони Штулић

Врти ми се у глави плоча Азре '' Филигрански плочници '' цео дан. Нигде нисам чуо ништа данас да би то ушло у уши, само је Џони дошао из неке димензије да ми певуши на увце. Заиста камо даље рођаче? У говнима смо до гуше. Више ми се и не чини већ проживљавам крунисане главе што прде у прашину. Стандард је покварио људе и не само да једу говна него и даље сањаре о светлој будућности гулећи гузице о ледину. Покушавам да разумем данашњи стандард којег упорно бране мали сироти цврчци. Прихватили су мрвице које спадају са гозбе жвалавих чељусти крунисаних глава. А круна на дилетантима изгледа као она бела шерпа са црвеним тачкама којој је олупан глеђ. Паметни су узели карте у једном правцу тражећи боље место на овој планети. Ја сам се мој рођаче заглавио у овом живом блату које упорно одржавају хипнотисане гомиле климоглаваца. 

 

'' Филигрански плочници пуни барута. Филигрански плочници уста пуна барута '' - Џ. Штулић

Е мој рођаче данас у Србији уста јесу пуна барута али опале попут најобичнијег прдежа. Плочници, тротоари, улице и тргови, и даље миришу на поносне дане али више нема храбрих дечака из воде жељних слободе. Сви су изабрали маске срећника које скидају на кућним вратима качећи их на офингер поред офуцаног сакоа. Уста су им пуна протеста преко друштвених мрежа. Каче лепе слике невештих пеглања софтвера. Сви су пуни мишљења али им ништа не значе јер нису њихова. Све су то мој рођаче копи - пастери мишијацима...

'' Моје друштво за шанком од 19 до 22, оно нити екса, нити галами. Зури у празно и трули. Шљакери спавају по трамвајима, дјеца се љубе на улицама, ноћи су фрајерске увек на сметњи, ноћи су само на сметњи. Ја сада идем из ових стопа да се бацим равно у Саву. Шездесет осам, шездесет вратит ће се опет, осам шездесет '' - Џ.Штулић

Е мој рођаче Џони, био си у праву само је данас много горе. Шљакери спавају по аутобусима уморни од ношења транспарената и урлања по задатку. Моје друштво одавно трули и зури у празно и то си погодио ко у око. Чисто сумњам у да ће се десити бунт којег алудираш преко '68-е. Данас ако поштен човек изађе на улицу да се буни против неправде у прве редове натрпају се полицијски џукци у цивилу да кобајаги нападају униформисану. Одма иза њих су турбо патриЈоте и остали космичко - мистериозни носачи ватре. На крају поштен човек враћа се кући поражен. Е мој рођаче још мало и постадох педесетогодишњак. Живим на ивици свега слутећи марицу да ме стрпа због изношења ставова у јавности. Некад осетим да смо сви на списку јер смо не прилагођени. Можда за нас граде гулаге или копају раке. Не знам шта да ти кажем рођаче када крунисане главе имају апсолутно све у рукама...

 

А лепо си нам рекао у оној песми '' Гомила несклада ''. Још ми одзвањају у глави речи:

'' Ријечи господару сијеку као нож, за мене си срце увек био странац. Ријечи господару кваре твоје снове, не дам да уживаш...

Сутрадан исти доушници траже моју главу, њихов прст је на орозум нишане своју мету. Задњи корак пред одлазак, видим како падаш као ја. Гомила не опрашта, дигли су те високо у зрак... ''